20. oktobar

СТРАНА 2

. стварању неког

им

"дом,

"ног И

- (Наставак са прве стране) прошла времена рађања њемач ког фашизма, да су прошра времена разних дипломатских

закулисних махинација, _ кад се иза леђа појединих народа стварао комплот против читавог човјечанства. Другим Ри јечима, ми будно пратимо покушај реакционарних _ Кклика да снова створе фашистички пакао.<

Сада за народе наших двеју земаља, које су склопиле уговор, а које су везивала блиска братска осећања наступају нови дани још тешње и непосредније сарадње на економском и културном пољу. Наступају дани продубљивања наших узајамних односа и та узајамна сарадња одразиће се позитивно на добро народа нове Југославије и нове Румуније.

После потписивања уговора са Мађарском уследиј је сличан чин са Јаш једном несловенском земљом, са _Румунијом. А ове чињенице, саме по себи, најбоље демантују све империјалистичке о клевете 0 словенског блока. Југославија и остале словенске земље на делу су доказале да од њихове активности на делу мира не прети никоме опасност, већ служи самд јачању и учвршћењу мира, јер »Велика породица мирољубивих народа овдје на Истоку и огромна већина сло. бодољубивих људи У осталом свијету, јесу гаранција да ћемо ми обезбиједити мир и марни развитак наших народа«. (Тито).

Уговор Склопљен _ између Југославије и Румуније нема ничег заједничког са оним спо разумима који су стварани, У прошлости, или Са покушајима стварања блокова на западу данас. Овај уговор заснован је и склопљен У ДУХУ П>-

веље Уједињених нација и претставља велики _ допринос за мир не свмо У Источној

Европи него и за мир уопште. Сн није уперен ни против једне земље, нити нарушава суверенитет ма којег народа. Напротив, он обезбеђује уску пријатељску сарадњу и кроз тежњу 3а обезбеђење мира ради на осигурању наше 3аједничке будућности од свих покушага обнављања агресије бил) немачке, било помагача немачког империјализма; у ма каквој се форми опи појави“ ли.

Овај уговор, сам по себи, говори о мирољубивој и конструктивној гктивности земаља нове демократије, а У по

ређењу са уговорима које склапау _ амерички империјалисти на принципу економ

ског и политичког подјармљивања појединих народа путем давања доларске »помоћи« оцртава се још више његова величина и његов огроман значај.

Народи наше земље сада и

народима _ нове Румуније иду путем са којег их нико неће моћи скренути. Уговор између Југославије и Румуније, који је дошао да оформи већ исковано пријатељство из међу наше две земље, још је једна велика гаранција да ће наши нардди ићи сваким даном усусрет. бољем живолу и да У овом делу Европе поли“ тички авантуристи и проџагатори новог рата немају шта да траже. Наши народи ради“ ће даље на изграђивању своје срећније будућности продубљујући братске и пријатељске односе са румунским _ наросвестрано проширујући узајамну сарадњу И међус2бну помоћ.

Одушевљење с којим је РУ" мунски народ дочекао нашу делегацију на челу са марша“ лом Титом, најбољи је доказ његовог“ расположења и његове уверености да У народима Југославије има свог верискреног пријатеља с којим ће наставити пут у срећ нију будућност, своју и СВИХ народа Источне Европе.

са

већ и раније,

Лондонско _ заседање Савета министара спољних послова прекинуло је, на иницијативу америчке делегације, којој су се придружиле делегације Енглеске и Француске, свој рад и од“ ложено је за неодређено време. На тај начин, делегације западних држава оствариле су оне планове које су донеле на заседање — планове да се заседа» њу онемогући рад ни да се добију „одрешене руке“ за даљу сепаратну делатност у западним зонама, за делатност управљену ликвидацији Немачке као јединствене државе и потчињавању Западне Немачке енглеско-америчком господарењу.

Уочи Лондонске конференције и за време њеног рада ови про“ вокаторски планови били су на све могуће начине препоручивани од енглеске, америчке и француске пропаганде која је радила према инструкцијама са званичних места. У штампи западних држава објављивана су у великом броју тврђења о неми“ новном неуспеху заседања, 0 појачаним припремама за формирање владе Западне Немачке итд. Нарочито велики размах добила је ова кампања уочи оног дана који су делегације западних држава биле унапред изабрале за коначно рушење Лондонске конференције, На знак диригентске палице, сви листови почели су да припремају јавно мнење у том правцу.

