20. oktobar
У
Још једни победа (ронцоске радичке класе М свих демокостеких свога ·
ри недеље трајале су ка ин 05 и жестоке бор-
е ка са: Три ћела а Р ада И 7 ју о: П
Е ика, којима су се свакодневно прикључи"вале нове групе, (борили су се за остваривање својих економских захтева, борили су се у исто време за деможратске слободе и независност своје земље. Биланс ове битке. која је требало да буде америчка битка за Француску, претворио се у пораз како за владу Робера Шумана, тако и за америчке интервелционисте. Радничка класа и све демократске снаге у земљи покорене, него су извојевале још једну победу над домаћим н америчким | монсполи– стима
Корен штрајкова налази се у тешком економском положају у коме живе радне масе Француске. Наиме, радничка класа, преко Генералне конфедерације рада и Комунистичке партије, поставила је 38Ххтеве о задовољењу њених оеновних _ потреба, повишењу надница и остварењу животног минимума, већ пред владу социјалисте с Блума, па затим Пола Рамадјеа и коначно пред петенисту Шумана. Талас незадовољства због неостваривања радничких захтева и због трговања националним интересима земље непрестано је растао. На концу посве компромитовану владу социјалисте Рамадјеа наследио је Шуман, формиравши владу од још отворенијих поклоника америчких монопола и генерала де Гола.
Борба радника у трмнедељном штрајкашком покрету постала је саставни део битке за слободу и независност Француске, тј против америчких интервената, односно Мар шалаовог плана којег прихватају француске владајуће групације под срамним условима. У гушењу штрајкашког покрета, почевши од марсељских напада на раднике па све до данас, Шуманова влада употребила је сва расположива средства — полицију, мобилну гарду, војску и колонијалне _ трупе. Мобилисала је 300.000 војника, а тиме бацила земљу у још већу привредну
катастрофу, и пребацила из Немачке најверније трупе. Брутални напади на раднике
и демонстранте нису МогЛли
сломити борденост штрајкача, напротив, с њима се солидарисао цео народ, — огорчење и незадовољство демократских маса у целој земљи је
порасло. М као врхунац, да се прикрије легитимношћу антидемократска кампања и бесомучни напади на раднике, влада Шумана изгласала је и донела у парламенту, уз подршку свих социјалистичких посланика, ванредне законе против штрајка, личне слободе и штампе... Доношење оваквих противрадничких закона. слич них онима пре 60 година, гажење уставних одредаба претставља беспримеран поступак француских владајућих кругова. И управо када је терор реакције беснио и када је сва реакција. славодобитно тријумфовала _ после доношења овог Тафт Хартлијевог закона у француском издању, соција“ листички министри, чије руке су упрљане радничком крвљу, усудили су се да говоре како радничка класа и Комунистичка партија, као њен предвод“ ник, нарушавају устав. Оваква дрскост и језуитизам свој ствене су данас само најогавнијим агентима америчког империјализма. Последњи догађаји у Француској показали су У пуном светлу право лице и улогу десних социјалиста Леона Блума, деголоваца и свих влада јућих групација, показали су их као отворене слуге америч ких експанзиониста. Долазак Џон Фостер Далса, волстритског стручњака за спољне по“ слове, у Француску управо за време највећег штрајкашког таласа, претстављао је –велику забринутост И нађочитије мешање Сједињених Америчких Држава у унутрашње послове _ Француске. Боравак Далса и многострана активност америчког амбасадора У Паризу требало је да да по дршку владајућим кликама, а истовремено. штрајкашки покрет. Низ пре говора, које је водио Далс са Леоном Блумом и де Голом, Жуоом и Шуманом, имали су за циљ да амерички монополисти добију потребне гарантије да ће ови њихови наја мници оружаном силом и по
маневрима учинити
литичким
нису,
да деморалише ·
све могуће да укроте корну радничку класу. Мећутим, и отворена издаја социјалисте Леона Блума, и цепачка политика _ »независног синдикалисте« Жуоа, бесомучни терор социјалистичког министра Мока само су још више _ појачали, организационо и политички учврстили фронт демократских снага у Француској. Данас је постало француском народу јасно да су све фразе) одбрани »западвоевропске цивилизације« и. »породице з3ападних нација«. како — говоре Блум и реакционар А. Сигфрид, најобичније окриље за циничну одбрану прекоокеанских империјалиста. Никакво плашење са бауком бољшевизма није могло спречити радничку класу Француске да у стане у одбрану својих права, у одбрану независности своје земље.
