20. oktobar
+ ОКТОБАР 1947
20 ОКТОБАР
Интриге ратних хушрача
|| зве америчких ратних хушкача које је цитирао прететавник Совјетског Савеза Вишински на Генералној скупштини Организације Уједињених нација, и мноте друге њихове сличне изјаве, тако далеко иду У безочности и нечовечности, да је по неки пут те. шко веровати у здрави разум оних који их дају.
Данас, после најстрашнијег рата У историји, у тим изјава. ма захтева се масовно наоружавање; тврди се да од пада Римске империје ниједна држава није имала толику материјалну надмоћност као сада Сједињене Држве; прети се а. томским бомбама свима који не слушају заповести из Вашингтона, па се чак иде дотле да се отворено проповеда пре вентивни рат, тобож да би се
предухитрила некаква замишљена опасност по Сједињене Државе,
Није потребно много про. вицљивости па да се увиди да ове изјаве садрже у истој или нешто мало, измењеној фор ми читав арсенал Гебелсове фашистичке „идеологије“.
Истицање ратне производње изнад потреба мирног привред вог развитка; разметање надмоћношћу више расе; претње новим изумима ратне технике; теорије 0 оправданости превентивног рата, којом се Хи. тлер изговарао приликом неизазваних напада на мирољубиве земље, — све се то налази и у говорима Далса, Бјулита, Ерла и других потстрекача нових крвопролића.
Да би се против ових хушкача на рат могла водити Успешна бсрба потребно је пре свега упознати се са узроцима њихове хушкачке активно сти,
Фашизам није нека спорадична појава, својствена само Мусолинијевој Италији ин Хитдеровој Немачкој. Фашистичке тенденције јављају се У свима земљама где преживели капиталистички привредни систем није у стању да се олржи вррмалним средствима, већ покушава, пошто-пото, да продужи себи живот насиљем и
з ратом. Зато није чудо што се "амерички монополистички тру· стови, који се налазе пред не"миновном кризом, служе идеологијом и методама политичКе борбе својих немачких и италијанских колега.
Постоје, међутим, и посебне америчке околности које објашњавају садашњу ратоборну кампању претставника америчке рекције.
У времену када су Сједињене Државе ушле у рат Енглеска је преживљавала – најтеже часове, немачке трупе налазиле су се прел Москвом, Кина је великим делом била прегажена, Француска је већ више од годину дана трпела немачку окупацију, скоро цела Европа налазила се стварно под Хитлеровом чизмом. У таквој ситуацији амерички империја. листи претпостављали су да ће све земље изићи из рата потпуно испрпљене и да ће Сједињене Државе, после рата, под њиховом влашћу, прет стављати једину силу и бити апсолутни господар света, И тако је њихова штампа отпочела говорити о „америчком воћству у свету“ и о „змеричКом веку Као о нечему што већ постаје жива и неоспорна стварност“,
Ове наде америчких импери-
листа изјаловиле су се- Сједињене Државе нису после рата остале једина жива сила на попришту, Совјетски Савез изишао је из рата снажан, мо-
н и популарнији него што је "када био. Створен је читав низ нових народних демократија изван домашаја доларскот Империјализма. У многим раније колонијалним земљама ја-
вили су се снажни народни о-.
слободилачки покрети, Чак и државе које су наизглед остале под окриљем доларске дипломатије не показују ону слеЛу послушност на коју се у атингтону рачунало.
Иуперијалисти _ Сједињених Држава не само што нису постали апсолутни господари све та, већ наилазе на тешкоће чак и У својој сопственој земљи, чији народ жели мир, безбел|ост и напредак, а не нове Смутње и нова крвопролића. Све је то довело до беса имПеријалисте са врхова америчКих монополистичких трустова, Тај њихов бес најнепосрел_ Није је објашњење њихових неурачунљивих ратоборних из" јава, али није и потпуно објашњење, Постоје и много конКретнији разлози.
Привредна криза 1929 годи-_
не довела је била амерички Привредни систем до руба пот-
пуне пропасти. Рузвелтов „Њу дил , са којим су се монополи. ст тешка срца били помирили, дмакао их је мало од опасне ивице, али је амбис остао да и даље зјапи. Дошао је затим рат, који је за амерички монополистички капитализам био нешто. слично оним инјекција. ма које лекари дају безнадежним болесницима, не да би их излечили, већ да би им при времено олакшали патње и вештачки повратили нешто снаге.
За време рата, први пут по. сле много година, монополи. стички трустови Сједињених Држава успели су да нађу прођу за сву робу коју су у стању да произведу, Ратујуће државе куповале су од њих све што су они могли продати. Плаћале су колико им се тражило. МИ амерички монополи остварили су „највеће приходе у историји“, Њихови профити од 860 милиона долара у 1934 години скочили су на 9,020 милиона у 1945.