Спољно-политички коментатор, листа „Опсервер“ писао је 14 децембра да се на Лондонској конференцији „коначно и потпуно ушло у ћор-сокак“ и да данас „влада општи дубоки песимизам у погледу могућности да се постигне успех“. Мстог дана „Сандеј тајмс“ провокаторски је изјавио да су генерал Маршал и Бевин дошли „до крајње границе стрпљења“ и да се у успех заседања не могу полагати Никакве наде. Још већу обавештеност показали су амерички про“ пагандистички органи. Агенција „Асоштетед прес“ отворено је изјавила да се мора очекивати прекид рада заседања и да гег нерал Маршал „може да предузме иницијативу и да предложи, одлагање“.

Као што се из свега овог види, намера западних држава да онемогуће заседању рад пре него што би се размотрила сва пи“ тања, која су се налазила на дневном реду, претстављала је у правом смислу речи јавну тајну. Нипошто се не може сматрати случајном чињеница да је читав низ америчких листова скоро за недељу дана пре прекида рада заседања претсказивао не само овај прекид, већ и тачно наводио датум — петнаести децембар.

После познате изјаве генерала Маршала од десетог децембра постало је потпуно јасно да су делегације западних др“ жава одлучиле да вежу коначно минирање Лондонске конференције за расправљање питања репарација. Делегације о Који" ма је реч настојале су да на тај начин пребаце на Совјетски Савез одговорност за неуспех заседања и слом припрема за у“ говор о миру са Немачком.

На завршној седници сви ови планови били су, међутим, Потпуно разобличени. Шеф совјетске делегације М. Молотов доказао је, говорећи о билансу

двонедељног _ рада Лондонске конференције, ко је У ствари крив за неуспех. В. М. Моло-

тов указао је да би сви конструк тивни предлози совјетске делегације, руковођени циљем да се постигне споразум између држава чесница Лондонске конференције, били без икаквог основа одбачени од делегација западних држава које су имале већ унапред спремљене планове поделе Немачке. легација предложила је компромисан пут за решење питања 4-

Аво желите Еупити

лепу иавтуелну Ењигу, посетите добро сортирану.

рњижару „ласа“ на углу Теразија и Булевара Црвене

Армије број 1.

БЕОГРАД

__ Нњижара шаље „књиге и у унутрашњост по поруџбини.

- одговор на тај начин

"немачке индустрије, а то упра-

ке у погледу

изнела је пред Лондонску кон-

_них држава у погледу Немачке.

Совјетска де- ,

устриске активе, уз одређену изјаву да у 9вом питању Совјетски Савез не избегава попуштање. Међутим, кривицом 3ападних држава Савет министара спољних послова није ни размотрио поменуто питање. Исто тако, Совјетски Савез изнео је и конкретан предлог по питању репарација из текуће продукције Немачке. Предложио је да се Ниво индустрије у западним зонама подигне до 70% према нивоу из 1938 године и да се издвоји 10% на име испорука из текуће индустриске про“ изводње из тих зона. Енглеска и америчка делегација нису могле да се одлуче, што је карактеристично, да директно одбију овај предлог. Оне су избегле што су фактички спречиле расправљање предлога,

Ово је разумљиво, јер, Као што је изјавио В. М. Молотов, „усвојити совјетски предлог значило би одрећи се кочења

во не желе да учине владе Сједињених _ Америчких Држава, Велике Британије и Француске, пошто би то захтевало да се одрекну своје садашње политиНемачке“. Делегација Совјетског Савеза

ференцију низ предлога којима је циљ да се успостави економско и политичко јединство Немачке. Предложила је да се осуде планови стварања сепаратних влада у Западној Немачкој, да се реши питање формирања општенемачких економских органа, да се створи немачки консултативни савет У Берлину. (Сви ови предлози били су 0лбачени, и одговорност за то пада на делегације западних др“ жава. _ Совјетска делегација предложила је, најзад,

да се без икаква одлагања приступи припремању уговора о миру са Немачком.