“ М овог пута улога укротитеља француског народа и његове радничке класе додељена је десним – социјалистима. Некадашњи џелат немзчких радника, паликућа рајстага Геринг у Француској се зове социјалиста Жил Мок.
Цела земља прогласила га је најобичнијим убицом. Француски радници никада неће 3аборавити "улогу социјалиста Леона Блума коју су им доделили амерички империјалисти у гушењу штрајкашког покрета. У њиховој успомени још увек живи реакционарни генерал Галифе, крвник комуне, још увек се сећају његовог учешћа у влади социјалисте Миљерана. Као некад сада социјалиста Мок, убица радника у Валансу, заједно са немачким официршм Ро бером Шуманом, нашао се у
непо-
борби против радника — у служби претендента на диктаторску власт — де Гола и
америчких · експанзиониста.
Радничка крв потекла је у рударским окнима Севера, У металургиским предузећима и лучким пристаништима. Пролили су је, војска, полиција и колонијалне трупе по наређе-
њу америчких агресора и пот-|
паљивача рата — њихови најамници, десни социјалисти и непријатељи Француске Републике. Но, што нам показује доса-
дашња борба радничке класе Француске 2 Она потврђује још једном да је радничка класа, коју предводи Комунистичка: партија, са осталим демократским _ снагама, _ таква моћна политичка и друштвена снага, против које се не може насилно владати, и да се она једино бори за стварну независност Француке и очување демократских слобода. Сна показује да су се десни социјалисти Леона Блума у потпуности _ демаскирали У очима радника као отворени лакеји домаћих реакционарних група, укључујући де Гола, као агенти америчких империјалиста и да им они служе као најпогодније оружје У борби против радника и Комунистичке партије. У току, даље, тронедељног штрајкашког покрета показало се У пуном светлу да су француске владајуће групације најбеднија експозитура америчких експанзиониста, да је пролевање радничке крви и изгласавање закона против демократских слобода, гажење уставних одредаба извршено у интересу и по наређењу америчких владајућих кругова. На концу, доказано је да су у гушењу борбе радничке класе амерички ратни хушкачи и њихови најамници у Француској, од десних социјалиста _ Леона Блума до присталица генерала де Гола, равни проповедницима хитлеровског _ НОВОГ поретка. « ' Француска радничка класа изишла је из ове неравне битке као победница. Њена борба и одбрана економских – 32хтева и народног суверенитета. наишла је на свестрану подршку целокупног француског народа и свих демократских снага у свету. М овог пута показали су своју пролетерску со лидарност радници Београда, целе Југославије, свесни про“ летаријат Њујорка и Лондона, амерички морнари и ита лијански лучки радници. Антиимперијалистички и демократски фронт, потврђен _ солидарношћу радничке класе и јуначком борбом френцуских штрајкача изишао је из ове битке још више ојачан извојевавши још једну победу“.
тако и|
ГОДИШЊИЦА ПРВОГ ПОСЛЕРАТНОГ СЛОВЕНСКОГ КОНГРЕСА
Словенски народи ће остати |=
—
најдоследнији борци за мир.
ловенски народи прославили су годишњицу првог — послератног Словенског конгреса, подвлачећи његов историски зна чај како за Словене, тако и за остале слободољубиве народе.
Први послератни Словенски конгрес био је значајан за Словене зато што су се на њему први пут сакупили слободни Словени „да ускладе — како је рекао претседник Словенског комитета Југославије др Стеван Јаковљевић на прослави годишњице своје тежње, да изложе резултате својих напора, да подвуку свој допринос светском миру и култури и да усмере своје погледе бољој и срећнијој будућности“., Он је био значајан за остале _ слободољубиве народе зато што они знају да су словенски народи доследни борци за мир и демократију и знају да је овакав скуп бораца за мир учинио да они постану још јачи у борби за његово очување.
