20. oktobar

шта

Ту Лаа њен

ЛУ

__СТРАНА 2

_Учинило ми _ говори; али већ послије једне

катедри је журно приступио Владимир Илић, грлено изговорио: »Другови!«

се да он слабо

минуте, ја сам. као и сви оста-

ди, био „заокупљен“ његовим

говором. Чуо сам први пут да се о најсложенијим политичким проблемима може да го-

__вори тако једноставно, Он ни-

е покушавао са склапањем лијепих фраза, већ је сваку ријеч пружао Као на длану, откривајући _ њезин смисао с невјерсватном лакоћом. Веома је тешко изразити утисак, који је произвео.

Његова испружена рука са мало навише окренутим — дланом, као да је мјерила тежину сваке ријечи. _ просијавала је реченице непријатеља и на њихово мјесто стављала високе закључке, докаге права и дужности ралничке класе: да она иде својим путем, да не изостаје, чак да не иде ни упоредо са либералном буржоазијом. Све је то било необично; све то изговарао је он, Лењин, некако не од себе. већ стварно по вољи историје. Складност, заокруженост, непосредност и _ снага његовог говора сав он уз катедру био је класично умјетничко дјело; све је ту. и нема ничег сувишног, никаквих украса, а ако је понеки и био. они се нису видили, они су тако исто природно неопходни као што су потребна два ока у_глави, пет прстију на руци. По трајању његов је говор био краћи од говора његових предговорника, али по утиску био је знатно јачи. Ово нисам само ја осјећао; иза мене усхићено су шапутали:

„Говори једро...“

Тако је уствари и било; све што је он наводио развијало се само од себе. снагом која се У њему налазила,

Мењшевици су без устручавања показивали да им је Лењинов говор непријатан. а да је и он сам више него непријатла. Уколико је он више доказивао неопходност за Партију да се уздигне на висину револуционарне теорије, да би могла _ свестрано _ провјерити праксу, у толико су звучније прекидали његов говор:

— Конгрес није мјесто за филозофирање!

— Ми нисмо гимназијалци, не морате нас учити!

Нарочито се старао неки ви_ соки брадоња, налик на бакалина; он је скакао са клупе и муцајући викао: .

— 3-завје-јере-ници... 3-завјереника играте! Б-лан-кисти! ,

Одобравајући _ климала је главом Роза Луксембург. Она је на једној од идућих сједница врло лијепо казала мењшевицима: — Ви не стојите на марксизму. већ сједите, чак лежите на њему.

Зао. врућ вјетар равдражености, ироније, мржње пиркао је салом. стотине очију разнолико су освјетљавале фигуру Владимира Илића. Није се примјећивало да га узнемирују непријатељски испади; он је говорио загријано, али сталожено, спокојно. Послије неколико дана сазнао сам колико га је стајала ова његова спољашна _ мирноћа. Чудновто је било, и увредљиво, гледајући како непријатељство према њему настаје зуог овакве природне мисли: само са ви сине теорије Партије може се ја сно сагледати узрок размирица у њеној средини. Код мене се створио слједећи утисак: сваки дан конгреса доноси Владмиру Илићу све нове и нове снаге, чини га бодрим, увјарљивим; његове ријечи сваким даном звуче тврђе и сав бољшевички дио конгреса постаје одлучнији и строжији.

Неколико радника, који су пр ви пут видили Лењина на конгресу, разговарали су у Хајдпарку о његовом држању на конгресу. Један од њих је рекао:

— Не знам, можда се овдје у Европи међу радницима и може да нађе човјек _ тако исто паметан, Бебел, или неки други; али да се нађе човјек који би

· ми постао одједном овако драг,

кога бих заволио, као што сам зеволио овог — не вјерујем! |

Други је радник додао са 0смјехом: — Ово је наш човјек!

На то су казали: :

— И Плеханов је наш,

Чуо сам згодан одговор:

— Плеханов је наш учитељ, наш господин, а Лењин је вођа и наш друг.

Неки млад момак примијетио је са хумором:

— Господски капутић спутава Плеханова. '

Једном се десило ово: на пу ту у ресторацију зауставио је

ладимира Илића радник-мењ.

евик и припитао га нешто. И. лић је успорио корак, његово друштво _ продужило је даље.

