20. oktobar

% је АЈ пи У 5 __ Псећа длака зможе бихи извор 78 болести,

го

· Пов-лутолкце шнр> тешка обољоњ _Мећу људимо

__ ет аша земља спада међу ф0не · земље на свету у којима је ||__ беснило најраспрострањенија (0|| дест. И код нас се, као у свртм __ напредним земљама, — спровој1е __ такозвани Класични прописи за __ сузбијање беснила. Што и порећ“ свих тих мера у Београду има релативно прилично много поја__ва овог тешког обољења, узрок:

је у највећем броју случајева, __ немаран однос грађана према за. | жонским одредбама донесеним у циљу заштите народног здравља. Претпрошле године у Београду је било 58 случајева обољења од беснила, а прошле, истина нешто мањи али ипак приличан број око 34.

Једна од класичних мера за

сузбијање беснила је регистрација паса. Ако бесан пас има своју марку на врату, увек са

може утврдити одакле потиче и онда у томе крају предузети потребне мере за уништење извора заразе, У току прошле године било је пријављено око 6.950 па. ___сау Београду док их је стварно било много више. Ова појава по казује неразумевање власника ___према потреби регистровања па__са. Да би уштедели на псетари| ни, они често не пријављују сво |____је псе, те се тиме излажу опасности да их изгубе и не спрово.де једну врло важну Меру за контролу псећих обољења и сузбијања беснила.

Средином овог месеца отпоче-

ла је регистрација паса за 1948 годину. До сада је регистровано свега око 500 паса, а рок за њихово пријављивање истиче првог

· марта. Да би се резистровање ] паса обавило на време, правилно ||___и без тешкоћа, требало би дневу | но извршити око 150 регистраци| Е ја. Међутим, због немарности. и || __ неразумевања власника паса вр-

____ „ши се сада просечно око 30 регистрација дневно. С обзиром да ||-___ је ова акција од општег интереУ са за здравље свих грађана Беоч |__ града, морају јој власници паса у најхитније приступити. Значај ___ регистровања паса нарочито по_ већава. чињеница да се сваки __ пас, чим се пријави, одмах и 0__ бавезно вакцинише против беснила. И поред строгих одредаба које дозвољавају кретање паса по улици само на узици и са корпом на њушци, по београдским улицама се још увек могу вилеП ти псичлуталице. То значи да се довољно енергично не ради на | њиховом уништавању. А докле _ тод има паса који неконтролиса___ но живе по београдским плапе. вима и заосталим рушевинама, неће вредети ништа _ сузбијање беснила код паса који живе по домовима.

Поред беснила, пси могу бити носиоци и других опасних 06ољења, Ехинококус, пантљичара, __ која је врло распрострањена ме___ђу псима, лако се разноси — мо» __же прећи преко длаке на руку ___која милује пса или преко псе. | ћег језика у игри са децом. То ___је врло тешко обољење човечје · јетре које се, врло често, завр__ шава смрћу болесника. Да би се _ сузбила сва обољења која пси

|

ЈЕ |

|

||

5 |]:

____ могу пренети на човека, не би се || смело дозволити да о њима воде ___бригу сами грађани и да по своме нахођењу контролишу злравствено стање својих паса. Сваки пас оболео од ехинококуса, који _ десеткује нашу стоку по унутра. [5 шњости, морао би се подвргнути || _ лечењу које није дуготрајно а | __ чија је ефикасност сигурна, Тре. | | |

бало би, поред вакцинације паса против беснила, завести њихов обавезан преглед ради контроле распрострањености _ псеће _ пантљичаре — сталне опасности по -. децу која се играју са псима. Исто тако неопходно би било ___ извршити ревизију паса чувара у Београду и утврдити врше ли ваиста онн ту функцију и да ли су потребни својим власницима, јер према прошлогодишњем по. пису, у Београду има око 5.543 пса чувара, што је, _ свакако,

