20. oktobar

|

је

[ ) | кабина, кроз кратко време, из| ) ) | | | | ' ђ |

Обновљена телефонска говорница и

ђе

Чрећивиње ЈИВНИХ давницама у центру града, ве“ у ћином, јер се тамо највише

ТОЛООНСКИХ говОрНицЦО

Т елефонске _ кабине, до нећ давна прљаве, – изгребане, разбијених стакала н неуређене, чисте се, премазују бојом, 28. жтакљују и доводе у ред да буду у складу са — настојањем народних власти ва што лепши и уреднији изглед града. