20. oktobar
ШТА ЈЕ УЧИЊЕНО ДА СЕ ПОБОЉША СНАБДЕВАЊЕ РАДНИКА И НАМЕШТЕНИКА И КАКВИ СУ ИЗГЛЕДИ ЗА БУДУЋНОСТ
набдевање радника и на-
мештеника храном, текстилом, обућом и огревом знатно се побољшало, захваљујући великом залагању народних власти, општем привредном развитку наше земље, јачању саобраћаја, потпуном сређењу финансијског стања, наглом развоју државних и задружних трговачких предузећа и њихоховом ангажовању у набавци и дистрибуцији робе, а нарочито у побољшању организације снабдевања.
Расподела основних животних намирница врши се по систему потрошачких карата. Категоризација радника и намештеника извршена је на основу важности и тежине посла, тако да су радници и намештеници подељени у три категорије. _ Ако упоредимо снабдевање опште категорије вотрошача са снабдевањем
адника и намештеника, виде-
емо у коликој је мери принцип приоритета у снабдевању ралника и намештеника остварен. Потрошачи са „Р-3“ картом (лаки радници и намештеници) У односу према потро-тачу. са „Г“ картом _ (општа категорија) примио је У пр-вом _ тромесечју 1947 „године за 917% више рационираних животних намирниша _ (хлеба, масноћа, меса, шећера итлд.); потрошач са „Р-2“ картом тежи радници) 'за 1122% а потрошач са „Р-1“ картом (најтежи радници) за 180%.
У 1946 години, издато је 2,5 тута више свих рационираних намирница него 1945 године, а за прва 4 месеца 1947 године тадато је више намирница него у пелој 1945 години.
Поред повећања у снабдева. њу животним _ намирницама знатно су смањене цене скоро свим контролисаним артиклима. Тако је цена хлебу од јатуара 1946 године смањена за 14,3%, маснићама за 10%, месу за 22,5% итд.
Да би се снабдевање ралника н намештеника у току ове године побољшало, потребно је да се државна и залружна предузећа више ангажују у откупу слободних вишкова шећера и масноћа, чиме би се знатно регулибале цене ових артикала на слободном тржишту и омогтућило радвипимза и намештенипима да их купују. Да су се лржавна и залружна предузећа више ангажовала у откупу слоболних _ вишкова _ шећера, данас пена тећеру на слоболном тржтишту не би била ол 150—170 динара, већ 110 дина-
'
СТАРАЊЕ НАРОДНИХ. ВЛАСТИ О ИСХРАНИ РАДНИКА
ра, па ни нижа, а велике количине масти не би биле продаване преко приватника и путем црне берзе, већ на сло: бодном тржишту по знатио нижим ценама. Овим питањем треба се већ сада позабавити како би се могло приступити планском _ откупу слободних вишкова, а да то не иде на штету остварења плана општег откупа,
Снабдевање воћем и поврћем знатно је побољшано у току 1946 и 1947 године, што се види из следећих података; 1946 године увезено је за 2485% више поврћа него 1945 године, а воћа за 200% више. У току 1947 године биће према плану увезено: поврћа за 607%, а воћа за 249,8% више него 1945 године.
Потребе радника и намеште. ника У воћу и поврћу потпуно су задовољавале у току 1946 године све до јесени. _Међутим, услед велике суше, принос зимског поврћа подбацио је, тако да и поред свестраног ангажовања задружних и државних предузећа није било могућности да се обезбеде довољне количине поврћа ва зиму, па су народне власти морале приступити рационираном издавању поврћа.
Цене воћу и поврћу у 1946 години биле су повољне. У почетку ове године _ поједини шпекулантски елементи _ приватног _ сектора, искоришћавајући моментално недовољно ангажовање задружног и државног сектора у довозу поврћа и воћа, као и чињеницу да је ове године воће и поврће с обзиром на временске прилике стигло са извесним закашњењем покушали су да на пијацама одрже нереално високе цене које су — онемотућавале радницима п намештеницима куповину раног поврћа и воћа. Међутим народне власти и синдикалне организације енергично су и на време интервенисале, тако да су за најкраће време, од 25 маја до 5 јуна, цене воћу и поврћу смањене за 100—200%. .