Одбацивши све ове совјетске предлоге, делегације САД, Енглеске и Француске одрекле су се уствари озбиљног разматрања проблема Немачке и покушале су да замене овакво разматрање грубим притиском на совјетску делегацију и захтевом да се без икаквих резерви прихвати њихово гледиште. У вези с овим покушајима В. М. Молотов је изјавио: „Они на које се то односи, требало би да схвате да се са владом Совјетског Савеза не може говорити као са садашњом грчком владом; ове навике овде нису умесне. Са совјетском владом могу се решавати питања ако се престане с покушајима да се наметну било какве одлуке, Само се путем споразума може пронаћи правилан пут за повољно решење питања која стоје пред нама“.

Званична пропаганда Ентлеске, САД и Француске наставља и сада своју кампању, теже ћи да кривицу за неуспех Лондонске конференције о припише Совјетском Савезу. Ови покушаји, међутим, очигледно су 0 суђени да претрпе слом.

На Лондонској конференцији обелоданили су се потпуном јасноћом планови и намере запад-

Ови планови и намере размимоилазе се са интересима заједничког правичног решавања немачког проблема.

Коментатор енглеског листа „Сандеј Тајмс“ избрбљао је 14 децембра ове планове, рекавши следеће: „Западним државама на заседању Савета министара спољних послова задатак је да себи обезбеде слободу акције У западним _ зонама“. – Француски новинар Пертинакс изјавио је, коментаришући у листу „Франс Соар“ саопштења о неизбежном неуспеху Лондонске конференције; „Пред Лондоном и Вашцингтоном отвориће се слободан пут за формирање немачке владе у западним зонама“,

Потпуно је очигледно, према томе, којим су се циљевима руководили претставници западних држава рушећи Лондонску конференцију, Ни помоћу пропагандистичких махинација они неће успети да то сакрију од светске јавности. |

' 20 ОКТОБАР

Које крив

за неуспех Лондонске конференције _ Д. МЕЉНИКОВ, коментатор Совјетског информбироа

Еп ___-

Грађевински радници на раду

езону смањених грађевинских радова треба, У највећој могућој мери, искористити за стручно уздизање и оспособљавање нових полуквалификова-

подизање

ла и грађевинска “ синдикалне

кадрова

Строчном ОУДИЗИЊУ роднико не посвећује СЕ

ДОВОЉНО ПОЖЊО

них И квалификованих кадро“ ва, | чији _ће се недостатак још оштрије, него ове годи-

у све већем развоју задатак су прими“ предузећа и подружнице које су једну од најваких обавеза. Да

не, осетити изградње. Тај

га поставиле за жнијих такмичаре а би течајеви одговорили својој намени било је потребно, пре свега, да се правилном И правовременом агитацијом што више ома“ сове, До сада се међутим, на овом пољу врло мало учинило И течајевима за пословође, _ полуквалификоване и квалификоване зидаре, тесаче, армираче, калдрмџијв и асфалтере обухваћено је само око 210) од оног броја радника који би магао да их по хађа, Томе је узрок, пре свега, што се руководства грађевинских предузећа и градилишта нису заинтересовала 3а правилан РЗА течајева, нису _ схватила њихов значај и користи које ће имати развој и. напредак грађевинске делатности што већим _ бројем полуквалификованих и квалификованих радника.

Синдикалне подружнице и под“ одбори нису обратили довољну пажњу на популарисање течајева међу грађевинским радницима, нису се старали да сваком раднику _ објасне шта ће добити стручним уздизањем. Активи Народне омладине грађевинаца нису поставили похаћање зимских

Проблеми техничко-хигијенске заштита рада

До рад на отклањању хигијенских и техничких недостатака у предузећима углавном се водио неплански и без довољно упорности. Изабра ни раднички инспектори по пре дузећима нису се довољно упознавали. са својим задацима, а исто тако и комисије заштите рада, тако да се они у преду“ зећима врло слабо осећају. То се види по томе што се у предузећима постављање заштитних направа и спровођење хигијенских мера до сада ретко по= стављало од стране радничких инспектора већ је то готово у" Век чинила ипспекција _ рада преко инспектора рада, приликом месечног планског обиласка предузећа.