Ове изузетне ратне добити, засноване на мору проливене крви и на брдима лешева изгинулих, амерички монополисти нису схватили као необичну ратну срећу за себе, као привремену бујицу која мора проћи како је и дошла,
Они би хтели даратни „бум“ и даље траје, да се овековечи, да њихови приходи стално расту као што су расли и за време рата,
Они не схватају и неће да схвате да милијарде које су они за време рата „зарадили“ постоје само на папиру, јер је стварна вредност створена у америчким фабрикама испуцана на бојиштима заједно са милионима живота радних људи. Они не виде, или неће да виде, да ратом исцрпљени народи света, укључујући ту и амерички народ, нису у стању да плаћају ни ратне дугове, а камо ли нове, све веће и веће, које би морали закључивати да би се одржали највећи при ходи у историји америчких трустова.
Амерички монополисти, Као морфиномани, траже све више
и више, изко их свака нова доза све брже приближава краху.
Да би њихове ратне фабрике и даље радиле пуном паром и остваривале ратне добити, потребно је да постоји и даље ако не ратно стање, а оно бар ратна атмосфера. Пошто је нема, они је вештачки стварају путем своје штампе и свога радија и помоћу изјава својих претставника.
Ето, то су чињенице које нам јасно показују зашто Бјулит прети атомском бомбом, као Зевс громовима, и зашто се Далс замишља већ у пози императора Нерона, То су чињенице које објашњавају бесомучност изјава и безумље теорија америчких ратних хушкача. Хитлерови „научници“ измислили су били теорију по којој је бомбардовање из ваздуха благотворно по народно здравље, јер од бомбардовања страдају слабићи и болесни, 2 0стају само здрави. „Научни претставници“ доларске политике отишли су и даље, По њи ховој најновијој теорији, о којој се озбиљно дискутује у њиховој штампи, најбољи и најрадикалнији начин да се избегне привредна криза и да се оствари благостање био би нови рат. Е
У својој ратно · хушкачкој кампањи, америчка реакција често се дотиче Југославије. Треба се само сетити провокација приликом прелетања америчких авиона преко наше територије, у августу прошле године, и још трубљих провокација са грчким оптужбама пред Организацијом Уједињених нација, да и не говоримо о другим мањим испадима,
Да ли су испади америчких ратних хушкача у вези са нашом земљом последица специјалних прилика у нашем крају Европе као што они тврде»
Свакако да нису. Они су једноставно саставни део њихове опште хушкачке кампање. Ако је наша земља чешће предмет провокација него неке друге земље, то је само знак да за: падна реакција види У њој чвр шћега браниоца мира и праве демократије него У тим 3емљама, ,
Грчка монархофашистичка влада оптужила је Југославију, врдећи да је ова потстакла и ПР одржава грађански рат У Грчкој. Цео свет, међутим, зна да је грађански рат У Грчкој отпочео неколико месеци пре потпуног ослобођења Југосла-
вије и да је отпочео у Атини, далеко од југословенске границе. Цео свет види да грчка влада није у стању да изнесе ни један једини доказ у потврду своје оптужбе, Сви њени аргументи (били су најгрубљи фалсификати или се своде на безначајне граничне инциден-
„те, који не би ништа докази-
вали баш да су се и одиграли онако како грчка влада тврди. Анкетна комисија Организације Уједињених нација, која је провела пуна два месеца на лицу места, није била у стању да утврди никакве чињенице које би теретиле Југославију. И поред све своје пристрасности већине Комисије, са претставником Сједињених Држава на челу, није имала образа да тврди да је грађански рат у Грчкој изазван из иностранства, већ се у свом извештају задржала на хипокритским дво смисленим фразама, Чак и енглески државни потсекретар Макнил на скупштини изјавио је да помагање грчких побуњеника од стране северних суседа „није сто по сто доказана“. Уствари оно није никако доказано.
Па ипак, и поред свега тога што не постоје никакви основи да се за стање у Грчкој оптужи Југославија — а не силе под чијом се окупацијом Грчка налази — амерички претставници заузели су пред скуп штином _ Уједињених _ нација став као да Југославија заиста води агресивну политику према Грчкој и као да на Балка-
ну заиста постоји нека опасност по мир, ван оне коју о-
ни сами стварају својом интервенцијом у Грчкој,
Очевидно је да се овде не ради ни о миру на Балкану, ни о безбедности Грчке, коју нико не угрожава, већ једино о одржавању затегнуте атмосфере и о вештачком изазивању смутњи од којих може имати користи само амерички империјализам.