Дошавши у ресторацију послије једно пет минута он је тмурно рекао:

— Чудновато да се тако наиванч момак нашао на партијском конгресу! Пита ме: у чему је, конкретно, стваран разлог раз мимонлажењу» Па, ето, кажем му ја, ваши пријатељи желе да сједе у парламенту, а ми смо у. вјерени да се радничка _ класа мора спремати за борбу. Изгле. да да је разумио...

Ручали смо увјек у малом друштву, стално у једној истој ресторацији. — Примјетио сам да Владимир Илић једе веома мало: кајгану од 2—3 јаја, мали комадић шунке и попије кри глу густог црног пива, Видило се по свему да он не пази на себе; поражавала ме је његова изванредна брига за раднике. Њихова је исхрана била – повје рена М, Ф. Андрејевој и он је

питао;

— Како ви мислите, да нам

не гладују другови» Нег Хм...

А да ли би се могли повећати сендвичи»

Дошао је у хотел гдје сам ја отсејео и видим да он брижно пипа моју постељу.

— Шта то радите»

— Гледам да вам нису чаршафи влажни.

Нисам одједном разумио, за. што би он хтио да зна какви су чаршафи у Лондону» Тада је он, примјетивши моје неразумјевање, објаснио:

— Ви морате да пазите на сво је здравље.

У јесен осамнаесте _ године питао сам сормовског радника Димитрија Павлова која је, по његовом мишљењу, најупадљи.

вија црта Лењиновар — Једноставност, Једноставан је он као правда.

Познато је да људи који су у служби код неког човјека најстрожије суде, Али Лењинов шофер Гил, који је много доживио, говори је:

— Лењин је нарочити човјек. Таквих — нема. Возим га по Мјасницкој улици; велики саобраћај. Једва се пробијамо, 60јим се сломиће нам се кола, сви. рам, јако се секирам. Он је отворио врата и, ризикујући да ће га збацити, по папучи дошао до мене и умирује ме:

— Молим Вас, Гил, не секирајте се, возите као и остали. Ја сам стари шофер, ја знам да тако не би нико учинио.

Тешко је изложити, ту природност и еластичност са којом су се сви његови утисци слијевали у један ток.

— Његова мисао, као стрјелица компаса, увијек се окретала оштрицом на страну класних интереса радног народа. Једном смо у Лондону уграбили слободно вече и пошли у „Музикхол“ = мало демократско позориште. Владимир Илић се радо и весело смијао гледајући кловнове ексцентричне испаде; све остало гледао је равнодушно, а нарочито пажљиво пратио је сце ну у којој су радници Британске Колумбије сјекли шуму. Мала сцена претстављала је шумски логор; напред су двоји-

ЕЊ

(Одломци – Максим Горки)

изразити У

ца јаких момака у току једне минуте пресјекли стабло од близу једног метра у обиму.

— Но, ово је, разумије се, за публику. Уствари, они не могу радити тако брзо — рекао је И-

лић, — али је јасно да они и.

тамо раде сјекирама, претварајући масу дрвета у неупотребљиво иверје. Ето вам културних Ен глеза!

„Он је почео говорити о анар-

хији у производњи под капита-

листичким устројством, о огромном _ проценту _ сировина — које бескорисно пропадају; је са жаљењем да се досада нико није сјетио да напише књигу о овоме. У овој мисли мени је било понешто нејасно, али нисам стигао да га припитам, јер је он већ заносно говорио о ексцентризму као о нарочитој форми позоришне умјетности,

— У овоме има нешто сатирично, или скептично у смислу уобичајеног, — _ постоји жеља да се оно изврне на наличје, да се донекле измијени, да се покаже алогизам обичног. То је

20 ОКТОБАР

завршио,

16 ЈАНУАР. 1948

| СПбаља на. сна

Б“ икаквих захтева нена зикнут на вино и дуван радећи од јутра до мрана, Ле. њинсе никаданије старао о се би, али је зато брижљиво пратио живот својих другова. Његова пажљивост према друговима прелазила је у нежност, онакву нежност какву напазимо само код жена; свами слободни минут он је посвећивао други" ма: о самом себи никад није водио рачуна и није знао за одмор.

Седи он тако у својој ралној соби за столом, ужурбано пише и говори, не дижући перо с папира:

»Добар дан. Како стег Одмах ћу бити готов.. Ево, пишем једном друту У провинцији, рђаво је расположен, — изгледа да је уморан. Морам га охрабрити! Расположење је ванвна ствар«.

