20. oktobar
Кад бивши министар
тражи запосљење
Из Београда ће се расслити бСеспослена лица.
— Шта знате да радитер — Знам да освећујем камене темељце.
ПРЕД ДЕЧИЈУ НЕДЕЉУ
НАША ДЕЦА
гаранција ведре будућности
Ми волимо сву децу. Нама су сва деца мила (Лењин) атили смо много под ненародним режимима бивше Југославије Патили смо много 32 време тешке фашистичке окупације. А са нама и наша деца. Искрвавили смо много у борби за ослобођење од фашистичког ропства и терора, А са нама и наша деца. Кеља за слободом и мржња према непријатељу дала је снаге за жилаву и упорну борбу. Уз одрасле и омладину борила су се и деца. Курири, водичи, борци, _ радници у позадини. Није било посла кога се ниду прихватала и деца. Херојска борба дала је децу хероје. Срећни у слободи прнонули смо да обновимо порушену и
опустошену земљу. На том делу су и наша деца. На радилиштима су и пионири, „Не
сме рука да злбољи ни за одмор да замоли“, А у школама свуда као потстрек речи великога учитеља; учити, учити, учити.
Један од главних услова наше ведре будућности јесу до бро однегована и правилно ва“ спитана деца.
Зато се у нашој земљи уводи од ове године „Дечја недеља“ посвећена деци. – При знање деци, љубав деци, брига за децу, подизање деце, моћ деци у њиховом развијању, радост и ведрина деци, ето, то је оно основно што ће се кроз Дечју недељу у сва ком граду, у сваком месту, У сваком селу ћи. Дечја недеља биће годишња смотра нашег рада у бризи за децу и биће потстрек за даљи рад. Један дан у Дечјој недељи биће посвећен мајци — признање ·материнству и помоћ жени — мајци у ње ном лепом али одговорном позиву. Дечја недеља почеће 1 јуна и завршиће се 8 јуна, најрадоснијим даном за децу — даном пионира.
Београд се озбиљно припрема за Дечју недељу. Народне власти и народ, као и увек, заједно. Изложба, украшени излози приказаће рад — одра" слих за децу и рад деце. Путем предавања на широким конференцијама рејона, по предузећима, на родитељским састанцима, на састанцима жена, преко чланака упознаваће се најшири слојеви како треба неговати дете, како га правил“ но васпитати и оспособити за живот кроз школу и стручно образовање, кроз пионирске и омладинске организације, како ће кроз правилан избор звања осетити највећу радост живота У раду и бити најкориснији народу. Али Дечја недеља мора да буде и недеља дечје радости. Зато ће се организовати приредбе, позоришне претставе за децу, излети у село, по: сете нашим великим предузећима и најзад на пионирски дан отварање дечјег – парка културе.
По- улицзма и предузећима продтаваће се специјалне значке за Дечју недељу, а сав приход Дечје недеље употребиће се за подизање нових дечјих 'уста. нова, .
Сви ми знамо да ћемо са нај“ већом радошћу учинити све да не само Дечја недеља што 6оље успе — она ће уз заједничко залагање свих нас бити и корисна и весела — већ да што пре остваримо речи великог иницијатора и руководиоца на: ших победа и успеха, друга "Тита: „Створићемо вам отаџбину, такву земљу у којој ћете бити срећни и весели.“
Љубица ЖИВКОВИЋ
" снабдевање
по--
наше земље иста: |
- о = _ 20 ОКТОБАР УРБАНИСТИЧКИ ПРОБЛЕМИ БЕОГРАДА
Како би се могло решити питање београдског пристаништа и транспорта
Е]аш први Петогодишњи
план удара чврсте темеље и нашој електрификацији. Како електрификација није ви-, ше предратна трговина скупом струјом и најјевтинијим рударским надницама, већ масовно читавог — народа најјевтинијом струјом, значи управо обрнуто од онога што је било пре рата, то се и проблеми урбанистике из основа мењају. Оно што је пре рата изгледало немогуће, данас са јевтином енергијом постаје често само проблем добре воље.
Како би, обезбеђени јевтином струјом, приступили решавању проблема београдског пристаништа»
Каже се да Београд лежи на Сави и Дунаву. Међутим, то је само прича, Београд упорно остаје и љежи на својој висоравни, а од његових речнук обала деле га четири појаса запрека, које га скоро са свих страна опкољавају.