"претерано велики број за главни ЈЕ

~

З бог _ огромног повећања грађевинске делатности у Београду с београдске циглане имају далекр већи производни план него прошле године, Стога је потребно најхитније извршити све прилреме за благо времени почетак интензивнијих и обимнијих радова него икад. Зимски месеци могли су се "искористити за оспособљавање машина и набавку грађе и материјала за осигурање алата и постројења, Ништа није чињено да се обезбеди материјал за ' изградњу постројења за израду и сушење цигала — самара, 3. стала, шупа и сушница, чији се број мора знатно повећати да би се план израде цигала уопште могао испунити,

, циглани Македонија 1. На пример, направљен је план за продужење пећи, којом би се тиме знатно повећао капашитет, али није, ко зна из каквих р4а3лога, донета одлука коме да се тај рад додели. Већ одавно је стигла на ову циглану једна машина за израду цигала, али она још није монтирана, јер управа не може да се реши на које место да је постави. Од велике је, међутим, важности да се ова машина што пре монтира јер ту земља уопште није погодна за ручну израду.

На циглани »Трудбеник М« налази се машинска сала где се машине монтирају већ годи-

ну дана, а још нису монтиране, јер метално предузеће Пролетер ни до данас није испоручило ватонете, скретнице и други прибор за постављање машинских постројења, ма да

“је рок испоруке истекао, у мар-

ту прошле године. У овом случају се огледа немарност према извршењу задатака како ме. талног предузећа, Које није материјал испоручило, тако и управе циглане која није то енергичније захтевала.

Оваквом _ непотребном одлагању припрема, које су неопходне за почетак цигларских радова, мора се стати на пут. Све циглане морају се најхитније онабдети материјалом који им је потребан да би се ос“ пособиле за извршење плана, машине треба довести у ред и монтирати, алст поправити и набавити У довољним количинама, Е

Управе предузећа нису предузеле мере да за наступајућу сезону обезбеде довољан б00ј адника, склапањем уговора.

а циглани Трудбеник склоп. љени су уговори само за 20% од потребног броја радника. Грађевинско одељење ИОНО ни'е, са своје стране, уложило тапоре да прибави те раднике, плански и систематски, У дотговору са Министарством. рала НР Србије и синдикалним организацијама. Да недостатак радне анате не би била стална

Места за нова гробља одредиће се у зеленом појасу | око Бгограда

Београд има четири гробља — Ново гробље, Бањичко, Топчидетско и гробље у Маринковој бари. Сва ова места већ данас.су углавном потпуно исцрпљена, тако дз нема теренсјих могућности за даља проширења. _Свакодневно ПОвећање броја — становништва Београда, самим тим и повећање броја умрлих, захтева да се у најскоријој будућности реши питање нових гробља, која би задовољила, не само по својој. величини, него и ло хигијенскочсанитарним услови ма и естетском изгледу.

Пре рата, по старом регулационом плану, у Маринковој Бари је замишљено да се подигне Централно гробље Бео. града. Међутим, по новом урбанистичком решењу Београда, искључуге се мотућност“ да "гробље у Маринковој бари по стане Шентрално гробље Бег града. Терен на коме се нала. зи ово гробље, по свум геоло. шкзом саставу, врло је незгољно за сахрањивање мртвих. Осим тога, у непосредној близини пролазиће нова аутострада и подићи ће се велике колоније, зајелно са новим универзитетским градом. Сви ти. разлози говоре да је данас немогуће примити ранији ретулациони план Београда и да је место У“ Маринковој бари непогодно за ту сврху.

По навом урбанистичком ре= шењу Београда, гробља ће заузимати прилично велику површину. То, међутим, не значи да ће се подићи једно једино велико шентрално гробље, на коме ће се сахрањивати сви у• мрли, без обзира на то где су становали за живота. Натротив, нови урбанистички план тежиће да се на периферији града _ формирају _ неколико гробља, -и то у зеленом појасу, који ће опкољавати Београд. Да би се ти терени нагбоље могли одабрати, потребно је испитати, како конфигурацију терена, положај, у односу на климатске услове, тако исто и естетску страну, а нарочито геолошки састав земљишта и санитарно - хигијенске услове. Мора се водити рачуна о томе да сахрана и распадање лешева не утиче штетно на услове живота грађана, настањених у

"Са Каленићеве пијаце

~ Види, богати, где дођосмо у Београд да се искаљамо

ближој и даљој околини гробља. Подизање нових гробља У Београду биће врло обиман посао, Још у току ове године, у вези са доношењем генерал. вог плана, биће потребно одредити тачна места, која би била приступачна свим дело вима града,. свим слојевима становништва и где би били заловољени _ сви санитарно.хигијенски услови.