Претставници словенских народа изложили су на Словенском конгресу у Београду значајне промене које су се збиле у њиховим земљама после другог светског рата, у коме су се на челу са Совјетским Савезом, борили против фашизма, _Конгрес је те промене овако оценио: „У свим словенским земљама почупани су корени реакције: ликвидиран је спахиски посед и владавина великих капиталистич ких монополиста. Заувек су покидани ланци зависности од иностраног капитала. Основна народно-привредна богатства предата су у руке држави, У свим словенским земљама власт припада самом народу“.
Управо те промене омогућиле су словенским народима да заувек спрече да поједини властодршци, агенти непријатеља Словена, гурају једне словенске народе против других, како се то честд дешавало у историји. Те промене омогућиле су и то да словенски народи лакше обнављају своју земљу, да постану збијени око Великог Совјетског
Савеза — темељ мира и безбедности у целом свету. Први послератни Словенски
конгрес указао је на пут и улогу Словена у борби за мир и демократију. „Протекла година — рекао је одговорни секретар Општесловен ског комитета Игор Медведев на прослави годишњице првог после ратног Словенског конгреса У Загребу — била је година нових успеха словенских народа у бор-
ње
би за мир и у продубљивању при јатељских „односа међу словенским и суседним земљама.“ Прет ставници Совјетског Савеза, Украјине, Белорусије, Југославије, Пољске и Чехословачке, разоткривајући ратне хушкаче, а нарочито најагресивније међу њима — америчке империјалисте, на међународним конференцијама, били су носгоци борбе за чврст и трајан мир. Они су у својим говорима упозоравали све народе света на потпаљиваче рата којима — зато што желе рат ради остваривања својих профита не иде у рачун братство и једин ство словенских народа. Они су се борили против сваког националног поробљавања народа од стране империјалистичких освајача. Прослављајући _ годишњицу (Словенског _ конгреса у _ Београду, са кога је упућен позив свима народима света: „Узмите ствар мира у своје руке!“, словенски народи могу да буду радосни што виде да је позив Кон греса прихваћен, што виде да „снаге прогреса и демократије расту и учвршћују се у целом свету и што словенски народи, којима је туђа национална искљу чивост „иду за другим слободољубивим народима у широким де мократским и антиимперијалистичким редовима“.
Прослевљајући _ годишњицу Словенског конгреса у Београду, словенски народи наглашују да ће и надаље, заједно са свим демократским државама, бити најлоследнији борци за чврсти мир. Њима је мир потребан ради изградње новог, срећнијег живота. И они ће се борити против свих који хоће да га поремете, а нарочито против америчких империјалиста који воде пропаганду против земаља народне демократије, који стварају базе против Совјетског Савеза и распирују грађанске ратове у Грчкој, Кини,
Индонезији и другим земљама, које хоће да претворе у _ своје колоније. Империјалисти, Који
се не могу помирити са мишљу да народи хоће независност, да народи хоће да управљају сами собом, да сами користе своја богатства, морају знати да ће слободољубиви народи умети да бра не свој суверенитет и умети да онемогуће сваки покушај да их неко поробљава. , .
_ Словенски народи знају да су очи свих напредних људи упрте у њих. Словенске земље су примери шта могу да учине радни људи ослобођени ропства ино-
5 Ста 5 ЛЕ пе 5
Радно претседништво Првог словенског конгреса 1946 године у Београду
страним и домаћим капиталистима. Словенски народи знају и то да својом изградњом још Ввише учвршћују своју слободу и независност. Остварујући пароле Словенског конгреса у Београду, они су током прошле године постигли значајне победе на пољу привредног подизања својих земаља. Народи Југославије, Пољске, Бугарске и Чехословачке, 0слањајући се на велику потпору свог ослободиоца и пријатеља Совјетски Савез, с успехом су савлађивали све досадашње тешкоће и с успехом су изграђивали своју привреду без капиталиста и велепоседника, без зеленашких _ зајмова прекоокеанских поверилаца. Они ће и надаље уложити све снаге за још веће успехе на пољу изградње.
Осврћући се на задатке који данас стоје пред словенским народима, претседник Општесловенског комитета генерал-мајор Бо-
жидар Масларић је рекао да!