Први појас запрека су његове неизграђене, неприступачне и негостуљубиве обале. Други појас запрека су оне широке мочваре дуж целе дунавске стране и већег дела савске стране. Трећи појас је вештачки створен. То су оне две гломазне станице, онај синтетични тунел на новом пристаништу који је јединствена грађа на свету, као и сви они железнички насипи. Четврти појас запрека су стрми обронци » неизграђене цесте.
Колико муке, дангубе и трошка, колико труда за бродаре, коње и купце док се довезе мало дрва за зиму од обале до вароши! Да нема тих силних запрека у претовару и превозу грађевинског материјала, Београд би двапут јевтиније градио станове. Колико би и на мирнице (биле јевтиније, да је повољно решен проблем београдских пристаништа! Скоро сви артикли, као песак, камен, цемент, цреп, цигла, браг шно ин остале намирнице, гориво дрво, угаљ, машине и 0стало долазе у Београд Савом и Дунавом. Ти масовни артикли и јевтине сировине тешко подносе скуп транспорт, то јест скуп превоз и још скупљи претовар. Ситни песак из Саве, који се пре рата вадио батером за три динара, у Београду је постајао десет пута скупљи. Фрушкогорски камен је на Дунаву коштао 18 динара, а у Београду је био три пута скупљи. Слично је и са горивом и осталим артиклима. Цели тај терет лретовара и скупог превоза са обале до висоравни падао је на београдске грађане, било у скупљим киријама, било у скупљем животу. Урбанизам нам није дао о томе никакве статистике, али неће бнти претерано ако тврдимо да би живот у Београду био бар 20% јевтинији, кад би се најбоље решио проблем претовара и превоза на београдском пристаништу.
Међутим, по силним природним богатствима, која га са свих страна опкољавају, Београд има све услове да постане један од најбогатијих велеградова. Он лежи између две најјаче водене снаге Европе: Ђердапа и Дрине, као и на најважнијој артерији централне Европе — Дунаву. Управо ради тога морао би посветити све своје бриге свом пристаништу,
Цели претовар у пристаништу и данас се врши на рукама и леђима, јер четири дизалице служе скоро искључиво за транзит с лађа на вагоне, тако да Београд има мало ко-
ристи од тога. То ново пристаниште је за лађе заправо потстаниште, јер оне не могу да употребе своје дизалице за претовар. Ново пристаниште је још упропашћено синтетичним тунелом, који спречава колима слободан приступ до уске обале и одузима драгоцено место великим магацинима и сидосима, који се у свим светским лукама налазе баш на месту тог непотребног синтетичног тунела. Најновије облагање обаде са цементом и са ромбоедриским прилазима је веома слабо решење за механизирање претовара, јер га управо онемогућују. Да и не говоримо о оном најстаријем начину претовара преко лађа и мостова, који се прилагођују промени водостаја и који искључују не само механизацију претовара, већ и потпуно онемогућују прилаз колима.
Исконски непријатељ свих добрих решења проблема београдског пристаништа је огромна разлика у водостају Саев и Дунава. Та је разлика достигла још пре 20 година скоро осам метара, а данас, услед раније изградње толико нових насипа уз Дунав и Саву (Панчевачки Рит, Нови Београд и остало) мора да је још већа, јер свака река којој се пречи да иде у ширину мора да иде у висину. То је једна од најтежих последица индивидузлне хидротехнике о којој смо доста говорили. Да имамо довољно великих вештачких језера у Дунаву и Сави, градња свих пристаништа на Дунаву и Сави била би веома једнсставна и јевтина. Колико би било мање багеровања, колико би била боља пловидба, више и јевтиније струје, више жита и текстила и колико мање поплава и суша, а више рибњака! Изгледа да борба за вештачка језера добија све више присталица али и све више огорчених противника споља. Будући Београд не може да чека док се та борба доврши док се наиме не изједначи водостај у Дунаву и Сави помоћу великих акумулација воде. Због тога ми предлажемо овакво решење:
Хидротехника нас учи да теоретски треба 367 кубних метара или м“ воде са једним
метром пада да би се добио један киловатчас струје, Но, У“ след губитака енергије у турбинама и електричним машинама, практично треба око 450
И. ЛЕМИН
. зера,
Пуштена је у предају седамнаеста свеска
„ПОЛИТИЧКЕ БИБЛИОТЕКЕ“
0 ПРОБЛЕМУ АНГЛО-АМЕРИЧКИХ ОДНОСА
Поруџбине слати на поштански фах 53, Београд. Нена све-
сњи је 5— дин. Књижари и ревизори уживају 20% рабата.