Овакав начин рада допринео је донекле заштити радника при раду и отклањању недостатака у погледу хигијене, али у“ след планске расподеле материјала који је потребан за заштитне направе, које нису плански биле предвиђене за ову годину, долазило је до тога да су поједина предузећа наилазила на тешкоће око набавке материјала, што је често условљавало неизвршивање постављених 34датака од стране инспекције рада,

Многи руководиоци предузећа обраћају искључиву пажњу производњи и испуњењу плана, те се често оглушују о тражење радничких инспектора да со поставе заштитне направе, окрече просторије, успостави венти“ лација и спроведу друга заштит "на средства на радним местима. Они мисле да ће због тога трпети производња и на тај начин отежавају спровођење _ заштитних мера, а као последица тога дешавају се разни несрећни“ слу

· чајеви и обољења због нехиги-

јенских просторија. Као пример можемо узети текстилану „Стаљинград“ где често испадају чункови са разбоја и стварају опасност по живот радница које раде на другом разбоју. Исто тако, наилази се и на неразумевање код појединих синдикалних функционера у по дружницама, па чак и раднички инспектори заузимају неправилан и готоро опортунистички став, бранећи управу предузећа. Они наводе како је преду“ зеће у тешком положају и да није у могућности да набави потребан _ материјал за спровођење хигијенске и техничке заштите, или да на појединим местима на машинама није потребна заштита, иако постоји опасност за живот радника, Као пример можемо навести синдикалну подружницу фабрике кон зерви У Кијеву. Код њих на једној пећи за сушење лака десила су се до сада три несрећ-

на случаја, један од њих и смртан, а синдикална подружница пак подржава управу предузећа, сваљујући кривицу

на раднике.

Свакако да смо ми сва предузећа наследили од капиталиста који су их градили једино за искоришћавање радника. Али зато управе предузећа и синдикалне, подружнице – треба да уложе што више труда да се ти

"претвори у стални систем

недостаци отклоне и да се рад ницима пружи што више сигурности на раду и што бољи хигијенски услови рада.

Акција по хигијенско-техничкој заштити, Коју смо водили у септембру и која је дала добре резултате, треба да послужи као пример за даљи рад на спровођењу о заштитних мера и побољшању хигијенских услова рада. Ова акција треба да се рада

"комисија за заштиту рада, које

треба да траже од својих упра-

"ва "предузећа да хитно присту-

пе планском свих

недостатака.

Обиласком предузећа је да многа од њих нису хигијенска, немају купатила (тушева), трпезарија за ручавање, про сторија и ормана за гардеробу. Исто тако у већем броју предузећа нема довољно светлих рад них просторија, прозори нису за стакљени, _ вентилација је врло слаба или уопште никаква. Ова предузећа имала би услова да побољшају услове рада. Међутим, управе предузећа и главне дирекције нису до данас предвиделе за 1948 годину било какве инвестиције за радове на побољшању хигијенских услова и спровођењу _ заштитних мера по предузећима и радилиштима. Није предвиђена изградња тушева, трпезарија, постављање умиваоника, ормана за гардеробу итд., тако да постоји могућност да и у идућој години у тим предузећима стање остане исто.

Комисије за заштиту рада при Месном одбору требало би да прикупе податке о свим недостацима и потребама за што боље хигијенске услове рада, # са прикупљеним подацима, са разрађеним предлозима да помогну _ управама предузећа и да траже од њих да у плану за 1948 годину предвиде издатке као и да помогну и контролишу рад подружница по ОВИМ питањима, Подружнице треба да пруже пуну помоћ управама предузећа да оне на време даду извештај по датом формулару (анкетном листу) од Министарства рада ФНРЈ, како би на основу ТИХ података могле да подузму конкретне мере.

Месни одбори, односно комисије за заштиту рада, треба да траже од својих подружница #из вештаје који би обухватили Постигнуте успехе у спровођењу заштитних _ мера и отклањању хИгијенских недостатака.