„данас све словенске земље тре ба да приступе испуњавању при вредних планова, јер тиме учвршћују тековине народно-ослободилачке борбе својих народа, сво ју слободу и независност својих земаља.“
Испуњавајући овај задатак, словенски људи ће даље развити оно што су постигли испуњавајући пароле Словенског – Конгреса у Београду. Они ће у томе пружати један другоме – помоћ, јер знају да су утолико јачи уколико јача сваки од њих. Кроз ту сарадњу братство словенских народа постаће још снажније. Словенски народи ће продубљивати своје пријатељство, умно жавати своје везе, јер то је најбоље јемство како за њихово успешније издизање, тако и за мир коме теже сви слободољубиви народи, а у чему су највише заинтересовани словенски народи. Идући овим путем, словенски народи ступају још одлучније путем који је указао први послератни Словенски конгрес. Пуни поуздања и вере у своју лепшу сутрашњицу, они ће и даље бити пример свим слободољубивим народима који се сећају позива Словенског _ конгреса у – Београду, који каже „да су сви који желе мир, који хоће слободу и напредак народа, дужни и треба да се стално подржавају при јатељства словенских народа“, темељ мира и безбедности у це-
лом свету. Ђ. БУЗГАНОВИЋ
Четрнаести децембар 1939 — светао датум у борбеној прошлости Београда
„вечерњим _ часовима 14 де
цембра 1939 године улица“
ма Београда одјекнули су пуц“
њеви.. По београдској калдр-
ми потекла је крв борбених, на:
предних омладинаца и неустра шивих радничких бораца.
Био је то један од оних увод“ них окршаја који су пред рат постајали све чешћи и оштрији, који су наговештавали тешке а“ ли неизбежне и историски суд“ боновне сукобе између радног народа Југославије, у чијим се првим борбеним редовима нала' зило свесно радништво и напред на омладина и владајућих ко: румпираних, својим уским ин“ тересима заслепљених, издајнич“ ких врхова старе југословенске државе.
Тешка је била политичка ат' мосфера у јесен 1939 године. У периоду 1936 до 1939 режими Стојадиновића и Корошца, Цвет ковића и Мачека, оријентисали су нашу спољну политику према агресивним, пљачкашким силама осовине — према Италији и Не мачкој./ Напуштана је политика сарадње са демократским зе мљама, а о приближавању нај сигурнијем заштитнику мира“и
малих народа, Совјетском Саве-
зу, није се смело јавно ни пи: сати ни говорити. Београд су посећивали „гости“ — фаши: стички министри. У унутрашњој политици владао је курс угуши“ вања сваког ма и најмањег по крета радног народа за побољша ње свог бедног положаја, владала је политика националног гњетавања, сејања раздора ме у народима Југославије.
Разуме се да ни радни народ није могао пасивно посматрати такву издајничку работу. Отпор и борбеност радног народа узи мала је разне форме: политички зборови, штампа легална и илегална, раднички штрајкови, манифестације и крвави улични сукоби. То су биле муње које су наговештавале буру.
1938 — Хитлер је на граници. 1939 — рат почиње, шири се, опасност се приближава граница ма наше земље. Комунистичка партија сигнализира – опасност на време, позива све родољубе на окуп, тражи образовање и стински демократске владе, ко: ја би се ослањала на демократске, антифашистичке снаге у свету, а на првом месту захтева савез и пријатељство са Совјетским Савезом, Ови захтеви били
су на линији интереса свих на: рода Југославије. Баш због то: га, плашећи се за своје пљачка шке позиције, издајнички врхови су се све више удаљавали од такве политике, колебајући се често између реакционара на Западу и осовинских – покровитеља, већ према томе с које стране су могли рачунати на јачу подршку за очување својих пљачкашких позиција.
Незадовољство у земљи расте. Пре него што је ратни пожар дошао на наше границе, прве последице рата су их већ пре: шле. Економски терети рата ба цају се на леђа радног народа скупоћа расте, живот – постаје све тежи.