На столу лежи свеска »Рата и мира«.

>Да, Толстој. Хтео сам опет да прочитам опис лова; а онда

а ава пали прања паре ин и а риињ

мудро и интересантно!

Послије двије године, отприлике, на Каприу, разговарајући са А. А. Богдановим-Малиновским о утопистичком _ роману, он му је казао:

— Ето, требало би да напишете роман за раднике, на тему о томе како су грабљивци капитализма опљачкали земљу, по трошивши сву нафту, сво гвожђе, дрво и сав угаљ. То би била веома корисна књига, сињоре махисте!

Скулптура С. Меркурова: В. И, ЛЕЊИН

се присетих да морам да па. шем томе другу. Никако више не напазим времена за чита“ ње. Тен ноћас дам прочитао ваше дело о Толстоју«. Смешкеђући се, заклопљених очију, испружио се раздрагано у својој Столици и наставио , да товори брзо, пригушеним тласом: То вам је колос, ех! Еакав је то див од човека! драги мој, то је уметник... Х

Видите, |

знате ли ви шта је још чудноватије код тог човека То је његов, сељачки тон, његово се“ љачко мишљење! У њему се крије прави сељак. Пре _ овог грофа _ у нашој књижевности није било правог сељана!« Онда ме је погледао својим азијатским очицама и упитао: уРеците МИ, кота биу Е-

вропи могли поставити поред његат«

И на то је одговорио самом себи:

»Никота«.

Затим је протрљао руке, раздрагано се насмејао и зажмирио Као мачка на сунчаном светлу.

Много лута приметио сам код њега тај понос · Русијом. Русима и руском уметности.

(Из успомена М. Горког)

Године 1921 у Москву је ста гао црвеноармејац да јави Ле њину' о злоупотребама власти и утајама Боје врше неки функ ценери у Донској области. У писму Лењину, тај друг је указивао на то, да ове чињенице изазивају код радника и сељака—-трудбеника велико незадовољство. Лењин је одмах у пупио препис писма секретаРу Центратног комитета другу Мопотову; предложио је да се на Дон лпошље специјална комисија састављена од чланова |Сведавезног централног извршног комитета и 10—20 свердловаце; _ (студената – Сзердловског универзитета — напомена преводиоца) да хомисија поведе са собом аутора писма да стреља на лицу места оне који буду ухваћени у пљачни У погледу аутора писма, Лењин је писао секретару: >1) Пронађите хитно аутора, примите та, умирите, реците да сам болестан, апи ћу његозу ствар покренути«.

(Из књиге „Лењин“, Москва 1943) #

Сећам се кад сам једном посетио Лењина У друштву тројице чланова _ Анадимије наука,

Разговарати осмо о погреби реорганизације једног великог петроградског научног института. Еад је Лењин испраћао научнине, рекао им је сав задо-

" вољан:

"»Ово разумем! Паметне глазе. То су једноставни људи ко ји формулирају све строго и одређено; одмах се види да тачно знају шта хоће. Радити с таквим људима — право је задовољство. с" Нарочито ми се свиђа овај.л«

При томе је споменуо најбоље име руске науке. Следећет дана замолио ме је телефонски: >Питајте 3. да ли би хтео да сарађује с нама

А над њ 3. прихватио понуду, Лењин се искрено обрадовао. с Трљао је Руке и шалио се:

ИЗБОРНИ ЗА ОРГАНЕ НАРОДНОГ ФРОНТА

припреме за извршење задатака у 1948 години

дућег месеца, у времену

од 8 до 22 фебруара, кзвршиће се у целој Србији избори за органе Народног фрочта. Ови избори претстављају нову велику _ припрему _ фронтовских организација за извршење задатака у 1948 години — другој години Петолетке, На њима ће се и овога пута манифестовати снага Нарндног фронта, поред тога што ће они бити повод даљем јачању и учвршћењу његових редова, као и порасту бројног стања чланства. То показују први резултати уписа по основним организацијама, јер је одмах по

расписивању _ избора – пријављен велики _ број нових _ чланора Фронта.