Снабдевање радника и намештеника индустриском робом, текстилом и обућом врши се на основу индустриских карата и то преко предузећа и установа. Колико је снабдевање индустриском робом побољшано вили се из чињенице да је У 1946 години излано 1! пута витте текстила и обуће нето 1945 голине, а у 1947 години снабдевање се свакодневно побољшава и повећава, упоредо
са развитком наше лаке индустрије, У издавању бонова рејонски народни одбори треба да буду што експедитивнији, тако да радници не добијају бонове око 5 у месецу оса важношћу до 15 истог месеца, услед че-
_ га долази до редова и гужве
пред радњама.
%
Народни одбори рејона треба да доделе бонове предузећима и установама најдаље до 25 у месецу, а предузећа и установе, у споразуму и уз помоћ управног одбора подружнице, да бонове поделе радницима најдаље до 1 у месецу.
У 1947 години снабдевању сезонских, грађевинских радника, посвећена је нарочи-“ та пажња, тако да су 0безбеђене довољне количине текстилне робе и обуће. Снабдевање се врши непосредно преко Одељења за трговину и снабдевање, на основу стварвих потреба сезонских грађевинских радника, које су веће нето код, осталих радника, збот природе посла на коме се одећа и обућа више упропашћује. Ударницима, новаторима и рационализаторима побољшано је снабдевање на основу ударничких карата, којих је од јула 1946, када су уведене ударничке карте, до данас издано 3.887 комада. На основу ових карата корисници, поред ре“ довних следовања, могу за три месеца да подигну још девет килограма брашна, олносно хлеба, 1.500 гр. масти, 1.500 гр. шећера и. осталих разних намирница, а на индустриску кар. ту робе у вредности од 2.000 динара, за коју се суму може набавити штоф и прибор за одело, ципеле, веш, чарапе итд.
Да би се омогућила што 6оља набавка и дистрибуција робе Народни одбор града Београда, у свом буџету за 1947 годину, предвидео је суму од 27,453.000 динара за уређење постојећих и отварање нових продавница и предузе ћа. Из ове суме биће уређено или отворено: 18 колонијалних _ продавнипа, 25' продавница за хлеб, 37 продавница за воће и поврће, 10. продавница за месо и масноћу, 15 продавница за млеко и млечне производе, 3 продавнице за текстил, затим ће се изградити лва магацина за птшенипу и брашно у Београду и Земуну, 2 велика трапа за кКромтир, сутпаре за казеин, сабирне и прерадне станице за
" Изградњом
млеко, отворено неколико нових ресторана итд. Отварање ових продавница предвиђено је у свим рејонима и то првенствено у деловима града који су настањени радницима и намештеницима, што ће знатно, 0лакшати и побољшати · њихово снабдевање. Поред тога, осигурана је сума од 28,000.000 динара за набавку машина за парну пекару и за набавку Ууређаја за Градско млекарство. ових _ предузећа знатно ће се побољшати квалитет хлеба и олакшати набавка, дистрибуција и прерада млека.
Снабдевању радника и намештеника много су помогле радничко . намештеничке задруге, Међутим, У пословању задруга још увек има доста недостатака од којих је најважнији тај, што су се задру“ ге више ангажовале у дистрибуцији робе (колонијал, текстил итд:), а мање у ловозу поврћа, воћа и осталих намирнипа. ~
Да би задруге боље одговориле задацима ради којих су основане, потребно је да убудуће више пажње посвете набавци робе, да се више ангажују у довозу воћа и поврћа, У отварању — продавница, нарочито у крајевима настањеним радницима (Карабурме, Чукарице итд.), да посвете већу бригу на њиховом уређењу, олржавању воћа и поврћа У свежем стању, а нарочито У брзој услузи и правилном односу према потрошачима. Водити упорну борбу за остварење плана за довоз воћа и поврћа мора да буде главни задатак задруга, као и стална борба за регулисање цена и њихово снижење.
С обзиром на повећана средства задруга и важност наше синдикалне организапије морају убудуће и да воде бољу контролу над њиховим ра дом, у ком ће се пиљу при свакој продавници формирати савети од чланова синдиката, који се снабдевају у тим продавницама, а који ће бити веза између пролавнице и руковолства задруге.
Наше синдикалне организаније дужне су да помогну И да контролишу снаблевање ралника, јер од правилног сваКолневног снабдевања зависи физичка способност и злравствено стање радника и намештеника а од тота У многоме и остварење натпег привредћог Петогодишњег плана.
