20. oktobar

ДЕТЕ НИЈЕ ИГРАЧНА НА НОЛЕНИМА

већ члан друштвене заједнице

пионирској штампи иу књигама за децу – срећу се имена многих књижевних, кул

_турних и других јавних радника

који са задовољством своје перо, своје знање и искуство по-

· свећују правилном подизању и

ведријем животу најмлађег поколења наше земље.

На радио емисијама, дечјим приредбама, у читанкама, књигама и у својој штампи, београд ски пионири су веома често наилазили на песме и приче Бранка Ћопића, често су му пљескали, одушевљени његовом шалом и ведром „свежом поуком.

Осим њега, ту су и позната и

вољена имена Десанке Максимо

вић, Мире Алечковић, Јелене Билбије и других. Сада, на крају 1947 године,

када се збирају постигнути резултати и праве планови нових стварања, обратили смо се Бранку Ћопићу да нам каже неколико речи о дужностима и зада. цима данашњег дечјег писца.

Бранко Ћопић, увек спреман да своје перо, свој разговор и свој осмех посвети – пионирима, рекао нам је:

— Дечји писац треба, пре свега, да речима и начином, блиским деци, прикаже народноослободилачку борбу, њене јунаке. Таквим делима потребно је развити родољубље, љубав за све народе Југославије и развијати у деци понос што припадају тако јуначком и – способном народу. Кроз теме из народноослободилачке борбе, живо, не досадно, не суво писано, треба развијати љубав према нашој Армији, развијати свест о величини жртава, које су дате за

о мотивима из Ослободилачког рата, дечји писац треба да обрађује теме о првим пионирима и да на њиховом примеру васпитава данашње пионире.

Друга, веома важна дужност дечјег писца јесте стварање дечијих књижевних дела о обнови, о овој великој изградњи око нас, са мотивима из борбе за остварење Петогодишњег плана и индустријализацију земље. Опет живо, не досадно и не мртво, не дидактично, дечији писац треба да обради теме у којима ће код деце развијати љубав према разним занатима и при вредним струкама, важним у изградњи земље. С тим у вези, дечији писац исто тако треба да се прихвати популарног обрађивања научних ствари, како би

_ слободу. Исто тако, кад је реч

У дечјим јаслама

се деца упознала зала са њом. Велики и племенити задатак обавиће дечји писци ако у својим делима, на високо уметнички начин, побуђују код деце љубав према учењу и стицању знања. Школа и учење — то је први задатак наших најмлађих. Наравно, и овде ће успех изостати ако се приђе обради тема суво, без живих књижевних форми, _ Занимљиво је, и у васпитању деце веома злачајно, обрађивање тема о односу према раду и радним људима. Насупрот изазивању презира према мануелним радницима и истицању идеала наредног живота у дечијој литератури бившег друштва, данашња дечја књижевнст треба да развија у детету упорно љубав према радним подвизима, љубав према рударима, металцима и осталим радним људима, који нам уствари зндају основ за читав наш економски и културни развитак, : Дечја литература треба да прикаже и обради пре свега ч0века, живот, стварност, а мо маце и куце. Када се и приказују поједини претставници животињског света, што је и корисно и потребно, штетно — је одвајати их од живота и његових проблема или, чак, као некада, приказивати какву животињу мудријом од човека и на тај начин у детету будити осећање мале вредности људи.

с науком и ве-

Често се чује мишљење да је деци у дванаестој или триндестој години потребно дати авантуристичку причу или роман, Али каквур Једноставно =. тре-

(ба користити мотиве и прикази. вати велике подвига хероја ослободилачког рата или подвиге учињене за љубав науке, као

што је, на пример, познати подвиг папањинаца. То, дакле, ни-

је више празан авантуризам, већ изванредан и необичан _ подвиг за слободу народа, за запредак

науке.

Бранко Ћопић завршио је овај разговор о дужностима данашњег дечјег писца овим речима:

— Мислим да нарочито треба јасно подвући: данашњи дечји писац не сме да гледа дете само у кругу породице, једино као играчку на коленима старигјих; већ треба да прилази детету као малом човеку, као члану друштвене заједнице, који већ има своје дужности у школи и у својој пионирској оргапизацији. Очекивање ужине

не са- ·

"мање постаје,

школи, на пионирском са

станку или свечаности, у штампи и преко радио емисија, наши најмлађи уче се да име пионир обележава част лепоту. Зато се онај дан када најмлађи међу најмлађима, чланови подмлатка, ступају у Савез: пионира Југославије, утискује у младе душе као велики, узбудљиви догађај.

Пријем нових чланова у Савез пионира прослављен је у 1947 години у. Београду заједно са прославом два велика народна празпика: 20 октобра дана ослобођења Београда, и 29 новембра Дана Републике. Тим више је свечаније и озбиљније одјекивала заклетва коју су при ликом пријема полагали _ нови

пионири. ж

Малишани су постројени...

Пажљиво слушају речи начелника штаба пионирског одре“ да и претставника Градског одбора Народне омладине. А када мали добошар реско затресе ваз дух ударцима у добош, малишани знају да то почиње свечан чин.

Сада ће донети заставу.

Свуд уоколо диван, узбудљив мир.

Поглед малишана чврсто обухвата заставу, а у њихове уши, као лепа музика, допире глас на челника штаба и њихов сопствени. — Заветујем се...

57:76 20) иоатитце Пзатнимр 105 4.

па ниииввиивввива лавина авина пива театар лвииававаквавиа леви оваа ти вввививавеивив винил авввивни!

ЗАВЕТУЈЕМ СЕ.

Малишани прихватају и понављају: — Заветујем се да ћу учити и живети као веран син Федеративне Народне Републике Југославије! — Заветујем се...

Сложно, озбиљно, радосно понављају нови пионири:

— Заветујем се да ћу чувати братство и јединство наших народа, слободу и независност наше отаџбине, стечене крвљу наших најбољих синова!

И на крају — на узвик начелника штаба пионира „За домовину, с Титом“ — заорило се сложно, одлучно „напред!“

Нови пионири су тако положили завет, примили своју велику обавезу. Сада још остаје само да приме пионирске мараме, које, сјајне и лепо сложене, већ чекају на столу.

Ватромет, вожња по Дунаву, бископске и позоришне претставе и посете Пионирском граду и железници долазе да зачине свечани доживљај – новопримљених пионира, да би тај дан увек светлео као драга, велика успомена.

После обављених пријема у Савез пионира у 1947 години, пионирске _ организације у Бео. граду имају 29.863 члана, од којих 12.186 пионира и 17.505 припадника подмлатка.

Најмлађи у

Југославији

имају данас четрнаест листова

еоградски пионири, као и

остала деца у нашој земљи, с интересовањем и с великим задовољством · прате своју пионирску штампу и ра„зна дечја издања, Они, из бро. ја у број, . странице, читају новине«, часопис – »Пионири«, часопис за најмлађе »Полетарац«, чији је први број изишао

»Пионирске

„Пионирсна пруга — први норан на стварању стручних надрова“

Ме странци који су дола зили у пријатељску – посету нашој земљи често су изражава“ ли жељу да свакако виде Пио“ нирску пругу и железницу,

Дођу ли наши људи из унутрашњости у Београд неће пропу« стити да отштетају до Кошутња+ ка и провозају се железницом У којој су и машиниста и отправник возова И остало особље — све сами пионири.

Ето, например, сам шеф станицел. Озбиљан, умешан, | стручан — а има — тринаест година!

Ништа зато, држи он баш зна. лачки рад целе станице у својим рукама. А та станица је као и права, као велика станица: има телефон, телеграф, ложионицу, водостаницу, па — као што и треба — има и _ сигналножигур“ носна постројења,

Таквих _ станица на Пионирској прузи има. три, а осим тога и две Ова почетна станица код Бановог Брда носи и-

„Космај“, стеница код – Пио-

· нирског града зове се „Сутјеска“ - а трећој је име „Јастребац“. О

томе, зашто се станице тако з0ву, тојест шта Космај, Сутјеска или Јастребац знача у Ослободи“ лачкој „борби југословенских народа — треба слободно упитати отправника возова или кондукте« ра...