Рејонски одбори Фронта су дали упутства извршним одборима основних организација за састављање спискова, у које треба унети све досадашње чланове који су редовно плаћали свој члански улог и поседују чланску карту Народног фронта Србије. Упоредо с тим, вршиће се упис чланова који се из било којих разлога нису до сада укључили у своје основне организације, а били су чланови Фронта у предузећима или установама, где су раније _ постојале _ организације Фронта. Они такође — поседују

. чланске карте и потребно је са-

мо да се обрате извршним одборима основних организација тамо где станују, да би их ови у-

„нели у спискове. Најзад, основне

организације ће примати и нове чланове, који према Статуту и-

мају право да ступе у Народни.

фронт. Приликом уписа од чланова се

наплаћује члански улог. Редовни чланови овај улог плаћају за јануар месец, а они који се сада први пут укључују у своје теренске организације, а раније су били чланови на другом _ месту, плаћају још и улоге за протекле месеце, за које нису уплатили. Новим члановима се приликом издавања чланских карата наплаћује чланарина само за јануар. Упоредо са уписивањем чланских улога за јануар, У редовни списак, потребно је у посебном списку показати наплаћене чланске улоге од ранијих месеци, за које ови дугују.

На изборима за органе Народног фронта учествује и омладина, која има чланске карте омладинске _ организације. Извршни одбори основних организација, уз помоћ претставника Народне омладине, које ће одредити рејонски одбори омладине, саставиће посебне спискове за омладину из својих основних организација, у које ће унети све омладинце и омладинке који имају чланске карте Народне омладине Србије, а станују на терену тих организација. ,

Као што је познато, према Правилнику о избору органа Наг родног фронта Србије, у Београду се врше избори за извршне одборе _ основних _— организација, за рејонске одборе и Градски одбор Народног фронта. Приликом избора, за извршне одборе основних организација бирају се истовремено делегати за рејонске конференције, а приликом избора за рејонске одборе, на рејонским конференцијама, бирају се делегати за Градску конференцију и за Конгрес Народ“

ног фронта Србије, Према чл, 19 Статута избори у основним организацијама су тајни и врше се помоћу једнообразних _ листића. Ове листиће спремиће за све рејоне Градски одбор Фронта,

Уочи избора, на конференцијама у основним организацијама, на којима ће се истицати кандидати, треба да буде примљен од стране бирача годишњи план рада, који ће бити припремљен до тога дана уз учешће фронтоваца и на основу искуства из прошле године. На том плану треба мобилисати све чланство 38 извршење задатака који из њега проистичу. Баш у томе и јесте ствар да се изаберу такви људи у руководеће органе Фронта, који ће бити у стању да у потпуности

спроведу у живот план рада своје организације, као и да је покрену на активно учешће у извршавању плана виших органа, рејонског и _ Градског одбора Фронта. Зато је потребно, приликом истицања кандидата, упознати све чланове Фронта са особинама и способностима оних које кандидујемо, износећи њихов досадашњи рад и залагање У 1947 години, у низу акција и успеха које је предузимао и остварио Народни фронт у Београду, истакло се стотинама активиста, и афирмисало као добри организатори, предузимљиви и способни _ руководиоци, _ вредни радници, Велики број их је већ похваљен и награђен на рејонским свечаним _ конференцијама. Они треба да лослуже као пример приликом постављања про. грама рада у овој години и да сами кажу шта се све може по-

стићи несебичним залагањем и пожртвовним радом. Али и сви они велики резултати, остварени у прошлој години, искуство стечено у радним акцијама, треба да нас руководе приликом састављања нових планова и избора људи.

Први избори за извршне одборе основних организација и делегате за рејонске конференције одређени су за 8 фебруар. Петнаест дана пре овог датума треба у свим изборним јединицама именовати изборне комисије од најмање три члана. Тамо где ће бити више бирачких места у једној основној организацији, биће потребан и већи број чланова у овим комисијама. Комисије примају предлоге за кандидате до пет дана пре избора, а кандидатске листе истичу на одређеним местима три дана пре избора. Сваки члан Народног фронта може бити кандидован на изборима, ако га предлаже најмање десет чланова Фронта,

Избори за рејонске одборе и делегате за Градску конференцију и за Други конгрес Народног фронта Србије извршиће се у Београду 15 фебруара. Тога дана ће рејонски одбори предложити своје годишње планове за 1948 годину;

Избори за Градски одбор Народног фронта Београда извршиће се 22 фебруара. Тога дана досадашњи Извршни одбор поднеће извештај о раду у 1947 години и предложити План за 1948 годину. Истовремено, на овој конференцији биће додељени поклони најбољем рејону и најбољој основној — организацији у 1947 години.

»То је добро! На тој начин ми ће мо привући, једног по једног, све руске и европске Крхимеде. Свет ће се онда морати да покрене, без обзи ра да ли то жели или ке«.

(Из успомена М. Горког) ж

Једне вечери У Москви, У кући Е. Пешкова, Пењин, слушајући Бетовенове сонате које је изводио Исаије _ Добро“ вејн, рече:

__ Не познајем ништа лел> ше од »Апасионате«, готов сам увек да је слушом. То је чуде ана надљудска музика. Увек мислим с гордошћу, можда на ивном: ето каква је чуда чо век у стању да створи!

И додао је, напопа склопље них очију, суморно:

—- Апи не могу често да слушам музику: она ми делује на живце, обузме ме жеља да говорим нежне глупости м да помилујем по главама људе који <7, живећи у оваквом па клу, могли да створе такву ле поту. А данас је немдгућно помиловати главу ма коме одгризли би вам руку. Мора се ударсти ло главама, удара ти (без милости, ма да смо кеориски против св нади» ља, Врашни тешка улога!

(Из успомена М. Горког) Р |

Десило ми се, Па да проведем једну но заједно о Палене У стану Д. И. Лина“ ченна. Лиаченко је имао хо ленцију монографија о лихов вим _ уметницима. | Владимиј Илић спавао је 7 библиотеци; где су биле те колекције, Ује тро, ом је изишао из своје с» бе, жута, изнурена лица. »Шта је бипоћ«, — питали смо та ми. Није спавао. Заштот Сви су се узврпољили. Да није, можда, био узнемиравањ, па није било стеницаг Галамило сер Не. Значи да брите нису дале Владимиру Млићу да спа вар Најзад, Владимир Илић ре че: »Нисам ноћу спавао, читао сам ове књиге, оне су тако занимљиве! Узимао Фим једну за другом и заборавио сам се. Како је само призлачна та историја уметности! Колико има ту посла за хомунисту! Каква штета што се не може свуда стићи! Кад бих имсо више времена, темељито бих про учио ову страну социјалног живота људи.

(Луначарски: „Лењин и уметност“)

- «

Лењин је распопсто изван. редним осећањем за ново. Оз је, као искусни баштован, бри жљиво бдио над свим појавама новог и нежно та је подизао. Он је у првом „~уботнику (добровољни рад на обнови им подизању земља рац суботом лоподне, у време предвиђено за одмор, — примедба преводио“ ца), што су та 10 маја 1919 године огранизовалпи _рашници казанске жељезнице као од“ товор на Лењинов позив да се »ради на револуционаран #02: чина, одмах видео догађај од историског значака,

У чланку »белинки почетака Лењин је пигас.

»Баш танка гигантски зна" чај има у том смислу, оргази зовање., суботникс, ноје су из вршили радници по својој соп> твеној иницијативи. То је по четак преврата, тежег битни јет, коренитије", пресуднијет нето што је свргавање буржоазије«. 3

Пењин је. нисао да комуни стични _ ауботници _ »понавују свесну и добровољну иницијативу раднина у развитку – про“ пуктивности рада, преласку на нову радну дисциплину, атварању социјалистичких У" слова привреде и нивотам. Ом је сматрао да радни хероизам радника у позадини не засплу“ жује ни мало мање пажње и подршке, него хероизам на фронту. )

Лењин је "указивао _ сваку потпору тој »великој« иниција тиви радничких маса. Еад је 1 маја 1920 године био органи зован суботник У читавој зе“ мљи, Лењин је учествовао У раду око чишћења тмхта 7 Еремљу. |

Једат од учесника тога су“ ботника, _ курсист шкопе у Еремљу, сећа се: »Видим на десном крилу, поред заставе журсиста, стоји омалпен човек у радничком ностиму. То је био Илић. Оркестар је заксви рао интернационапу.

Одједном сигнал — грмље вина топовф им ми смо заједно са Илићем приступили посту, заједно с њим очистили осмо с трта у Бремљу сваки траг смећа, Илић је на својим "Ра" менима носио греде, запрезао се у кола и вукао намење«

(Из књиге „Лењин“, Москва 1943)