20. oktobar
СТРАНА 16 " БРОЈ 127 ГОДИНА ТУ
Ф201
~
(5еле, Прво јутарње бледило
појављује се над градом. Над кућама тешка црна магла, измешана са прашином, чађи и димом. Улице пусте, рекло би се да је шивот замро. Фабрике очекују одморне смене.
Над Савом'и Дунавом и око
сремских и банатских равница, које се виде у даљини, лака бе. ла измаглица. Вода светлуца, изнад високих димњака, ваздух трепери. __По улицама, око крајњих аутобуских станица, по перефери_ ским насељима, пред задњим трамвајским станицама, почињу да пролазе први ретки пролазници. Жене, омладинци, омладинке, радници, поштари, слунбе ници, железничари. Са завежља_ јима хране у радничким оделимсф са мрљама зејтина. поштари са качкетима. Сви су они јутар_ њи весници великог рада. И река људи, која се спрема да се излије у фабрике, предузећа и установе, слива се око трамвај. ских и аутобуских станица.
; Пре 4 часа пред Градским саобраћајним предузећем велика нивост. Буна и шкрипа точко_
' ва, звоњење трамваја и аутобуса. Кочничари, скретничари и кондуктери умурбано се дови. вују. Спремају кола која ће се разићи,и примити људе из свих крајева града, људе са својим бригама, невољама и радостима, људе који стварају историју једнога дана. „Тројка“, „шести_ ца“, „седмица“, „деветка“. Аутобуси за Душановац, за Земун, за Дедиње... Њих већ очекују многи људи по Карабурми, Душановцу, Чукарици, Булбупдеру, Лекином Брду, Бањици, Цветковој Механи и Старом Ђерму.. Довикују се кондунтери и кочни_ чари. Сањиви скретничар намешта скретнице. Први трамваји одлазе.
ће „Аутобусне и трамвајске ста. нице омивеџе. Људи се сакупља ју. Жене, раднице, радници, омладинци и'омладинке. Нени једу последње залогаје доручка. Први сусрети на улицама, поздрави, стисан руне. „Вако са здрављем“ „Шта се код вас ради“ Реченице кратке, отргнутетив, догађаја јучерашњег дана, из мисли и брига са којима људи почињу нов дан.
Људи се полако. неприметно открављују. Несраје лоспаносу, Радник са избораним лицем нивахним очима, са осмехом при ча кано више мрзи будилнихк не. то ишта друго на свету. Осмеси, разумевање и шале. Радница текстилне фабрике пребацила је норму. Стари железничар кад устане посваћа се са женом. Неће да се дигне на време. Сад је већ прошла љутња — збија шале на свој;рачун.
Омладинка ,тихо певуши. Јуче су у њиховој“ фабрици радили за Пругу — и'певали. Брзо је прошпо време. А друга је извршила обавезу. Неки читају јутарња издања листова. Конферен ција министара спољних посло. ва, Немачну треба онемогућити да поново угрози свет. Полако климају главом. Мајке са осме, хом причају својој деци. Неке су их оставиле ход куће, а неке у обданишту. Млађа жена прича о најмлађем детету које има већ годину и по дана. Већ брбља, купила му је играчку. На крају реда здрав смех.
Пристину људи. Ужурбано корачају да не задоцне. Ако не ухвате први трамвај закасниће на. посао. Издалека звоне трам. ваји, трубе аутобуси. Главе се окрећу — ево га;долази.
И редови људи: улазе у трамваје и аутобусе. „Полако, људи, не гурајте се, сни ћемо стићи“, „Здраво, нисам те ни видео, за. спао си“. „Еако породица, по: здрави све“. „По подне имамо конференцију, Стева ће опет бити ударник.“
Кондуктери с муком излазе на крај. „Пођите напред, молим вас“, Тискање, узвици, испреки. дани делови разговора. .
Улице оживеле. Брује мотори трамваја, ево и последње станице. „Славија“. Разилазесе у свим правцима. Ченају „тринае. стицу“, „тројну“, „двојку, Да испуне предузећа, да покрену машине, да почне рад у установама, да почне још један дан разноврсног мивота великог градал ' ; '
По станицама се разилазе људи у разним правцима. Они су пробудили град, његове ули. це, предузећа, фабрике и школе. Сирене су отегнуто заурлале. Одјеци се губе изнад крово-
"ва кућа. о
Велики град почиње да живи. Осам часова. Еренуле су већ машине, захунтали стројеви, за. лупали чекићи по радионицама,
Нови дан. Велики град је лочео да дише.
Филип АЋИМОВИЋ
Уредништво и администрација Влајковићева 8, телефони: 23-003 п 20-443. Штампарско предузеће Народног фронта Србије.
РАДАРИ РР ЕРЕ Р ЕР ИЕ ЕР РТ РЕМИ РРРРРР ЕРУ РИД ИРИНА Рт РУ
Изграђивање Теразија отпочело је 1860 године, Од неутабане пољане, пуне блата око водомера, Теразије су првипут 1860 године претворене у пијацу на којој се продавало поврће, Уколико се број становника повећавао и Београд претварао у главни град државе, утолико су Теразије почеле да мењају изглед, Никљи су први травњаци поред плочника. Са усавршавањем саобраћајних средстава, модернизовао се и изглед овог централног трга, Теразиска чесма уклоњена је 1912 године а на средини улице никли су скверови који су омогућили лакше кретање првих трамваја и моторних возила, То је
Као лађа на таласу мора
са заставом на врху катарке кроз дрворед година и дана, који лета и јесени дели, | свеж к'о млада багремова грана и под снегом бела грана бора непобедив, град путује бели.