Њему је потребно да се Грчка налази у опасности, макар и замишљеној, зато да би се том опасношћу правдале банкротска задужења монархофашистичке грчке владе и да би се правдале расипничке куповине ратног материјала уместо хлеба за гладни грчки народ. Потребно му је то још и зато да би се имао сталан изговор за дипломатске нападе на мирољубиве демократске земље, које нису натакле доларски јарам на врат свога народа.
Мутна атмосфера на Балкану, или ма где у свету, потребна је америчким империјалистима, да би они и даље могли збирати „највеће приходе у историји“.
Ова политика, као и свака политика заснована на интригама, а не на чињеницама, 0осуђена је унапред на пропаст. Али, да би се она што пре раскринкала, да би се што пре успоставио трајан и правичан мир у свету, потребно је да се све слободољубиве и мирољубиве народне снаге удруже у борби против ратних хушкача и империјалиста.
Мих. С. ПЕТРОВИЋ
=== СТТАНА 3
Поводом суђења др Драгољубу Јовановићу
Од шићарџиског политиканта до шпијуна и издајника
ред Врховним судом Народне Републике Срби“ је почело је суђење др Драгољубу Јовановићу и инж. Фрањи Гажију за дела против народа и државе, почињена по налогу иностране шпијунаже. Пут др Драгољуба Јовановића, од предратног сладуњавог политиканта и трговца сељачким гласовима до шпијуна и издајника своје земље, у време њених огромних напора на обнови и изградњи, није нимало случајан, Он је природна последица његовог става и рада, како пре рата тако и за време окупације и после ослобођења- Пошто је годинама пре рата сипао празна обећања и сладуњаве речи, називајући се „пријатељем народа“ и обећавајући угњетеним сељачким масама брда и долине, покушавајући демагошким – смицалицама и фразама да их одвоји од савеза са радницима, коме је обесправљено сеља-
штво све више тежило у бор-.
би за народна права и слободе и за остварење бољег живота, — за време рата тај самозвани „сељачки вођа“ ставља се под заштиту агента Гестапоа и крвника са Бањице Драгог Јовановића. М док су сељачке масе заједно са радницима и народном интелигенцијом, отишле у борбу за слободу и својом крвљу на 6ојним пољима исписивале најславније странице наше исто рије, дотле Драгољуб Јовановић, под заштитом окупатора мирно седи у својој кући у Београду ин поручује на све стране издајничку крилатицу „чекајте, још није време“, истовремено се повезујући са Дражом Михаиловићем, који на њега много рачуна у својим мрачним плановима повезивања свих фашистичких и реакционарних група на Бал-
На Пионирској прузи
— А где сте ви, депо, прошле недеље да решавате београдске проблеме» — Извините, чико, заборавили смо се. Толико нам је лепо на прузи, А и у Пионирском
граду је дивно,
другове, који још не иду у школу, не позваше на летовање.
ећ неколико пута објав-
љивани су преко 20 октобра« предлози о стварању неног дијенталног ресторана у коме ће се поред обичних вувати и дијетална јела. Ресторан »Атина« имао је одмах по свом отварању дијеталних јела на избор; али је доцније тих јела нестало из јеловника. Пошто је управа ресторана увидела да је заиста потребно кувати дијетална јела, Увела је и кување тих јела. Данас се у ресторану »Атина може добити свакога дана поред обичног и дијетално јело. Несумњиво да ће дијетатци ово поздравити јер ће најзад и они моћи да нађу храну коју једино могу да једу. = У Београду још увек злада криза у становима. Али то не значи да ту кризу треба искористити за шпекулисање, Ме-
ђутим, то се веома често деша. ва. Објавили смо допис П. Митића о потреби максимирања намештених соба, да би се спречила свака шпекулација. Међутим, још увек је иста ситуација. Намештене собе се издају веома скупо, станодазвци занста шпекулишу. У Београду се још увек једна намештна соба плаћа 1.000 динара а често и више.
Мноте улице Београда настрадале су од бомбардовања. Велики део оштећених улица оправљен је, сали има још много улица које се тек оправљају или се на њима још није поче. ло са радом. У броју 147 од 19 септембра објавили смо, У рубрици »Фронтовци критикују«, допис ]. Ђокића о потреби оправке оштећене Балканске Улице. Бапканска улица је главна веза са железничком станицом, ту свакодневно прође хи.
само ћемо морати да питамо зашто овај лепи септембар прође а наше млађе
љаде Београђана и хиљаде путника из разних крајева наше и других земаља. Заиста је било неспходно што пре оправити ту улицу.
Грађевинско предузеће »Пута почело је ових дана са радовима сна оправци Балканске улице.
