20. oktobar

> „“

СМРТ ФАШИЗМУ СЛОБОДА НАРОДУ!

БРОЈ 166 ГОД. У

БЕОГРАД, 30 ЈАНУАР 1948

Организа!

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА

и петогодишњи план развитка Београда

децембру 1947 усвојио је

5" Народни одбор града Београда Петогодишњи план развитка Београда у годинама 1947—1951, који у оквиру нашег Савезног плана и плана Народне Републике _— Србије предвиђа _ развитак и уређење главног града наше земље.

Петогодишњи план развитка Београда је почео већ увелико да се остварује — завршена је шрва година плана. 'Низ крупих објеката је саграђен или започет, а у свима гранама чији је развитак предвиђен почело се са извршењем плана: у локалној индустрији, трговнни, здравственој заштити, просвети. '

Пред народом Београда, пред Народним _ фронтом _ Београда стоје су — наредним годинама крупни задаци, на првом месту у извршавању плана у индустриским предузећима савезног и републиканског значаја, у саобраћају, у установама, на Универзитету. и на свим другим радним Местима која се налазе у Београду као главном граду наше земље.

Наш Народни фронт се латио тих задатака и данас не само наше синдикалне организације, већ и организације жена, организације Народзе- омладине и читав Народни фронт посвећују своју главну пажњу њиховом извршењу. Међутим, поред подизања индустриских предузећа и установа савезног и републиканског значаја, Београд треба уредити као савремен град — подићи велики број станбених зграда, побољшати градски саобраћај, уредити улице и тргове и читав његов изглед. Треба побољшати здравствене, просветне и културне прилике, развити локалну производњу и услуге. Ти задаци ушли су у Петогодишњи _ план развитка Београда и они одређују основну линију рада наших народних одбора у Београду у следећим годинама.

Истовремено они претставља ју крупан задатак организација Народног фронта у Београду. Наше организације Народног фронта од ослобођења управиле су

свој рад и на решење привред-

них задатака, на подизање земље из рушевина и на њен даљи развитак, организујући добровољан рад и радећи на укључењу сваког способног човека у привреду. И међуградско такмичење 1946 године било је углавном у. смерено на подизање — главних градова република из ратног пустошења. Народни фронт Београда је до данас показао да је брига о развитку и уређењу Београда, 0 његовом културном подизању, стална брига фронтовских организација. Народни фронт је већ досада поставио пред наше народне одборе низ питања на решавање и дао иницијативу за предузимање мера. То се не односи само на Градски и на рејон. ске одборе Народног фронта, већ на првом месту на наше основне организације и на поје-

динце — чланове Фронта, који,

на конференцијама. кроз штампу и у писмима износе проблеме и предлажу решења.

Петогодишњи _ план развитка Београда организације Народног фронта су прихватиле као свој задатак, као део великог Титовог Петогодишњег плана, кад 0стварење оних захтева и перспектива које има Народни фронт и народ Београда за развитак нашег главног града.

Да би Београд претвориле у ве, лики и напредан град, организа. ције Народног фронта ће имати да развију свој рад у свим областима: на организовању добровољних радова, на просветном и културном уздизању Београђана, васпитавајући људе не само да пожртвовано раде, већ да све што је створено цене и чувају, развијајући љубав према своме граду.

Ради извршења тих задатака рланови организација Народног

фрошта треба да се разрађују на основи плана развитка Београда. Наше организације већ су у дру. гој половини 1947 године, радиле по плану и у току 1947 дале 1,500.000 радних часова сама па добровољним радовима.

"У 1948 години план Народног фронта мора бити већи од прошлогодишњег, јер нама претстоје радови на левој обали Саве, на уређењу Звездаре, на подизању универзитетског града и ти су радови ушли у градски план Народног фронта. Низ акција на уређењу улица, пошумљавању, помоћи код подизања зграда — улази у рејонске планове Народног фронта, док у планове основних организација, поред обавеза на испуњењу градског и рејонског плана, улазе најдетаљније сви послови које ће основна организација урадити на уређењу свога краја водећи бригу о чистоћи, 0 ситним оправкама зграда, о уређењу дворишта, о попуњавању дрвореда, о уређењу сваког празлог земљишта и рашчишћавању задње гомиле рушевина.

Сви ти радови омогућиће да се у многим стварима пређе обим радова предвиђен — планом народних одбора.

Сем тих акција на добровољном раду, Градски и рејонска одбори и основне организације направили су планове културнопросветног рада, рада на—подизању народног _ здравља и по другим гранама. 2 |

Међу плановима,. који су за 1948 годину израдиле наше основне организације, има велики број добрих планова, којима су детаљно предвиђени задаци, пре_ ма приликама тога краја: колики број неписмених треба описменити, _ како треба организовати бригу о чистоћи и чувању здравља, које зграде и празна земљишта треба уредити итд.