Радни народ Београда диже свој глас против издајника, опомиње земљу на срамоту и о пасност коју нам доноси поли:
тика владе Цветковић — Ма: чек. · Четрнаестог децембра _ 1939
радници и неустрашиви омладин ци Београда дижу глас протеста. Грађанство се слива на у: лицама са манифестантима. Са режима дефинитивно пада маска лажне демократије, остаје му само једно средство — жан: дармски апарат,
брат демократских елемената у. 1 словеначким крајевима који су потпали под Италију понављају | се свакодневно и постају из дана у дан безобзирнији. Карабинијери врше сада претресе по кућама словеначких организација. Тако је извршен претрес у стану секретара Демократског фронта Словенаца у Италији н секретара Савеза партизана У Штеварјану код Горице.
•
Јединствени синдикати Трста прогласили су пре неки дан получасовни протестни штрајк побуђени _ сталним нападима фашистичких елемената на културна друштва у Трсту. Извршни одбор Јединствених синликата Трста издао је проглас поводом последњег терористичког напада фашиста, тражећи да власти распусте странке „Мовименто сечале Италијано“, „Уомо ква-
лункве“ и Монархистичку – странку, које претстављају легла фашистичких злочинаца,
Фискултурна друштва Трста. чла"нови. Савеза демократских фискултурних друштава одржали су футбалску утакмицу на трговима Трста, протествујући на тај начин против _ пристрасности окупационих власти Трста, које фискултурне терене стављају на расположење _ првенствено шовинистичким италијанским друштвима.
На митингу пољске секције „Међународног радничког удружења“ у Њујорку, коме је присуство вао велики број Американаца пољског порекла, усвојена је једногласно _ резолуција којом се 0 суђују покушаји _ обнове милитаристичке Немачке. Резолуција такође упућује апел за пружање безусловне подршке праву Пољске на територији дуж река Одре ин Нисе, сходно одлуци Потсдамске – конференције. На конференцији за пружање помоћи Индонезији, одржаној у Њујорку, учествовало је 75 претставника синдиката и других организација. На конференцији је донесена одлука да се затражи од Савета безбедности Уједињених нација да „приступи хитним и одлучним мерама у цнљу .„спро вођења наредбе о обустави паљбе и да нареди како холандским, тако и индонежанским снагама да се врате на положаје на којима су се налазиле пре напада, како би се олакшало вођење _ плодоносних преговора ни обезбедио мир“. Конференција је уједно позвала синдикате да подрже резолуцију функционера синдиката помораца САД, у којој се позивају чланови да бојкотују утовар ратног материјала намењеног _ холандским завојевачима у Индонезији, као и да на друге начине пруже подршку Индонежанима. Особље суда за денацификапију „У Штутгарту ступило је у штрајк У знак протеста против одлуке америчког суда у Нирнбергу да се од оптужбе ослободи Херман Кухорст, бивши нацистички претседник Штутгартског специјалног суда. Министар за г енацификацију у _ ВиртентербергБадену др Готлоб Кам поднео је оставку на свој положај због ове одлуке америчког суда.
Генерална конфедерација рада Фран цуске упутила је предлог Пентралном националном штрајкачком комитету У коме се предлаже обустава штрајка У Француској. Штрајкачки комитет је усвојио овај проглас, позивајући све чланове синдиката да 10 децембра обуставе штрајк, пошто су извесни захтеви радничке класе Француске
задовољени јер ће се радницима дати повишица _ од 1.500 франака која ће
почети да се исплаћује од 24 новембра, а такође ће бити обезбеђен и минимум плата,
•
Сирнска влада издала је наређење за распуштање Комунистичке партије Једине партије Сирије која није поклекла у борби за независност. Ова одлука сириске владе задала је јак ударац сириској демократији, учинивши услугу непријатељима сириског народа.
Влада наређује пуцање у ма: су. На улицама се пролива крв. Многи другови су рањени, а омладинци Живан Седлан, Мирко Луковић и Боса Милићевић падају као жртве овог бесомучног напада, овог крвавог зло: чина Цветковића ни Мачека. Пале су жртве, али глас про теста није угушен. Свест и отпор расту. У – Ослободилачком рату они долазе до пуног изражаја. Са пута историје наших народа одбачен је сав онај из" дајнички шљам. Преко “победе у рату, обнове и изградње непосредно после рата, кроз прву годину _ Петогодишњег _ плана радни народ Југославије корача у светлију будућност, високо ценећи жртве које су пале у судбоносним борбама. У низу палих бораца светле се имена жртава 14 децембра 1939 године.
4 51 Ј .