А, рекли смо, и отправник во“ зова, и машиновође, и кондук“ тер, као и онај тринаестогоди“ шњи шеф станице — београдски су пионири, Само, то што је, на пример, кондуктер малишан, не значи да се неко може _ „про-

Пионирска железница

Пионирка = “скретничар

шверцовати“ без прописне кар. те! Не, никако није пријатно оном ко покуша да се без карте провоза Пионирском _ железницом. Томе остаје или да одмах сиђе, или — да доплати казну!

Али не треба мислити да су пионири на њиховој железници крути, нељубазни. О, од њих би се могло учити како треба да се са публиком учтиво, стрпљиво и услужно поступа! Па онда, они су увек _ спремни да путницима пруже занимљива обавештења о томе како се ми зашто — градила њихова пруга м како је све било оног дана, 21 септембра 1947, када је пуштена у саобраћај.

Тако се, између осталог, Мо" же сазнати да је – Пионирска пруга уствари поклон Министар“ ства саобраћаја и Народне омладине нашим најмлађим. Станичне зграде и саму пругу пројектова.«. ли су студенти Техничког факултета у Београду. У радовима на грађењу пруге и зграда учество“ вала је омладина Београда, као и старији грађани. Вагони су стигли из Загреба, локомотиву је послало Скопље, Пре отварања пруге одржано је неколико курсева за пионире — отправнике — возова, шефове станица, _— телеграфисте, машиновође, ложаче и остало особље. Ови пионири, стручно ос. пособљени за службу на — својој прузи, најбоље ће умети да о ном, ко то жели, нашироко про тумаче смисао пароле која се врло често среће дуж пруге:

„Пионирска пруга — први корак ка стварању стручних кадрова!" од странице . до

1947 подине, 32градћ% фебруару тим »Глас Пионирског

у Кошутњаку«, који се штам-

па у пионирској штампарији;

а »старији« пионири прате и

»Пионирски Наравно,

лист лац«. уколико _ ИМ нири радо разгледају листове и часописе пионира. других | република и каткад с поносом истичу да они, најмлађи у Ју. гославији, наест листова.

Али пионири, па Београду, не само да

„спехом и сами пишу и цртају за „Пионирске новине“, „Пиодире“, или који други лист. О

пионирској сарадњи у дечјим

"листовима најбоље говори велики одзив на конкурсу часо“ писа »Пионири«, који је 3акључен почетком 1947 године. За конкурс је стигло око 3000. радова — песмица, прича, цртежа и дрописа наших најмла.

ђих из целе земље. Разуме се,

у овом броју учесника на конкурсу било је и веома много пионира из Београда.

Тако је дечја штампа. захва. љујући пуној пажњи народних власти, просветних уста-

није није имала. О томе јасно. говори и бројност пионирских листова, велики тираж, ода“ брани круг старијих сарадни ка, укусна техничка опрема и

примена коју пионирска шт па има, данас у школи, у поро

дици, у пионирској организа~

цији.

ДОЂЕ ЗИМА

Брзо ко вихор прохујаше дан Јесени _ плодне и све чар

с њима, "је И опет исто, баш као и лан ји Дође хладна и студена зима. |

и у

Сад сва нам брда, долине равне,

Узоране њиве, бескрајне по

љане, ; ту

Као и горде планипе тавне,

Под дебелим снегом леже. вејане.

А тамо, у врту, магле

Што се под сагле

И на њима тужне и промрз: 46 вране. = УДА

Борислав ЗДРАВКОВ! Раш

ВЕРАН ДРУГ |

руководи. _

имају данас четр-

и ови У читају | своју штампу већ с лепим У-

дође до руку, београдски пид- _

нова и масовних организација, добила значај који никада ра.

Желиш ли видети земље а у Ливаде, поља, луг, 55 ад књигу узми и отвори — : њига је најбољи друг.

Кефга нам говори, књига учи:

„Будите добри људи!"

И зато књигу чувај и пошту

Захвалан њојзи буди. |

-__ Драгутин М. МАЛОВ:

гимН., "рертрамн