На. У пленуму Централног од бора „Јединствених синдиката јасно је подвучено да синдикал не организације односно комисије за заштиту рада треба да посвете више бриге хигијенско“ техничкој заштити и да комисије за заштиту рада и раднички инспектори, поред предузимања мера код управа предузећа за уклањање недостатака у погледу хигијенско-техничке заштите, треба да буду уједно и васпитачи радних маса како треба да се чувају при раду да би избегли несрећне случајеве,

Милорад Павловић Руководилац Комисије ва заштиту рада М.С.В,

отклањању

уочено

На тен и

_ 26 ДЕЦЕМБАВ 19,

пи рањен 5 ит

тоођевинских

течајева као основни задатак. На слабо уписивање на течајеве утицао је и низак културнч ниво грађевинских радника, схватање грађевинског рада као сезонског, привременог, никад сигурног посла, које синдикалне подружнице нису успеле да разбију. Исто тако, тој појави допринела је ускогрудост извесног броја стручних радника, који нису узели на себе бригу да стручно оспособе Што већи број својих другова.

И онај недовољан број радника који се уписао на течајеве, не похађа их редовно и на време. Од 802 уписана свега 393 радника посећује редовно течајеве. Тако је У предузећу Комграп, ко“ је би могло да има око 400 курсиста, уписано 345 радника, а редовно прати наставу 191 радник. Раковица има 48 курсиста, на хартији, док их уствари само 5 долази на часове. Ни у другим грађевинским предузећима (Нвимар, Пут Рад и Нови град) није Боље. У предузећима Дунгв Полет уопште нису организовани никакви течајеви, ма да за та пон стоје и услови и потреба.

Несхватање значаја правилног рада грађевинских течајева оглег да се иу томе, што се управе предузећа нису постарале да им створе за то услове, Нигде нису на време подигнута просторије за одржавање практичне наста“ ве, Те једноставне просторије, које би се за кратко време ме гле подићи при сваком гећем градилишту, послужиле би и раду синдикалних организација. Управе предузећа нису их подиза= ле, изговарајући се да 38 то нису предвиделе материјална сред“ ства. Међутим, угрошек материјала био би незнатан према кори“ сти коју би предузећа имала од редовног одржавањг= течајева. У предузећу _Комграп, на пример, течајеви се одржавају У подрУ" му који је затрпан најразличитијим материјалом, па курсисти морају свако вече пре часа да га раскрчавају. Недостатак просто“ рија за рад убија вољу курсиста.

Због недовољне заинтересованости стручњака за течајеве постављени су за њихове руководиоце обично нестручњаци, "који нису У стању да замене предавача када изостане, па св часови одлажу.

Управе синдикалних подружница уместо да учине све што је могуће за што боље учење курсиста, преоптерећују оне који редовно похађају течајеве свим могућим задужењима. Има случајева да их чак и са часова позивају да изврше разне синдикалне задатке. У томе се огледа слабо познавање задатака синдикалног покрета, који поставља пред своје организације као једну од нај“ важнијих обавеза стручно уздизање. Радници се често на прековременом послу, па не стижу на време на предавање, Радницима предузећа Рад на ливници, који похађају палирски курс, није омогућен превоз на ради“ лиште, а ако пола сата пре завршетка пођу с посла одбија им се од зараде. На тим примерима се види да управе предузећа не чине све што је у њиховој моћи да омогуће радницима уредно похађање течајева.

Сам наставни програм течајева, који је поставило Министарство грађевина, има озбиљних недостатака. Пре свега, у њему 1е посвећена велика пажња теоретском уздизању радника, а није предвиђена практична настава и нису. дата за то упутства. Програмом за течајеве квалификова“ них радника _ предвиђено је 18 теоретских часова недељно, а ни један практични. Квалификовани радници уче основе књиговодства, док програ течаја за пословође, којима би то знање било неопходно

задржавају

потребно, уопште није обухватио књиговодство.

Да би течајеви одговорили својим задацима и да би што већи број квалификованих и полуквалификованих радника појачао састав грађевинских бригада, треба смишљеном агитацијом "обухвати ти стручним оспособљавањем оне раднике који још нису обухваћени. Дирекције предузећа, које су до сада само регистровале организовање течајева, дужне су да се најозбиљније позабаве њиховим радом и да им пруже пуну материјалну помоћ. Укратко, 102 ба "да схвате правилан рад теча“ јева као свој задатак, а не терет, који су приморани да сносе. Синдикалне организације по пре“ дузећима, па и Месни одбор гра" ђевинаца, дужни су да утичу свим својим ауторитетом да УМ чланство посвећује већу пажну стручном – оспособљавању. „Сама тако ће се надокнадити, бар 29" некле, недостатак — стручних ЊЕ дрова у нашим грађевински. предузећима, |