Велимир ЦАКЕЉИЋ
Павиљон Опште државне болнице
Како се могу растеретити централне болнице
И ако у Београду постоје три велике централне болнице (Државна болница, Градска болница и Универзитетска клиника) са већим бројем кревета, питање примања нових болесника још увек претставља тежак проблем, Нису ретки случајеви да радници и намештеници из Београда и поред упута, чекају по неколико дана док уђу у болницу. Дешава се чак да, услед хитности, управе болница морају да сместе по два болесника у један кревет, пошто су сви остали заузети.
Разлог _ пренатрпаности у централним београдским болницама лежи у чињеници да се, поред 6олесника из Београда, свакодневно прима велики број болесника из унутрашњости. Док код Градске болнице проценат болесника који су дошли из унутрашњости износи 7 до 8, у Државној болници и Универзитетској клиници овај проценат се пење до 50. То значи да у Државној болници од 100 болесника, колико се прими за један дан, 50 долази на болеснике из унутрашњости,
Природно је да су болнице дужне да приме сваког болесника, па ма од куда он дошао. Али, постоји друга тешкоћа, тешкоћа која је управо и узрок пренатрпаности у београдским централним болницама. Наиме, болесници који долазе у Београд да се лече у већини случајева могу да се лече и потпуно излече у местима одакле долазе, или, ако су то сељаци, У најближим среским и градским болницама: Од 50 болесника који се приме из унутрашњости у државну болницу један добар део је болестан од лакших болести (кила, слепо црево итд.), болести које су постале опасне по живот тек по доласку болесника У Београд, пошто је прошло извесно време. Наравно, да и ти болесници морају да се приме на лечење. Други пак део претстав-
Правилнији однос према установи социјалног осигурања · доприноси повећању производње
3 злата је социјалног осигурања да оболелом раднику пружи брзу лекарску помоћ, лечење и лекове, да га што пре излечи м врати натраг у приереду. Од остварења овог задатка у многоме зависи извршење Петогодишњег плана, јер за привреду није свеједно да ли ће један радник боловати дуже или краће.
Надаље, задатак је социјалног осигурања да пружи материјалну помоћ осигураницима у дане када нису способни да раде. .
Држава, која је данас једини носилац социјалног осигурања и која га спроводи преко установе социјалног осигурања, донела је низ законских прописа којима су одређена права и дужности осигураника и послодаваца. Социјално осигурање може одговорити својим задацима једино онда ако се радници и послодавци, па и службеници социјалног осигурања, придржавају законских прописа и по њима поступају.
Филијала Државног завода за социјално _ осигурање у Београду наилази на тешкоће у остваривању својих задатака, које _ долазе углавном због тога, што се људи не придржавају законских прописа и што немају правилан став према социјалном осигурању.
Као изразит пример неправилног односа према осигурању јесу неоправдани кућни позиви лекара.
филијала је организовала кућне посете лекара, које треба да служе за најтеже болеснике који нису у стању да дођу до. лекара У амбуланти. Међутим, дешава се да се телефоном филијале позива лекар кући и онда када болесник није тежак и када кућна посета није неопходно потребна, а
често пута и онда када лекар уопште није потребан. Није редак случај да се лекар зове кући ради тога да би се неком оправдало неколико дана изостанка с посла, а дешава се да је болесник прегледан у току дана, а преко ноћи опет зове лекара и то ради главобоље. Ради боље илустрације навешћу неколико примера: Јован Шалоковски, Ђурићева број 19 звао је хитно ноћног лекара. Кад је лекар дошао, затекао га је на улици, пред капијом, са друштвом како лепо прича. Овај „болесник“ жалио се на несвестицу. Прегледом није ништа нађено; Иван Стефановић, Сењачка број 29 звао је ноћног лекара за дете. Лекар је стигао 10 минута после позива и нашао дете како лепо _ спава без температуре и без икаквог патолошког налаза; Дана 13 јуна о. Гг. јављено је те" лефоном да се за болесника Божидара Марисављевића, ул. 29 новембра 42, хитно пошаљу кола ради превоза болесника од стана до завода. Нарочито 1е
Градско предузеће за приказивање филмова отвара
ВАШТУ БИОСКОПА „ЈАДРАН
Стаљинградска ул. 25
4
са премијером совјетског филм
било.