Првог јуна излази из штамле ХУЛП| свеска „Политичке библиотеке“
БОРБА КИНЕСКОГ НАРОДА ЗА СЛОБОДУ
И НЕЗАВИСНОСТ
В. Маслеников: Грађански рат у Кини К. Евгенијев: О политичкој ситуацији у Кини
кубика воде са једним метром пада. То је свакако много воде, али нам зато један киловатчас може и много воде да дигне. Обично се узима да један киловатчас може да дигне око 250 кубика воде један метар високо. У томе је кључ решења београдског пристаништа. Данас нас киловатчас струје кошта 200 пара, а ускоро ће нас коштати 10 пара поставно Београд. Образложићемо и доказаћемо како Београд може да добије струју по 10 пара, Постоје две врсте хидроцентрала. Оне које остају лети и зими са мало воде и зато морају радити у друштву са калоричном централом. Све имају двоструку амортизацију, за хидроцентралу и за калоричну централу, а сем тога морају да вечно купују веома скупи у“ гаљ, Зато ове дају скупу стру“ ЈУ.
У другу врсту спадају оне хидроцентрале које раде У друштву са великим вештачким језерима, која им језера увек дају бесплатан погонски материјал. Отпадају дакле трошкови за угаљ и отпада амортизација за другу калоричну централу. Но ове хидроцентрале имају и друго огромно преимућство, што им све трошкове за амортизацију хидроцентрале и вештачких језера плаћају пољопривреда и саобраћај. Јер пољопривреда и саобраћај имаду толико огромне користи од тих вештачких једа се њима потпуно исплаћује да плаћају хидроцентраљли амортизацију,
Тако да овим хидроцентралама остају само трошкови за уздржавање и надзор, и амортизација за далековод и трансформаторе, Сви ти трошкови не изнашају код великих хидроцентрала никако 10 пара по произведеном и доеведеном киловатчасу,
Колективна свест не познаје појам амортизације, но то смо споменули да би уверили пргдратни менталитет који је у на-
шој техници још прејак, Исто је тако важно да Београд може да добије та:
кву, скоро бесплатну струју, У свакој затраженој количини, јер ће веома тешко бити исцрпсти неисцрпне водене снаге Ђердапа и Дрине.
Узмимо, ради песимиста, да ће струја бити по 50 пара, да
ГРАЂЕВИНСКИМ РАДНИЦИМА БЕОГРАДА ОБЕЗБЕЂЕНИ СУ ИСХРАНА И СТАНОВАЊЕ
Са почетком грађевинске делатности грађевинским радницима пружане су све могућности пристојног живота, броја новосаграђених станова, за грађевинске раднике отворене су на градилиштима мензе
морамо воду просечно дизати 4 метра високо и да морамо дигнути око 10.000 кубика воде, јер толико треба просечно да се дигне лађа од 600 тона изнад највећег водостаја Саве и Дунава. Рачун нам вели да ћемо и у том случају потрошити за струју по 50 пара свега 160 динара, или за сваку тону товара 25 пара, Кад би пак струја била по 10 пара, онда долази само 5 пара за тону. Кад би пак хтели подићи лађу још више, онда би за сваки даљи метар висине требало још 6 пара за тону, односно 2 паре.
Узмимо сад као пример ону природну удубину где се на“ лази бивше игралиште „Баск испод Француске улице. Са багерима покретаним јевтином струјом електрификације издубимо ту увалу још за неколико метара. Ако рачунамо два хектара и три метара дубине, онда би требало уклонити 60.000 кубика земље, Копање багерима и пренашање земље врпцама може да стаје највише 10 динара кубик, дакде око пола милиона динара. Ако на дну не нађемо иловачу, које има свуда по Београду, морамо дно насути највише са пола метра иловаче, дакле са 10.000 кубика. То ћемо добити бадава, јер ће нам свака нова кућа која се гради радо довести на место иловачу;
Кејови би били сасвим ниски, много нижи него на мору, пошто речне лађе мање газе и у базену нећемо имати плиму и осеку, јер ћемо само помоћу електричног ' дугмета управљати водостајем базена. Довољна је висина од 4 метра (пола метра темеља, 2 метра у води и метар и по над водом).