_ Питање _ кремгторитума — је још увек негктуелно пошто је његово подизање везано за многе друге околности које би претходно _ требало решити. Коематоријуми су веомз скупи објекти са компликованим инсталацијама. _— Као погонско средство за спаљивање лешева

може се примењивгти угаљ високог квалитета или електрична енертија, За спаљивење јелног једилог леша потребне су велике количине квалитет. ног угља, а нама је угаљ у доба инлустриског развоја веома потребан. Електрична енергија пак, може се применити онла када (будемо имали довољно

енергије за погон целе наше индустрије то јест када буде“ мо извршили потпуну електри. фикашиту земље. Из тога излази да би било сувише прерано ортијентисати се на крематоријум, односно гробља заменити крематоријумима,

"Да ли су наше циглане спремне

ЗА ОБИМНУ ПРОИЗВОДЊУ

"на њима

кочница рада циглана, потребно је најхитније, макар и одашиљањем људи на терен — У унутрашњост, склапати Ууговоре. Тесно повезано са питањем обезбеђења радне снате за џигларску производњу је, још увек нерешено, питање правилног награђивања цигларских радника. Досадашње норме на израли цигала нису, у већини случајева, биле реалне, већ су. више ниске или сувише високе; управе предузећа их нису регулисале према умешности и могућности рада радника и нису увеле такав систем натра-« бивања који би позитивно утицао како на квантитет тако и на квалитет цигала.

Ралнички ставови су били и прошле године тежак проблем пиглана, а сада се, још увек, ништа не предузима да се подигну тамо где их нема или где су лоши што је случај скоро #а свим цигланама На Трудбенику П радници спавају у бункеру који је остао од Немаца па ипак то није место где су најгоре смештени. Само подизањем радничких станова омогућиће се пристојни услови рада цигларских радника којима није посвећена довољна пажња,

Питање оснивања мензи по цигланама мора се поставити много оштрије но до сада, због већег броја радника који ће се запослити. Рад, на цигланама захтева дуже радно време но штз је уобичајено У производњи, па би требало размотрити могућност не само уредних и добро организова. них мензи већ и повећања бро• ја оброка за питларске раднике. Како се уз циглане, скоро увек, пружагу пространи комплекси ненскоришћеног земљи-

шта, било би корисно да се уз сваку оснује мала, сопствена економија која би давала радничкој мензи допунску храну,

Синдикалне организације тре ба, са своје стране, да размо-

тре сва ова питања, па да пре“

свега саставе план систематског такмичења, које ће отпочети чим отпочне производња и кроз које ће се најпотпуније решити сви ови проблеми,

У вези са повећањем интензивности рада, ИОНО требало би да испита могућности за механизацију циглана и ма. шинску израду цигала у већим количинама, што би ослободило велики број радника за

друге послове и ублажило не:

достатак радне снаге који ће се, без сумње, осетити, Земља у Београду и његовој околини је врло доброг квалитета и Како У Војводини има ненскоришћених машина, услови за ме. ханизацију циглана уз извесне напоре настојања и интересовање оних који су за то надлежни, могу се остварити.

Питање пацоба треба сбинути с днебног реда

По београдским магацинима, стовариштима, подрумима зграда за станзвањеми у подземљу градске канализације живи и размножава се огро. ман број пацова н мишева. Из многих отворених прозора приземних зграда избија оштар за дах мишевине. Пацови и мишеви, причињавају огромну ште. ту складиштима хране и хартије, Поред тога, пацови су стална опасност за ширење разноразних зараза. То се најбоље запазило кад је, за време

окупације, у привременим свињ _

А

14 АРА

цима и подрумима, уништавала скупоцене свиње свињска куга, коју преносе пацови. А пацов. ске буве могу бити лако пре-

носиоци и човечје куге и коле-,

ре за време заразе.

