20. oktobar

п,

“о ЕР 1

наше спољне политике

ротекла 1947 година била

је за Федеративну Народ"ву Републику Југославију година. значајних успеха на пољу међународне политике. И по„ред свих сметњи које су нам са запада чињене, и поред тешких борби које смо морали водити на међународним _— састанцима, ми. смо. чврстим кораком стално ишли напред, тако да се на крају године поносно можемо осврнути на преваљени пут.

Наша спољна политика испуњена је била, од завршетка рата, борбом за правичан и трајан мир и. борбом за задовољење оправданих захтева наших народа. У 1947 години, још у већој. мери него ранијих година, међународна реакција роварила је против мира и оспоравала је све оправдане захтеве наше земље. Није, међутим, постигла резултате које је желела и данас се (без претеривања може рећи да су њени положаји слабији него што су били у почетку протекле године.

Борба: за мир, којој је на челу стајао Совјетски Савез и у којој је наша земља заузимала једно од највиднијих места, раз вијала се у два правца. На једној страни радило се на сузбијању интрига ратних хушкача, а на. другој страни на организовању демократских и мирољубивих држава ради одбране мира и демократије.

Питање Грчке било је једно од оних питања у коме су ратни хушкачи · показали највећу активност и у које су полагали своје најдраже наде. У томе су, међутим, у току 1947 године, и поред неких формалних Успеха, уствари претрпели поразе од капиталне важности.

Анкетна комисија Савета безбедности, образована ради испи тивања узрока садашњег стања у Грчкој, после двомесечног бављења у тој земљи и суседним земљама после дугих већања у Женеви није одговорила надама ·које је реакција у њу полагала, ма да је англо-америч ка гласачка машина врло до-

„“бро. функционисала. Већ од првога дана рада ове комисије у еп Атини, почетком фебруара, раскринкани су фалсификати у оптужбама грчке владе против демократских суседних држава и изнесени очевидни докази да су за стање у Грчкој, криви само. грчка монархофашистичка влада и њени страни заштитни“ ци. Истина, 22 маја у Женеви, „и поред свега тога, англо-аме“ ричка. гласачка машина бестидно је изгласала препоруку Савету безбедности у којој се прг лази преко одговорности грчке владе, али јој није пошло за руком да кривицу свали на су. седе, тако да се на тој препоруци од стране реакције касније није више инсистирало. Политички комитет скупштине О. У. Н. на наваљивање Сједињених Држава и Енглеске донео је 8 октобра слабом већином гласова, одлуку о оснивању нарочите _ „Балканске комисије“, "тобож ради чувања балканскога мира који уствари нико не утрожава сем оних који иза ове комисије стоје, Следећега дана,

међутим, 9 октобра, претседник совјетске с делегације на Генералној скупштини, А. Вишин-

ски, изјавио је у име совјетске владе да совјетска > делегација неће учествовати ни у раду „Балканске комисије“ ни у избору њених чланова, пошто Улога те комисије није сагласна са сувереном једнакошћу _земаља, утврђеном Повељом У. Н.. Владе Југославије, Бугарске и Албаније изјавиле су, са „своје стране, да такође неће учествовати у раду комисије ни -дозволити њену делатност на својој територији.

· На тај начин „Балканска комисија“ остала је да виси као | чардак ни на небу ни на земљи. Она је очевидно била замишље-

на као кулиса на којој су насли |

теко- кане маслинова гранчица и разије богиње правде, а иза "је би требало да амерички империјализам спроводи своју ИМ перијалистичку политику У Грч кој. . Благодарећи _ моћној потпоре Совјетског Савеза и борби“ коУју су наши претставници водили. против ратних хушкача У " Грчкој, западни империјализам претрпео је у Атини тешке поразе. После потпунога краха Черчилове политике, коју Је продужила и лабуристичка вла"да, Велика Британија уступила “је Сједињеним Државама своје "Место у Грчкој. Труман је 15 марта тражио од Конгреса с влашћење да пружи грчкој мо"шархофашистичкој влади помо

У новцу и ратном материјалу. И поред тога што су од тада Сједињене Државе потрошиле стотине милиона на помагање својих атинских марионета, монархофашистичка влада налази се. данас у распадању, а њен економски и војнички положај гори је него што је икада био, У Грчкој данас једину демократску и једину Кохерентну силу претстављају демократска армија и влада генерала Маркоса.