То су планови основних организација, које су на састанцима детаљно претресале своје задатке у овој години, а претходно су продискутовале о _ резултатима рада у 1947 години. Конференције које се ових дана одржавају показују да су код таквих организација _ после – дискусија редовно повећане обавезе за 1948 годину, које је предлагао Извр-

шни одбор основне организације. Међутим, неке основне орга-

низације Народног фронта нису на састанцима детаљно претресле предлоге планова које су им поднели извршни одбори, а про. пустиле су и да претресу свој рад у 1947 години. У таквим организацијама планови су непотпуни, сувише су кратки и тако општи, да се ве види у коме крају ради та организација и које ће задатке извршавати у току године. Тако има планова основ_ них организација који су мањи од једне стране на табаку и у којима стоји: „Помоћи све акције које искрену“ или „Даћемо 500 добровољних часова месечно где то буде потребно“, Те организације треба да уз помоћ рејонског одбора допуне своје планове и детаљно их разраде. Постоје сви услови за остварење овогодишњих планова организација НФ-а, Ми не само да имамо искуство-из рада у 1946 и 1947 години, када су чланови Фронта у Београду пожртвовано извршили низ крупних акција, већ имамо баш у задње време појаву да се многи чланови Народног фронта обраћају . извршним одборима основних организација, тражећи да им се додели какав одређенији и редован задатак. Наше фронтовске организације ове године треба да обухвате још шире, не само у погледу. учлањења у Народни фронт, већ и у погледу активизирања чланова Народног фронта. Ми смо већ прошле године, у време избора за органе Народног фронта имали 180.000 чланова Народног фронта, али један део није редовно учествовао у раду фронтовских организација, већ само приликом избора и других најкрупнијих _ политичких — акција. Ангажовање свих чланова Фронта било на којој врсти рада у

организацији, главни је наш задатак. Тиме што један део чланова Народног фронта, најпожртвованији и најсвеснији, прима на себе већи део послова и што ће велики број њих, например на добровољним радовима, дати по 500 радних часова, неће се до краја извршити планови Нф-л, ако не буду око њих окупљени сви чланови Фронта, који ће се баш на тим примерима покретати и васпитавати. .

Највећу пажњу треба обрати. ти побољшању политичког рада у основним организацијама. Он није довољно развијен у неким основним организацијама, у којима активисти Народног фронта не схватају да организовање акција без довољног објашњавања, без учешћа свих чланова Фронта у одлучивању по појединим пи. тањима, смањује снагу те фронтовске организације, јер се код чланова губи иницијатива и осећање да је сваки члан Фронта одговоран за рад своје организације. Оживљавање и проширење рада основних организација биће главна мера и за даље организационо учвршћење Народног фрон, та у Београду. На првом месту морају се активизирати сви чланови извршних одбора основних организација. Данас још има основних организација где сав терет посла сносе 2—8 човека. Чланова извршних одбора основних организација има у Београду преко 2.900, и они су основни актив који организује фронтовски рад на свима пољима. Треба попунити ни „учврстити секције за рад по појединим секторима, а формирати и посебна руководства за поједине крупније акције, например за добровољни рад на неком објекту, или за организовање течаја за описмењавање. Уз извршни одбор основне орга, низације треба окупити још један шири круг агитатора и других активиста, који ће радити по појединим гранама.

Тако организован, са преко неколико хиљада активиста из основних организација, секција и других органа, Народни фронт Београда ће моћи да покреће још успешније него до сада широке масе својих чланова.

Организације Народног фронта у борби за остварење плана имају и ове године да изврше велики политички рад ради за. пошљавања сваког човека који може да ради, ради прикупљања свих снага за извршење плана. Тај се задатак не тиче само омладине, која се опредељује на једно или друго занимање, већ и старијих људи, о чему имамо већ примера у ангажовању пензионисаних инжењера и архитеката за поједине послове. Мора се јаче него прошле године развити акција за запољшавање же_ на, омладине и свих осталих људи на одређене послове, важне за наш план. Иако је на томе рађено у 1947 години, још има послова, нарочито у треће аретау ' за које се нису могли наћи људи, иако је тај рад добро награђен. То значи да на Народном фронту стоји да и даље води борбу за потпуно преваспитавање љу-

_ ди, за даље изграђивање новога

схватања о раду.

Организације Народног фронта, и све наше масовне организације, треба да унесу у спровођење Петогодишњег плана Бео. града полет којим је досада "народ Београда пришао остварењу свих _ дадатака _ Петогодишњег плана и који ће бити од одлучујућег _ значаја и за остварење Плана развитка Београда.

На претстојећим _ изборима за органе Народног фронта у Београду чланови Фронта треба да имају пред очима крупне задатке који стоје пред нашим организацијама и да у органе Фронта бирају људе које познају на делу, људе који ће моћи да рад фронтовских _ организација воде тако, да Народни фронт Београда не само испуњава своје задатке код извршења плана развитка Београда, већ да, као и досада, буде носилац иницијати-

"ве и новине у борби за план.

Марко НИКЕЗИЋ

55>

8 ПОШТАРИНА ПЛА. ЋЕНА У ГОТОВУ

ВЛАЈКОВИЋЕВА 8, ТЕЛ. 23.003 п 20-443. ЦЕНА БРОЈУ 2 ДИН.

ронта

РУШЕ СЕ ЗАОСТАЛИ. ИСКРЗАНИ ЗИДОВИ, ЧИСТЕ СЕ ТЕРЕНИ И. СПРЕМАЈУ НОВА РАДИЛИШТА

ИЗ ГРАДА ЗАЈЕДНИЧКИМ ЗАЛАГАЊЕМ

(ОТА а зону