подвучено да је ствар хитна, да је болесник на самрти да је сав поцрнео м да му иде пена на у ста. Сва кола којима филијала располаже била су распоређена да возе лекаре који указују хитне помоћи. Шеф лекгра филијале, сматрајући да је у питању озбиљан случај, нареди да једна кола обуставе вожњу лекара и да оду хитно да превезу болесника. Кад је шофер отишао на означену адресу, нашао је „болесника“ Марисављевића у прилично добром стању и кад му је саопштио да је дошао да га превезе до завода, овај му је одговорио: „Нека се вози колима онај ко их је звао, а мени кола нису потребна."
Оваквих и сличних примера има на стотине, али ово неколико изнетих довољно приказују колико се тиме отежава рад социјалног осигурања и колико је правих болесника који су морали чекати на лекара, док су кола ишла за Марисављевића или док је лекар ишао код неког другог „здра“ вог болесника“.
Филијала настоји да сви 0Бм случајеви буду јавно жигосани и на синдикалним _ конференцијама опоменути, но уколико се овакви случајеви и даље буду понављали, мораће, се предузимати ефикасније мере.
Има и таквих случајева да по једини осигураници траже боловање по сваку цену и онда када нису болесни. Овакви чланови обично неправилно. иступају према лекару кад им саопшти да су здрави. Радник Алексије Маричевић, запослен у руднику „Опленац“, био је прегледан код лекара социјалног осигурања у Аранћеловцу. _ Лекар га је прегледао и нашао да је здрав и способан за посао. Члан није био задовољан налазом лекара и тражио |е да буде упућен у Београд на специјалистички преглед. У филијали је био детаљно прегледан од специјалиста, комисијски је _ кон~
_ статовано да уопште није боле:
рт ни
стан, и упућен је на посао. Својим неправилним ставом члан је неоправдано одузео привреди кеколико дана. Како је озај члан иначе био познат као симулзнт, предузеће га је на предлог Среског синдикалног већа отпустило с посла,
Осим ових и сличних пропуста
од стране осигураника, пословање филијале умногоме трпи и због разних неправилности од
стране послодаваца. Ове неправилности најчешће долазе отуда што се послодавци не придржавгју законских прописа, било из гљкавости било из незнања, _ Државни завод за социјално осигурање прописао је формулар болесничке листе са којом се ссигураници јављају лекару. Попунити овај формулар не претставља никакву тешкоћу. Међутим послодавци често не уносе у ову листу податке о заради и о броју радних дана осигураника за прошли месец. Ови подаци су према новим законским прописима неопходни за одмеравање хранарине. Нестављање података излаже осигураника непотребном шетању и малтретирању, јер се мора поново враћати послодавцу ради прибављања података. Има предузећа која не посвећују довољну пажњу издавању болесничких листа, те су то препустила вратару или неком другом лицу које не распола-
"же потребним подацима осигура-
ника. Ова предузећа немају, у том случају, никакву евиденцију 9 радницима који су на боловању.
Велики · број послодаваца не подноси исплатне листе на време или их не подноси уопште. Неподношење исплатних листа ствара филијали много тешкоћа. Ако се разболи радник који је запослен код послодавца, који није поднео исплатну листу, не може се члану ликвидирати болесничка потпора све до подношења исплатних листа, због тога што недостају основни елементи за одмеравање
висине потпора. Наравно, члан Мр,
мн Сан УУ
овом случају негодује м трпи, јер мора да чека на новац који му је неопходно потребан и на који има право, али не кривицом социјалног осигурања већ кривицом послодавца. Надаље, због неподношења исплатних листа статистички подаци филијале су непотпуни. А статистика је неопходно потребна како установама социјалног осигурања, тако и органима за планирање,
Многи послодавци не плаћају уредно доприносе за социјално осигурање и на тај начин бесправно задржавају раднички новац. За ненаплаћене приносе филијала је принуђена да пише опомене и да води егзекутивне поступке, што све отежава рад и оптерећује апарат установа социјалног осигурања, а што иде и на штету самих предузећа, јер се за неблаговремено плаћање приноса зарачунава камата,
Све ове ми многе друге неправилности послодаваца у многоме ометају правилан рад социјалног осигурања, те ће филијала бити принуђена да против неуредних послодаваца предузме ефикасније мере. ·
И код самих установа социјалног осигурања има извесних недостатака. Код појединаца још увек има аљкавости према послу и бирократских поступака, Но, дужност је сваког радника да преко своје синдикалне подружнице, односно комисије за социјално осигурање, указује на све ове недостатке, како би се они што пре отклонили,
Правилан рад им правилно функционисање социјалног осигурања не зависи само од апарата ових установа, већ је уско повезано и са правилним ставом осигураника и са уредношћу послодаваца. Доклегод сва предузећа не поднесу
_ исплатне листе, не плате принос и не одговоре другим својим обавезама, пословсње филијале) неће бити ажурно, а то ће се осетити неповољно код радних људи.
