20. oktobar

· рој згради Правног факултета

раћевинска сезона доласком зиме _ није · завршена, јер гозђевинарство _ данас _ престаје да буде сезонски посао, који се обавља само неколико _ месеци. Грађевинска предузећа извршила су пре доласка зиме низ припрема на свим недовцшеним граћезинама, да би се и преко зиме могло наставити са извесним оадовима. Предвићђало са да са и поред мраза обављају унутрешњи радови. Да би се радови могли изводити, потребно је било задржати већи број грађевинских радника, који обично преко зиме напуштају посао. Радницима је објашњено да могу остати и преко зима на свом послу, Известан део радника није поверовзо у то, јер још влада међу гозђезвинским радницима схватање да је рад у грађевинарству сазонска пошао. Ипак. агитација мећу радницими је прилично успела и у Београду је у току ове зиме остало укупно око „0.000 грађевинских радника, док их је прошле зиме било сазга 6,000. олага зима, која стално траје са извесним мањим прекидима, омогућила јз да се радови у граћевинарству наставе скоро у потпуности. (Осим унутрашњих радова. који се могу обављати за време хладних дана, сада се на низу грађевина обављају и спољашњи радови, малтерисање фасада који би по мразу били немогући. Толли дани,потпуно се коздисте и форсирају се радови на граћевинама које нису довршане, Озогодишња блага зима у

многоме је омогућила да се на мноштву грађевина уради више него што је предвиђено. Ипак,

темпо радова на свим градили– штима није онакав какав би могао бити. Овоме је узрок недостатак радне снаге, која није мо-

гла бити задржана, пошто се бла

га зима није могла предвидети,

топли дани омогућују да се извоши и боља припрема грађевинског материјала 3за претстојећу грађевинску сезону. Грађевински

материјал већ стиже у извесним количинама, а градска грађевин-

ска предузећа организују ваћење

песка и шодера.

__У току зиме завршене су изве-

сне станбене зграде. До краја

јанугра биће потпуно оспособље-

ни павиљон бор! 2 и број 3 на

градилишту станбених зграда У

Поофесорској колонији. Кроз месец дана биће готово око 100 но-

вих станова. Груби радови на приземним "станбеним _ зградама У. улици Мехмеда Соколовића и

ЈА —___ ГРАЂЕВИНАРСТВО У ТОКУ ЗИМЕ _

“ ' | | |

Ка А мар не /

· =“ | НЛО |)

Обављају се завршни радови на ста-

Пуштена је у продају 35 свесна

„ПОЛИТИЧНЕ _БИБЛИОТЕНЕ" Мих. С. ПЕТРОВИЋ

__АУСТРИЈСКО_ ПИТАЊЕ

Цена свесци је Динара 5. ~ Књижари и ___ ревизори имају 20% попуста. Поруџбине слати на пошт. фах 53 Београд.

1 фебруара 1948 године излази из штампе

"36 свесна ,„ПОЛМТИЧНЕ БИБЛИОТЕНЕ"

Ј и 5 г . 6 д 4

БУГАРСКА НА ПУТУ ДЕМОКРАТИЈЕ _

о Миставок гроћевинске долитност

Краља Владимира су завршени. Сада су у току завршни занатски радови. Тако ће ускорс и ове станбене зграде бити оспособљене за становање. |

Грађевински радови у току ове зиме доказали су свим радницима који су скептички гледали на „зимску сезону“, да је грађевинарство посао који може да траје преко целе године.

У току зиме врши се припрема и.поправка грађевинских машина. Већи број грађевинских предузећа није предузео све по-

· требне мере да би се за машине и камионе _ изградила — макаква склоништа, шупе или гараже. Услед тога велики број камиона и грађевинских машина стоји на отвореном пољу, изложен невремену и квару. На отвореном пољу на Сајмишту. стоји 50 камиона предузећа „Савезне изградње". Да гуме труну и да се акумулатори кваре — није потребно напомињати, Октобра — месеца прошле године указивано је овом предузећу да је потребно благовремено изградити гаражу. Предузеће је отпочело са изградњом гараже тек 15 децембра и зграда се, наравно, још не налази под кровом. Предузеће „Аутопут“ Такође није изградило склониште за своје машине ксје су сада на пољзни код Сајмимишта. Исти је случај и са предузећем „Трудбеник“. које је отпочело да гради гаражу за своје камионе јанугра ове године. Све ово показује крајњу _ немарност наведених грађевинских предузећа према чувању скупих машина и камиона. Упропашћавање државне имовине, резултат је крајње несавесности управа предузећа, које се нису побринуле да нађу макакво склониште за машине,