Код стругаре имамо већ готов канал који би се могао продужити испод железничког насипа, што багери могу јевтино да израде. Код целе радње била би четири већа трошка: железнички мост преко канала, комора за лађе са гвозденом уставом или вратима, пумпна постројења и кејзви око базена. с
Замислимо сад у том вештачком базену 10 лађа које истоварују својим дизалицама грађевински _ материјал, гориво, брашно и остало одмах из лађа у кола или оближње магацине, силосе или отворене просторе. Ако би рачунали уштеду у претовару, превозу и данашње магазинирање робе по Београду, сигурно би нам испао рачун да би Београл више уштедео за месец дана него што би изнели сви трошкови за канал, комору, базен и пумпе.
Тиме би на најјевтинији начин биле савладане све запреке: разлика у водостају, проблем најбољих кејова, мочваре, железнички китајски зид и у спони Београда.
Та се радња може вршити добрим делом масовним или механизираним радом. Свакако трошкови не би прекорачили пар десетина милиона, а Београд би уштедео годишње најмање милијарду динара, што одговара капиталу од 20 милијарди, Радња би била готова са Уударничким темпом за пар месеца. За ову актуелну сугестију 0 изградњи мањих лука на дунавској или савској страни, би: ло би корисно да чујемо и противно мишљење,
М. БОРЕЛИ
па
у којима они добијај Поред БЕКНКОГ ју о ш
сну храну по врло повољној цени, Слике приказују деобу ручка у мензи грађевинских радника на Северном ба НИ трашњи изглед спаваонице станова за грађевинске раднике у Босанској улици. Сваки радник има обезбеђену, чисту, постељу са довољним бројем потребне ћебади '
Разлог
„Америка је забранила давање виза за одлазак у ју. гославију због југословецскиу „несређених прилика“ у 36 МЉИ .-« |
— Ма, кажем ти, скроз на. скроз несређена земља! Гдегод погледаш све нешто граде!
При КОНОЧНОМ ОЦоњивОњУ УЧСНИКО
Не СМЕ бити
ПОТОШТОњО
Де завршетка шкопске | дине има још непун месеу радних дана: По гимазијама су одршали врло озбиљна саветовј-
ња педагошки антиви, – стручни активи, разредна већа, наста, нични савети, школски — савет,
Простудиране су све могућности да се омогући што већем броју ученика да моме с успехом квршити разред,
Омладинске и пионирске ор. ганизације су са синдикалном по дружшницом већ претресле пита, ње слабих ђана и извршиле ра. според помоћи коју ће у оквиру училачних група указати не ставници У повећаном броју ван. редних часова (јер се они од почетка П полугођа одржавају) и одлични ученици
Одрмани су и последњи роди тељсни састанци, где су и роди, тељи примили обавезе да по оштре нонтролу над радом свој деце. ,
Све је припремљено. И до нраја школске године ће се ради синдиката и омладинских организација искључиво исцрпљивати на овом горућем пробпему; што више ученика оспособити да 34" врше разред
Мора се баш сад скренут пажња на један ванман моменат (Ове године је као резултат о бјективних услова постало могу“ ће заузети нормалан—нканав од« говара нашој стварности—критеријум оцењивања по нашим школама. Сви су у томе били сагласни. Такав критеријум мо. | ра да остане неповређен до по следњег дана шкопске године
Наша омладина је у првим ре. довима. У остварењу — задатака који се пред њу постављају. Не“ успех по средњим шнопама | тешка рана за нас: Нас т
а забрињава велики број с1о бих оцена. Али последица стра“ ха никано не сме да буде тако звано попуштање на завршету шнолсне године; ублажавање У | рила оцењивања, усвајање % вих или оних оланшавајућих % нолности које ће се ту ин 140 износити,
То би много штетило, Међути“ задржавањем истог критеријук“ оцењивања, наши ученици видети да ми заиста хоћемо 0 њих да створимо омладину знањем; они који раде уочиће да су ваљано награђени за 670 рад, а нерадници ће морати 15 сносе поспедице свога нерате
Наша помоћ, старање и брига се исцрпљују искључиво У све» страној помоћи нашим учени“ ма да овладају знањима. Ми сио чврсто одлучни да наша омпа дина, да би што норисније уче ствовала У електрификациј“ индустријапизацији, мора 25" влада науком, и то је оно зао нам намеће став У оцењиваћу њихових знања:
Треба да знају и родитеље. | ученици и наставници, па |е |. до завршетка школске године ОН пун месец радних дана, 154 потребно уломити све ве та завршетан школске године што успешнији, како бисмо били задовољни.
Наш успех и наше задово! Е ство зависи од тога — поли“ ћемо и над нових снага унључ пио иврошење садопна о | дишњег плана.
Ђорђе С. СМИЉА директор УП мушка 6
|
НИЋ .
|