Он пркоси и копљу и стрели (копља римска и стреле татарске!) =. и оштрици мача — јатагана, | шиљку коца у руци џелата, и убојној ђулади и глади, и стегнутој омчи око врата, и походу крвожедне звери и поздравља као соко млади у планини у рађање дана кликтајем из раздраганих груди
џи
био други преображај Теразија које су до 1947 године задржале такав облик, Данас је Београд модеран град, па је ради што бољег решења саобраћаја и лепшег изгледа града било неопходно да се изврше корените измене центра града, Никада се у Београду није тако ужурбано и са вољом радило као приликом овог трећег преуређења Теразија, Већ данас после једног месеца рада проблем Теразија је решен и овај велики трг добио је онакав облик какав ће најбоље одговарати потребама главног града републике, Првомајска поворка проћи ће преко новосаграђеног трга захваљујући. напорима радника који су свој велики празник увеличали још једном радном победом
зору рану кад рашири двери и кад небо пожаром заруди. Кроз вихоре и кроз. непогоде, = ноћи брига, тамница, верига и у ноћи дозиви из тмине и кроз јутра сунчана и бела
у грозници буна и подвига, јутра бела, свежа, распевана плови бели град, танана јела, прав к'о јела на врху планине.
И високо заставу слободе
диже, горе, да се завијори
са бедема града са две воде
и да с песмом, што се раздрагана
до у небо нашом земљом ори,
_буде поздрав сваког дана зори
у бескрајном дрвореду дана. | Гвидо ТАРТАЉА
| БЕОГРАД, ЧЕТВРТАК, " 1 МАЈ 197 | ара |
Изградња Прво ДОМА. КИЛУ
у Београду
58.000 становника прететав; сам за себе читав град, већ од сваког У Унутрашњооти Србије. И тај велики град вије имао ни једну дворану у којој би се могле одржавати културно-просветне – приредбе, Удаљени од центра, града, где су углавном смештена све културне установе, стансвнн. ци Четвртог рејона, морали су, нарочито ноћу, дуго да, пешаче ако би хтели да присуству ју некој биоскопској претста; ви, предавању или концерту,
Потреба да, св на рејону. направи једна дворана за, кудтурне и политичке маније. стације била, је искрела свом силином. Због тога, је одлуче но да се подигне једна зграда која ће бити средиште културно-просветног рада, И та. ко ће на Четвртом рејону од! маја почети изградња Дома културе, који је У исто време и први Дом културе који с гради у Београду. По плану, дом ће се изградити у ком. плексу зграда Трећег беокрадског трга код > Црвеног кр. ста«, који има да буде у будућности, центар Четвртог рејопа. На овом тргу, према предвиђеном плану изградње Београда, биће – подигнут, је. дан синдикални дом, зграда за Народни одбор и зграда га Народни фронт Четвртог ре; јона. А за сада, у Дому културе биће смаштен п 'Рронт и АФЖ и омладина, Четвртог рејона,
Дом културе градиће св на празним плацевима, између улипа Саве Ковачевића и Кра: јинске. Он ће, иако у малом, претстављати за становнике не само Четвртог, него и Пе тог п Шестог рејона, оно што је Коларчева задужбина за становнике центра, Бепграда. х
По _ пројекту, — централна зграда дома има четиси спрата. У приземљу је билетарни; ца где се купују карте било за биоскопску претставу било за. позориште. Са купљеном картом улази се у вестибил из кога се иде с једне страна фоаје пред баоскопском салом, а с друге у фоаје пред позе: ришном салом. Биоскопска. сала имаће око 700 седишта, У њој ће се одржавати сталне претеставе, као и по другим биоскопима, Позоришна сала са покретним седиштима, би“ ном, галеријом и потребним просторијама за глумпе слу: жиће у исто време 33 конференције, предавања и ројонске приредбе. У приземљу биће читаоница, са библиотеком где би, чекајући лочетак претставе, публика могла да чита и прегледа дневне ли: стове и часописе. На спратовима биће мање просторије за уже конференције, кружо ке, разне курсеве, као и пре сторије за Фронт, АФЖ пи 0 младину. Поред тога предви“ ђене су и мале сале за излож бе, као и сале за друштвене игре, шах, стони тенигз итд.
Овај дом ће у правом см слу претстављати Дом култу ре, у коме ће моћи да, се"раз“ вија интензиван _ култујињ просветни и политички рад целог овог великог насеља Београда. :
че
| Четврти рејон са па
Биоскопске летње
баште
Са првим топлим _ данима број приредби у граду се смањује, позоришта се 34 тварају, а биоскопи се празне,
току лета наступа »мртвас сезона; летње жеге утичу ДУ се и број посетилаца _фили“ ских претстава знатно смање Главни разлог је – затворећ загушљив и топао простор.
Данас, када филм служи радном човеку не само _ Као средство · разоноде, већ и кад окрепљење за даљи рад, 0189" рање летњих башти за прик““ зивање _ филмских · претстава од великог је значаја, Схва" тајући културне потребе Рра/' ног народа, ИНО _ предузима оспособљавање трију летњих башти у којима ће се грађа ни, радници и намештеници 0" свежити и разонодити, Гле, 6 јући одабране и лепе филм ве,
ава светала
Одговорни уредник М. Панић-Суреп Чек. рач. 10-313-212. Пошт, фах 53