Курсеви за раднике

(Оспособљавање _ неквалификованих радника по курсевима свакако је један од важних задатака свих грађевинских предузећа у Београду. Велики радови који претстоје захтевају све више полуквалификозаних и квалификованих радника. Док су нека предузећа добро организовала курсеве, извесна предузећа _ нису потпуно озбиљно схватила потребу формирања курсева и оспособљавања радника. На неким Курсевима нема довољно посетилацаз, а често се догађа и да слабо раде. Извесна предузећа нису нашла на време просторије нити предаваче, тако да се курсеви не одржавају, изко се пријавило доста радника. Грађевинска предузећа „Раковица“, „Дунав", „Рад“ и „Београд“ уопште нису формирзла курсеве. нити се плански пришло њиховом организовању и стручном оспособљавању радника, Грађевинско предузеће „Раковица. имало је на курсу 50 радника, од којих је на кра– ју остало свега 15, који по згвршеном курсу нису добили дипломе, што је на њих рђаво утицало и слабило вољу за даљим учењем. Контрола над радом курсева од стране управа грађевинских предузећа је понегде недовољна. Не води се рачуна да ли предавач предаје довољно приступачно и разумљиво за раднике, нити да ли предавачи долазе редовно на. часове. Наравно, да се тада курсеви рспадају и радници не желе више да долазе. Сва граћевинска _ предузећа треба озбиљно да схвате потребу формирања што већег броја курсева за оспособљавање полуквалифи-

кованих и квалификованих радни-

ка, јер од тога умногоме зависи успешно извршење грађевинских планова.

РА

а 2;

# 2

Ина НЕ.

ШТО БОЉУ ИСХРАНУ РАДНИМ ЉУДИМА

(Основан је течај

за руководиоце и стручне · намештенике ·„мензи

један од најтежих проблема у раду мензи, чији се број све више повећава. је проблем стручних кадрова. У већини случајева, иако су извежбани дугим практичним радом, они не располажу довољпПиМ знањем да одговоре свим задацима који се данас постав љају пред установе за друштвену исхрану. То је руководило Одељење трговине и снабдевања Извршног народног одбора да приступи осни– вању стручних течајева за ру-: ководиоце мензи и њихове помоћнике као и за економе. Ови течајеви, чији ће рад от_

почети половином овог месеца, посећиваће обавезно: руководиоци, помоћници _руководилаца и економи свих градских, задружних мензи и мен. зи разних предузећа. Поред неколико предмета за опште

образовање, течајци ће упознати принципе правилне орга низације, уређења и пословања угоститељских предузећа. Важан предмет за стручно по. дизање течајаца биће и познавање робе да би могли да разликују квалитет прехранбених артикала. Исто тако, да би обезбедили сваком трудбенику ону количину квалитетне хране која му је потребна упознаће се они са значајем калорија и њиховим израчунавањем. М сви други наставни предмети; закснонодавство (у вези са радом предузећа друштвене исхране), књиговод ство, хигијена, изабрани су тако да њихово изучавање користи бољем раду, већој струч ној спреми и сналажљивости

руководилаца мензи. Поред тих предмета, течајци ће, повремено, слушати предавања

из области ња, синдикалног рада и снега онога што ће употпунити њи. хово основно образовање.

Наставу ће, три пута недељ.но, одржавати најквалификованији стручњаци из угоститељства, професори трговачке академије и средњих школа,

У исто време основаће се течајеви за помоћнице кувари, ца које ће се оспособити за квалификоване _ куварице. Поред помоћница куварица, које већ раде по мензама. за течајеве се пријавило 50 чланица АФЖ_а. Ове антифашисткиње, махом домаћице које до сада нису биле нигде запослене, повећаће број квалифико“ ваних куварица, неопходно потребних за приправљање здравих и укусних јела на гра дилиштима и установама, КУварице ће изучавати исте пред мете као руководиоци мензи, с том разликом што ће се велика важња посветити њиховом практичном раду. То су,

већином жене којима кување није непознато, али треба да се науче на односе »казан.

ских« количина хране која се припрема за много људи, Антифаштисткиње ће ићи на прак тичан рад у оне дане кала помоћнице куварица буду посећивале теоретске часове.

Да би ове течајеве уписани редовно посећивали и марљиво изучавали оно што им се предаје, неопходно би било да им се обезбеди право јавности. На тај начин би се омогућило признање квалификације онима који их успешно

заврше. Само тако одговори ће они у пуној мери својој намени

Да ли је и уколико побољшан | традени васбраћај

Дугачак ред грађана на

уу, режа градског – саобраћаја све се више разгранава и постаје сваким даном све гушћа. Док се раније није водило рачуна да се и периферија повеже саобраћајним средствима са центром, сада се стварају нове лини– је које олакшавају грађанима удаљених крајева да лако долазе у центар.