" „Момир ТОМИЋ машина лата АЊА љ.
љају неизлечиви болесници, онт који већ годинама лутају од ле“ кара до лекара, и најзад свргте У Београд, надајући се да ће тек ту бити излечени. Свега око 10 болесника, од 50 који свакодневно ступају у болницу, су тешки боле“ · сници којима је заиста неопходно
потребно лечење у Београду, То важи и за остале болнице, Откуда овако велики _ прилив
болесника из унутрашњости“ Министарство народног здравља Ср“ бије извршило је правилан распоред лекарског кадра. Многи специјалисти из Београда сада се налазе по свим местима у Србији. Готово сва, или бар највећи број обољења, могуће је излечити по свим болницама у унутрашњости, Разлог доласка болесника из уну“ трашњости на лечење у Београд је тај, што народне масе још увек нису довољно обавештене о овој чињеници,
Поред овога, један део радника и намештеника из Београда који је оболео не јавља се на преглед у рејонске амбуланте, већ долази одмах на лечење у болнице. У рејонским амбулантама пак, не обраћа се довољна пажња приликом давања диагнозе, Већи део оболелих, који се шаљу из амбуланте у болнице, могуће је излечити и у амбулантама.
Да би се решио проблем растерећења централних болница у Београду би било пстребно, пре свега, да народне влолти, у заједници са масовним организацијама, систематским убеђивањем, разбију дубоко укорењено уверење народа да само у Београду постоје специјалисти. Широким народним масама треба објаснити да се, захваљујући старању народних власти о здрављу народа, специјалисти лекари исто тако налазе и по свим местима у унутрашњости, а не, како је то било пре рата, само у Београду.
Али да би се избегла преоптеђећеност у централним болницама, било би исто тако потребно да се прекине са праксом да радници м намештеници долазе одмах У болнице, већ да се прво јављају на преглед рејонским амбулантама. Само на основу упута рејонских амбуланата требало би примати болеснике у централне болнице. Наравно, упута жљиво испитају сваки случај, како би се у болнице слали само
приликом давзња лекари би морали да па-
они којима је болничко лечење
и најпотребније. –——————<<–————————
ИСПРАВКА
У прошлом броју >20 октобра« од 13 0. м. — у рејонском распоре-“ ду инвестиција; објављеном уз Ин. вестициони план Извршног одбора НО Београда за 1947 годину, поткрале сусе при прекуцавању извесне погрешке:
У распореду инвестиција у Првом рејову _ изостала је _ ставка 22 »Градска перноница« од 403.000 д.;
У Другом рејону ст, 180 треба повећати на 2.783 за оправку Миријевског булевара, која је погрешно у“ нета међу инвестиције Петог рејона; додати ст. 206 ва уређење биоскопа >Косово« и »Дрина« — дин. 210.000.
Међу инвестицијама на Трећем редону треба уврстити и ст, 87 — »О. кретница трамвајске пруге бр. 64 од 406.000 дин, и ст; 141 — >Клозети У Чумићевој улици и код окретнице пруге број 6« од 790.000, које су по грешто исказане у Другом рејону, и додати ст. 206 »Уређење _ бноскопа >Топола«, Оити« и »>Завезда« — 590.000 динара.
Инвестицијама на МТ рејону – треба додати: ст, 144 — _ »е6Купатило — на Централном гробљу« — 95.000 дин. која је погрешно унета у Пети ре“ јон, а ст. 182 треба повећати — на 1,550.000_ дивара за оправку улише Војводе Степе, која је омашком · ушла у Пети рејон; ;
У Седмн рејон треба) лодати став. ке које су погрешно унете у Шести рејон: бр. 115 >Хладно купатило Шест тотола« — 470.000 динара, број 16 >Хладно мупатило »Ала Цигачлијасе | 2,000.000 п број 214 — >Оправка О сновне школе број 29 у улиши Љум
_тице Богдана« = 7,200.000 динарач |,
(ни
'