Стога је неопходно потребно већ једном позабавити се озбиљ није овим проблемом, који 0дувек постоји у Београду, као у свим већим градовима, а нарочито је постао тежак после бомбардовања, „када нико није уништавао пацове, који су имали скровишта по рушевинама. Како ни после уклањања руше. вина није ловољно учињено за уништавање пацова, они су наставили да наносе милионске штете народној имовини. Томе се може стати на пут само општом акцијом, у свим деловима града, У којој би грађани по. могли народне власти. За уништавање пацова било би по. требно употребити сва распо. ложива средства, почевши од отрова до паса ратлера, да се ово зло већ једном ликвидира. Не смемо дозволити да се пацови населе у нове зграде, које зидамо у оквиру" Петогодишњег плана и дан даље праве читаве канале у темељима Ста. рих зграда, које треба очувати

Надлежне власти не смеју се и даље односити са крајњом не марношћу према звом питању. јер ма колико да би било скупо и компликовано спровести једну такву акцију то би У сваком случају било много јевти. није од штете коју наносе ове

"опасне штеточине, |

ековито биље, које расте

самоникло по нашим по» љима, планинским ливадама # низинама, познато је у целом свету по својим свошствима и квалитету. Стога је много тражени и важан извозни артикал. Раније се није обраћала довољ на пажња прикупљању и ко. ришћењу лековитог биља у нашој земљи које је пропадало У огромним количинама као 2коров«, У послератним временима лековито биље прикупља се код нас много енергичније и улаже се далеко више труда У његово култивисање, Али 38. хтев за непрестаним повећањем количина како за употребу У земљи тако и за извоз, намеће потребу аз оснивањем нових и нових плантажа са огледним станицама чији је задатак да свестрано изучавају могућно сти усавршавања култивисања награзличитијих врста лекиовитог биља.

Дирекција за лековито биље

»Југокамомила« основаће ускорз прву плантажу лековитог биља у Србији, Плантажа. која ће захватати, у прво време, око 20 јутара, покриће широк терен у Земуну иза коњичке шко ле, код аеродрома и иза троша

+

х

од крилом авиона бљешти •-

громно зелено огледало — језеро Балхаш. Тешки и велики рибар= ски чамци полако одмичу на исток: балхашки рибари одлазе у лов. После десет минута лета почиње да се опртава обала. А на њој — димњаџи високи педесет метара, сиве фабричке зграде. Железничка пруга... Она везује град са Коунадиским рудницима бакра,

Посветио сам читав дан разгледању Балхаша и разговарао са трудбеницима Градског совјета, радницима н инмењерима. Пре петнаест година био сам у овим крајевима, путујући из Ахмолинска за Алма — Ату. Тога дана дувао је јак степски ветар. Огромни таласи језера ударали су, урлајући, у сурове стене. Овде није било ниједног дрвета, ни једног џбуна.

Прошло је само петнаест година. У току овог кратког времена извршен је огроман преображај. На обали језера поникао је нов град. Геолог, С којим сам се упознао у Балхашу, причао ми је:

— Овај град је сасвим млад. Испитивао сам руду на 25 километара и+ сточне од града. Количвна н каквоћа руде биле су такве да је влада до-

нела одлуку о стварању рудника ба-

кра у Коунарду н о подизању великог завода — топионице на обали језера Балхаш,

И тада су нз свих области совјетске земље почели да долазе овамо градитељи, монтери, _рулари, људи

најразличитијих других позива, Дола

зили су из Украјине, са Дона, Урала и Кавказа, са далеког истока н из Белорусије. На стрмим н дотле пустим обалама Језера Балхаш развила се жива изградња. Убрзо је подигнут велики топионички завод. У непосредној близини полнзане су зграде будућег града Балхаша — станови труд“ беника. После кратког времена Бал-