Али, стварањем нових линија саобраћај нашег града губи своју еластичност и одвија се прилично споро. На пример, док нису постојале тролејбуске линије за Душановац и Црвени куст није било редова на Славији, који су сада све дужи. Ово долази отуда што наш возни парк још не располаже, довољним бројем кола. Неко би, можда, приметио да није требало стварати нове линије док се не обезбеди довољан број возила. Али, народне власти су се руководиле тиме да је боље да грађани и причекају који минут дуже, него да се поједини крајеми сасвим лише превозних средстава.

. Да би се саобраћај правилније одвијао, треба и грађани да са своје стране томе допринесу. Тролејбуска мрежа је подељена на три линије: Славија—Калемегдан, Душановац— Калемегдан и Црвени крст— Калемегдан, Значи да сваки од ових крајева има своју линију и да грађани који станују на Душановцу не треба да се служе тролејбусом — који иде преко Црвеног крста, нити они који станују на Славији тролејбусом за Душановац, а о чему се уопште не води рачуна. Гргђанима је важно да се повезу у

једној тролејбуској станици

правцу којим су пошли, а што користе кола која нису лохална и тиме врше оптерећење, о томе уопште не мисле. Или, дешава да неко користи превозно средство од Славије до Лондона. На тај начин он заузима место некоме ко треба да иде много даље.

Поред тога, сваки тролејбус може да прими само шездесет путника. Тога би требало да се придржавају службеници тролејбуса и да не примају већи број путника. Уколико _ нису у стању да изиђу на крај са публиком, треба поставити милиционаре који ће пустити у кола само одрећђен број путника, Тиме ће у прво време бити много _ задржавања на станицама, али ће се временом публика и сама навићи да се придржава тога прописа. О овоме би такође грађани требало да воде рачуна док се број тролејбуса не повећа, Поред тога, саобраћај се отежава и тиме што се грађани не припреме раније за излазак, те се на станицама дуго чека, тако да се тролејбуски саобраћај који је требало да буде један од најбржих, одвија спорије од трамвајског саобраћаја.

се

Да би се побољшао саобраћај у јутарњим часовима када радни свет жури на посао, на линији Душановац— Калемегдан _ пустиће се у то доба неколико аутобуса који саобраћају на линији станица Дунав—Главна станица, јер су на тој линији тада непотребни.

· За Земун је пуштено 15 азуто-

буса и сада је веза са Земуном много боља.

културног тргова.

- Мор“ сабеседник

— Овде ми нећемо моћи

по моћи, него неки хирург да дода . ! мало памети онима који се возе и онима који их возе!

к диивот и РАДУ ССЕР Х |

ИНУОИВИЛ

руга лскиг гура

ови уралски _ град Красно-

турјинск окружен је густом шумом — „тајгом“. Улице су праве. Поглед се зауставља на новим кућама, _на _ фабричким зградама.

Овај град још се није појавио на географским картама.

Како живе људи у новом совјетском граду. Шта их је везало за Краснотурјинск; Каква су њихова стремљења и мисли:

Упознао сам се са инжењером Владимиром Кузњецовим _ који ме је срдачно примио у једној од _ пространих и светлих соба свога стана. _На _ инжењеровом столу запазио сам, поред — техничких приручника и једног тома сабраних дела Максима Горког, звечку. Из суседне собе допире дечји смех...

Кузњецов ће ми радо испричати историју изградње Краснотурјинска. Али пита: зашто се обраћам баш њему — скромном, 0бичном инжењеру!

Објашњавам да ме не интересују хронолошка излагања о томе како је створен млади уралски град, већ његова жива историја коју су стварали живи љу“ ди — људи слични Кузњецову. је _ млад. је у данима — Октобарске социјалистичке _ револуције, вршњак је Великог _октобра. Кузњецовљев отац — столар, био је неписмен, али _ тражио је од Владимира и осталих синова, рођених после Револуције, да „уче за инжењере". И завршивши средњу школу Волоба Кузњецов отпутовао је у Лењинград, где је ступио у Политехнички институт „Калињин",

По завршетку студија — Млади инжењер допутовао је у уралску „тајгу“. Било је то у децембру 1941 године. Тада се радило на подизању завода. Изградња овог завода на Уралу постављала се у тим тешким, историски знача|ним данима као врло одгсворан ратни "задатак.