У другим својим покушајима да створе изговоре за роварење и интервенције против демократ ских држава, империјалисти су такође претрпели поразе као и у Грчкој, на пример приликом подизања лажних оптужби против Албаније за коју се са енглеске стране тврдило да јеу Крфском Каналу поставила мине на које су наншли неки енглески бродови.

Главна активност међународне реакције усретсређена је била у току 1947 против Организације Уједињених нација. Радило се.на томе да се учини крај једногласности великих савезничких сила и да се од Организације Уједињених нација створи аутомат који ће, благодарећи гласачкој машини састављеној од полузависних држава и државица, слепо служити америчком империјализму. Отуда бесомучна кампања против такозваног вета у Савету безбедности, отуда, исто тако, и предлог о образовању такозване „Мале скупштине“, која би се мешала у послове Савета без бедности и због тога уствари значила поткопавање Повеље и разбијање Организације Уједињених нација.

И овде су амерички империјалисти постигли неколико фор малних успеха, благодарећи сво јој гласачкој машини, али нису успели да одбаце начело једногласности на коме је заснована Повеља Уједињених нација.

Напредне земље, са Совјетским Савезом на челу, нису се, међутим, задржале на раскринкавању и сузбијању интрига рат них хушкача. Оне су учиниле неколико отсудних корака у ко рист мира. У својим изјавама Елиоту Рузвелту, 24 јануара, м Стасену, 9 априла, генералисимус Стаљин истакао је да је

_ претња новим ратом _ нереална,

јер сви народи желе мир, и дз је сарадња између Совјетског Савеза и западних капиталистич ких сила могућа, Ове мирољубиве изјаве имале су врло великога одјека у целоме свету, па и у самој Америци, и претстављале су врло тежак ударац за империјалистичке смутљивце.

Говори којима су затим Молотов и Вишински раскринкали пропагаторе новога рата, поглавито оне из редова америчких државника, створили су затим потпуну пометњу на страни реакције. Резолуција против ратне про-

паганде и оних што иду за тим

да изазову нови рат, изгласана једногласно на предлог совјетске делегације у Политичком комитету Организације Уједињених нација, 27 октобра, значила је велику победу у корист мира и тежак пораз западне реакције.

У свима овим акцијама за мир и демократију и у многим другим претставници _ Југославије на међународним састанцима играли су једну од највиднијих улога и врло често очи свих народа, Који се боре за своју слободу и праву демократију, биле су упрте у њих. Али улога Југославује била је нарочито значајна у акцији на организовању пријатељства, сарадње и међународног _ помагања народа Источне _ Европе ин Балканскога Полуострва. Путовање маршала Тита у Бугарску, Мађарску и Румунију с крајем 1947 године, после његовога пута у' Москву, Пољску и Чехословачку претходних година, било је догађај од првокласног историског значаја. После раније склопљених врло значајних уговора између Југославије с једнен Совјетскога Савеза, Пољске, Чехословачке и Албаније с друге стране, склопљени су уговори о пријатељ ској сарадњи и међусобном помагању између Југославије # Бугарске 27 новембра; између Југославије и Мађарске 8 децембра; између Бугарске и Албаније 17 децембра; између Ју гославије и Румуније 19 децембра. Сви ови уговори пропраћени су конвенцијама о културној сарадњи и важним економским споразумима.

Овим уговорима и споразуми. ма створена је пространа и снажна заједница мирољубивих народа, заснована на принципима народне демократије и у потпу“ ној сагласности са одредбама

Повеље Организације Уједињених нација. Њима је пресечен вековни Гордијев чвор фамозног Источног питања, Они су данас у свету, крај капиталистичких држава које се батргају у економском и идејном хаосу, моћан чинилац.мира и напретка, коме су упрте очи свих мирољубивих и напредних људи,

Значајан чин на организацији мира и сарадње напредних снага у свету претстављало јен саветовање комунистичких партија, одржано у Варшави и објављено комуникеом и декларацијом од 6 октобра. Оснивање Ин формационог бироа комунистичких партија у Београду и покре тање његовог органа „За трајан мир, за народну демократију“, у нашем главном граду један је доказ више изванредно важне улоге коју нова Југославија данас игра у свету.