ж
У броју 148 од 26 септембра објавили смо допис Љубице Вујошевић о трамвајским колима која својом лупом узнемиравају цео крај. На прузи број 9 улицом 229 новембар« саобраћала су једна трамвајска кола која су са страховитом лупом пролазила улицом до касно у ноћи и
узнемиривала становнике. Многи с делови трамвајсих кола направљени су од старог материјала. Велики број кола је за време рата изгорео, или је уништен. МИ да би се саобраћај после ослобођења што пре поправио и нормализозвао прављена су кола од старих делова. Често се догађа да се ти стари делови истроше и доведу цела кола до пивара. Кола која саобраћају на прузи број 9 потпуно су исправна, само им је осовина око точка била истрошена и она је стварала ту лупу;: Међутим ова нола су већ поправљена и пролазе без лупе
улицом »29 новембар«.
кану у борби против По ослобођењу _ Драгољуб
'фарисејски прилази Народном
фронту. После прикривеног м подмуклог роварења У Фронту, чији искрени присталица никада није био, по налозима иностране шпијунаже, с којом га повезује инж. Фрањо Гажи, Драгољуб у својим говорима на јулском заседању Народне скупштине прелази у отворен напад, да би задовољио своје стране господаре, не само на Фронт као моћну политичку И демократску организацију радног народа, него и на све тековине _Ослободилачкот рата, на нашу народну власт и нашу мирољубиву спољну политику, на савез радника и сељака, ва братство и јединство наших народа, на народно задругарство. Он је отишао и даље почео је да клевеће нашег највернијег савезника у овоме рату, братски _ Совјетски Савез, најдоследнијег борца против фашизма и заштитника слободе и независности малих народа. 8
Није случајно да је У својим говорима Драгољуб Јовановић баш устао, у првом реду, против Закона о задругама, вели“ чајући старе задруге које <У биле легло корупције, шпекулације и политиканства. Он хоће такве задруге које би биле прћија у рукама неколицине људи, средство за богаћење и политичко шићарење. Он хоће задруге и задружне савезе 0нога типа, какве је у _старој Југославији водио Воја Ђорђевић и компанија, које су служиле свему и свакоме само не интересима народа.
Нарочито су сељачке радне задруге трн У оку Дратољудовом. Он не жели да сиромашни сељаци и Колонисти ступе У ове задруге које су сами створили и које их штите од експлоатације и шпекуланата, Он хоће да сиромашни и средњи сељаци остану разједињени и немоћни, изложени на милост и немилост (беди и невољи, притиснути зеленашким каматама и дуговима. Он заборавља да су сељачке радне 32друге поникле спонтано, после страшних пустошења овога рата, из жеље за бољим и леп, шим животом. Пре него што су донета правила за сељачке радне задруге било је већ више стотина оваквих задруга створених на властиту иницијативу сиромашних сељака и колониста, са преко годину да на рада и искуства.
Изјашњавајући се против народног задругарства, а велича. јући шпекулантске и корумпиране задруге старе Југославије, Драгољуб је отишао још даље и показао шта хоће и шта жели. Он је покушавао да насупрот радничких синдиката стави задруге, насупрот сељаштва радничку класу. Њему смета савез радника и сељака, он неће јединство радног народа Југославије. На његова уста говоре непријатељи наше народне власти и народне државе. А тим непријатељима је највећа сметња баш чврсти савез радника и сељака који је поникао у заједничкој борби против фашизма. Примајући шпијунске налоге да отпочне са „радом“, да се „афирмише“, тобоже, некаква опозиција У земљи и иностранству, Драгољуб прима и штијунску директиву за стварање _ некаквог _ „сељачког“ блока, У коме би се окупили све сами „земљорадници“ _типа Драгољуба, Кошутића, Шу. теја и Сноја, по злу познатих радном сељаштву наше земље још од пре рата. Стари разби-
. јач савеза радника и сељака,
Драгољуб Јовановић са одушевљењем прима такав налог и покушава да створи, тобоже, некакав „блок“. У том циљу он држи предавања и пише брошуре, даје лажне из. вештаје страној штампи и клевеће народну власт, повезује се са реакцијом У земљи и ивостранству и покорно извр“ шује сваки налог стране шпијунаже. У времену највећих на, пора наших народа на изградњи земље и остварењу Плана, У времену масовног радног херојизма на селу и у граду, Драгољуб покушава да омете тај радни полет, он сања о не» каквом _ „сељачком“ _ штрајку, он не види да је радни народ села и града јединствен у својој борби за бољи живот, да више нема повратка на старо.
И тако се на једној страни нашао радни народ села и
града Уједињен у борби за остварење Плана, за изградњу бољег живота, — на дру-
гој страни нашао се Драгољуб Јовановић, сам, са својим титијунским сабратом инж. Фрањом Гажијем пред народним судом.
Другог пута за туђинског слугу и измећара није ни могло бити.
народа.