„— Возови су се заустављали У шуми, — прича Кузњецов. Градитељи завода становали су у

Рођен

КУРС

предузећа

оквиру _ Одељења _ индустрије и занатства ИОНО-а, седамнаестог октобра

1947 године почео је да се одржава курс за управлике предузећа, који су сви, без изузетка, радници, Курс похађа укупно 23 полазника-управника гралских индустриских и занатских предузећа. На курсу се сваког уторника и петка одржавају по два часа из књиговодства и једпообразног _ рачуноводства, из администрације и _ привредних уредаба и закона. Ове предмете на курсу предају поједини руководиоци дирекција и отсека Одељења индустрије и занатства. Циљ курса је да: управницима пружи основна администра, тивна, економска, књиговодствена и друга знања, која су им неопходна за правилно вршење њихове одговорне функције, за вођење предузећа.

„Са извесним малим изузецима, сви полазници _ течаја редовно похађају часове на курсу. Скоро сви полазници течаја показали су нарочити интерес и успех у изучавању привредних уредаба и закона, као и књиговодства. Понеки курсисти, међутим, испољили су нешто слабије интересовање за часове из администрације. Курс ће ускоро завршити рад.

за управнике градских | Аркадиј Поткопајевски

шаторима, у вагонима, У првим,

привременим _ дрвеним _ кућама,

Из многих области Совјетске зе-

мље стално су стизале компози-

ције са уређајима намењеним заводу.“

Пуштање главног заводског 0одељења у погон· остало је у на!живљем сећању свим трудбеницима завода.

„== Зар ово није било право чудог — каже Кузњецов. — Одељење је прорадило пре не. го што је саграђен његов кров. Заеводске уређаје штитиле су са: мо мале стџреје. Руководилац 0. дељења _ Захаржевски и остали трудбеници радили су под ведрим небом, на врло суровој уралској хладноћи, _ Догаћђало се да цеви поплуцају од мраза.

Ипак је дошао дан кад је наш завод дао совјетској земљи своју прву продукцију. Постигли смо тачно на време, у року предвиђеном државним планом."

Опраштајући се с Кузњецовим, питам га: како он живи у новом граду Урала сада, у данима мира:

„—= Заволео сам овај град и одлучио да овде нем. Веома сам задсвољан

_ дом који ми је повер=н.

Посетио сам завод и разговзрао са радничком омлагачом. У једном од заводских одељењз исписана су на табли имена не:заслужнијих трудбеникз и _ име младе раднице Ешамбајеве.

Године 1943 Ешегмбајева је дошла овамо са групом _ левојака из свога завичаја Мариске АССР, из места | Јоши“ар-Оли. Прво време девојка су увек ишле у групи и нипошто нису хтеле да се једна од друге одвог ни за корак. Данас та иста | шамбајева мирно и присебно управља огромном машином _ високом као троспратна зграда. О. писмењена, она добро познаје сложени процес производње У своме подручју рада.

Девојка _ Нина Попељајева управља другим једним агрегатом. Заљубљена је у свој позив и не жели да га замени ниједним другим Нина Попељајева с поносом и одушевљењем прича о великим производним победама на њеном сектору рада. Вршњак Попељајеве двадесетогодишњи

мајстор је и, заједно _ са трудбеницима своје шихте, победилац у општезаводском такмичењу. Други мла ди трудбеник завода Иван Лисенков постао је мајстор, а ту скоро био је обичан заваривач.

Ко је овако добро, поуздегно, стручно упутио ове дојучерзшње дечаке у вештину _и — искуства производње; Упутили су их људи као што је наш познаник ин: жењер Кузњецов. А таквих људи у младом уралском граду има много. Први градитељи Крзснотурјинска васпитали су достојну смену.

Данас је Краснотурјинск један од лепих и добро уређених нових уралских градова.

Град је подигнут на обзлама реке Турје. Доскбра је то била једна од малих планинских река. Захваљујући изградњи бргне, река је код града постала много шира и богатија водом.

У Краснотурјинску више нема ниједне привремене дрвене/ куће. Поред правих и широких у лица, град има велике тргове. Куће су троспратне и двоспрзтне, са вртовима и трговингма. Град располаже добром _ елекТРИЧНОМ, водоводном и канализационом мрежом.

Прегледао сам дебелу књигу „Генерални план града Крзснотурјинска". Овај град, подигнут У

млади оста: ра-

„тајги", претвориће се ускоро У велики индустриски и културни центар са позориштима, вишим утезлама, музејима и стадионима.

3. М

. .