Поред борбе за мир, друга основна тежња наше спољне политике у току 1947 године била је борба за испуњење оправданих захтева наших народа пре ма бившим непријатељским државама. Наша земља истакла је два главна захтева: да јој се врате раније отргнути крајеви у којима живе наши народи и да јој се плате репарације којима би се надокнадио бар један део оне. огромне штете коју је претрпела за време рата.

И у једном и у другом питању југословенске захтеве свесрдно је подржавао – Совјетски Савез, док су Сједињене Америчке Државе, Велика Британија, па и Француска, стално оспо равале те захтеве, ма колико они оправдани били. Руководећи се империјалистичким разлозима и себичним интересима свога монополистичког капитала, 3ападне силе противиле су се ослобођењу наше браће и све су учиниле да нас лише чак ин минималног дела репарација.

Па ипак, и поред тога, благодарећи своме енергичном ставу и потпори Совјетскога Савеза, Југославија је успела да се њени захтеви према Италији врло великим делом остваре. Уговор о миру са том земљом, потписан 10 фебруара, донео је слободу свим острвима дуж наше обале до средине Јадрана и без

бела та

емогуће је ни бројкама ни

процентима измерити мно-

гобројне м разноврсне реЗултате рада београдске омладине у 1947 години. У извршењу задатака које је свим нашим нзродима поставио друг Тито, наша омладинска организација нашла је богат садржај свога рада. Мобилишући омладину на оства“ рењу задатака, омладинска организација Београда знатно се

мало целој Истри и Словенач"ком Приморју. Само један узани појас наше етничке територије крај нове границе остао је Италији, Поред тога, Трст и ње гова непосредна околина, окружена са свих страна нашом границом, проглашени су за слободну територију.

Наша држава потписала је мир са Италијом, нагласивши да се не одриче националне територије на коју има право и да ће то право полагати без обзира на евентуалне касније етнич ке промене које могу настати као последица туђег господства на тим територијама.

И поред тога што наши оправдани захтеви нису у потпуности задовољени, нова Југославија може сматрати великим успехом оно што је постигла. Колики је то успех најбоље се види ако се има на уму да је стара Југославија била оставила у рукама италијанских империјалиста чак и Задар ин Ријеку и да се емигрантска вла-

да није усуђивала ни да покрсне питање Трста, Година 1947 биће велика и-

Дарови божић-бате из Америке

— Какав си ти то божић-бата са празним тор бамаџ — Ништа ви не брините, док вам доделим помоћ биће оне пуне...

сториска година за нашу браћу из Задра и Ријеке, са Кварнерских Остева, из већег дела Истре и Словеначкога Приморја, јер су 15 септембра те године коначно добили слободу за коју су се вековима борили и ради које су поднели безбројне жртве у току народноослободи“ лачке борбе.

Нажалост, ми то још не можемо рећи и за своју браћу из Словеначке Корушке и из погра ничних словенских делова Шта јерске. Мако је питање уговора са Аустријом расправљано у току целе 1947 године: на састан ку помоћника министара спољних послова у Лондону у јануару 1947; у Савету министара спољних послова у марту, у Савезничкој комисији у Бечу, почевши од маја и поново у Савету министара спољних послова у Лондону крајем новембра и у децембру; Иако су наши претставници изложили убедљи ве доказе у корист наших захтева и совјетски делегати учинили оправдане предлоге, питање Аустрије и до данас је остало нерешено. Остало је не“

политички и организационо средила и ојачала. У Београду је омладинском организацијом обухваћено преко 972%5 омладине, што је несумњиво знатан напредак у поређењу са 1946 годином, То истовремено говори да је огроман број омладине Београда

ни

Праве ПРЕ ЕЛ пе 22) аноатићир. | вама» 195 БЕСА ДУ РАВИМВСКРЕ А | ОДИЋА УЛ 4

решено зато што су тако хте ли британски и амерички империјалисти, зато што они желе што дуже да остану окупатори Аустрије како би њихови трустови имали више времена да приграбе аустриска природна бо гатства и аустриску индустрију.