хашки завод дао је земљи прву пар-“

тију бакра. #

Раме уз раме са градитељима Балхаш су створили агрономи. Они су донели из Алма — Ате, Семилалатинска п Новосибирска саднице дрвећа н џбуња, створили су расадник на градилишту. Прве године, и поред свих напора, нису постигли никакав успех: оскудна земља није примила саднице, Али агрономи су били истрајни. Следеће године они су поновили свој покушај. Донели су саднипе из још се-

"вернијих места — из сибирских градо_ ва Чите и Краснојарска. И у про-

Валеријана

У Земуну ће се основати плантажа лековитог биља

Живот м РАДУ СССР

ПОЖМАВАМИП „је аи бб етар ла ОСОМ Фр са

ринске станице. Ту ће се заса. дити беља и црна слачица, на на, коју наше апотеке много траже а уопште је нема, њ можда буника јер је земљиште врло бзгато и погодно за многа врсте културе. Огледна станич ца, подигнута поред плантаже, испитиваће вредност најновијих дрога које се ту буду култиви, сале и, уз припомоћ најновијих агрохемиских метода, радиће на побољшању њиховог квали« тета. Већ почетком марта поч чеће радзви на изградњи 9, гледне _ станице и стварању плантаже. » · Принос плантаже, који према предвиђањима и матодама ко« је се буду примењивале на куд тивисању лековитог биља, тре. ба да буде обилан, даће знатан допринос како подмиривању па треба потрошње у земљи тако и повећању извозних количина, Поред тога. огледна станица и плантажа пружиће прилике нашим научним радницима, и студентима фармацеутског, агрономског, шумарског и по љопривредног факултета да'се у извесној близини упознају са својствима и особинама дрога

биља које се ту буде испити. вало и култивисало. : Пар ин иннМ

леће 1938 године у младом граду, ко ји се тек подизао, већ су се појавиле мале тополе, као ин багрем. Истрајност и знање агронома победили су природу.

Затим су агрономи посветили пажњу другом задатку: размишљали су о стварању базе која би потпуно 0• безбедила становништво младог града поврћем и воћем. У том циљу на о балу Балхаша довезена је земља. Десетине хиљада кубних метара растре“ сите, плодне земље којом је затим покривено сурово и каменито тле. и под жарким сунцем Централног. Ка“ захстана почеле су одлично да зру лубенице и диње, Јагоде, краставињ, парадајз, кромпир. ·

Годпне су пролазиле у сталном раду на савлађивању природе. У граду СУ се појавиле нове зграде и улице. Балхаш је добио лепе тргове н паркове, Завод је радио пуним капацитетом, 8 поред њега давали су обилну продук« цију комбинати за прераду рибе, меса и млека, завод за прераду дрвета тд. На хиљаде деџе похађало је градске школе, а увече су омладинци н старији глелали биоскопске претставе.

Године 1941 Балхаш је већ био врло жив град, забележен на свим географским картама, и

У годинама отаџбинског рата немачки освајачи порушили су комбинат волфрама и молибдена на Северном Кавказу, као и Никопољске руднике мангана у Украјини. Тада су совјетски родољуби — радници балхашког то пионичког завода саградили _ својим снагама у источном Коунарду велики рудник молибдена н фабрику за.ње гову прераду. У северном Коунарду била је организована продукција 80лфрамовог конпентрата. Металургкски заводи Совјетског Савеза ускоро СУ почели да добијају из Балхаша 801 фрам ин молибден... б

Град Балхаш има све што му је потребно. Језеро обилује рибом. Ком“ бинат који производи конзерве од Ри“ бе даје врло велику продукцију кон“ зерви и одличне усољене ин димљене рибе. Становништво целе године нма свежу рибу. У граду се могу набавити све врсте поврћа, а и воћа има врло много. у

•. „Вече. Шпроке улипе Балхаша су издашно осветљене. Овим улицама ЈУ“ ре аутомобили и аутобуси. Омладин• пи и омлалинке излазе из биоскопа клубова, Многи од њих рођени су У Овоме граду. Они ће расти заједно са младим совјетским градом Балха“

шом, " Ал „окуњов

%

МИН