Маколико да су биле велике тешкоће са којима су претставници Југославије на међународ ним састанцима имали да се 60ре у току 1947 године, Југославија је у тој години постигла велике успехе, успехе од историског значаја. У тој години њен углед у свету још више је порастао и њена међународна улога постала је још значај нија,

Успехе на међународном пољу . Новој Југославији омогућила је њена народна демократија са маршалом Титом на челу, омогућили су их унутрашњи успеси њене изградње у којима учествује цео народ, успеси ње ног првог Петогодишњег плана којима се може поносити и међу најнапреднијим народима.

Мих. С. ПЕТРОВИЋ

чврсто повезан са својом омладинском организацијом, а преко ње за Народни фронт, за нашу нову народну државу, за изградњу социјализма у нашој земљи. У свим политичким, радним и другим акцијама било да их је организовао Фронт или Народна омладина, ангажовано је преко 80%/о: омладинаца на извршивању задатака. На изборима за народне одборе, априла месеца ове [одине, 97%% омладинаца гласало је за политику Народног фронта, за остварење Петогодишњег плана, за срећну будућност наших народа. На градњи пруге Шамац —-Сарајево учествовало је само из средњих школа 5000 омладинаца, што значи да је сваки четврти ученик градио Омладинску пругу. Ако се има у виду да на пругу нису: могли да иду учени-

ци испод 16 година, као и они којм нису били потпуно здрави, онда је још јаснија _ спремност

наше омладине да се У. потпуно“ сти заложи на остварењу Петогодишњег плана, :

Припремајући се да са што бољим резултатима изиђе на Други конгрес, Народна омладина Београда заказивала је такмичење разним другим омладинским организацијама. Тако је Први ре-

јон заказао такмичење Новом Саду и Крагујевцу, Други рејон Лесковцу, Трећи рејон Нишу,

Четврти рејон Титовом Ужицу, Пети рејон Ваљеву, Шести рејон Светозареву, Седми рејон Бору им Земун Чачку. Развијајући даље такмичење, рејони су се такмичили измећу себе, предузећа са предузећима, школе са шко-

„ лама.

Улазећи у такмичење, активи Народне омладине у предузећи. ма почели су узимати обавезе хоје су углавном биле усмерене на побољшање рада на произ-

офа, АМОН |

сведоче о њеној пламеној љубави према домовини

всдњи и на стручно уздизање. Ахтив „Октобарске слободе“ у-

) је обавезу да ће оспособити то(озвана дунавска одељења, која су до тада сматрана неупотребљивима. У _ прековременомраду одељења су оспособљена и данас су најбоља у читавом „предузеећу, У одељењу раде само омладинци. У току последњег проглашења ударника из о-

вих одељења проглашено је 14

омладинаца ударницима, од 20 колико их укупно има у предузе-. ћу. Сличних примера било је и у другим предузећима, као на пример: у „Анђи Ранковић", Заводу за израду војне одеће, Ложионици итд. Захваљујући залагању бригадира омладинске смене у Индустрији прецизне меха-. нике, који су први пут преузели тад са машинама, за кратко време савладали посао и испунили предвиђени план машинског одељења, створена је могућност да цело предузеће изврши на време свој план.

За добар рад на производњи из редова радничке омладине проглашено је до 1 новембра

649 ударника, између којих има —

другова који назив ударника но-_

се више од годину дана, Матил~

да Барух из „Партизанке“, Ђо |

кица Ђорђевић из „Ивана Милу- жЕ

тиновића", Петар Вранић из пре-—

дузећа „Шумадија“, Мира Трајр- а Гај

ковић и Нада Влаовић из „Елип-_ са". Велибор Јеремић из Инду“

стрије прецизне механике, Сми-

ља „Миљуш из трикотаже „Дунав“, Богољуб Милошевић из творнице „Стаљинград“, Душица

и “И

Миросављевић и Радмила Анђел- __

ковић из предузећа „Октобарска | слобода“, Славко Мировић из Ложионице, из Индустрије мотора и многи други =— пример су залагања

“(Наставак на четвртој страни)

Бранимир Трајковић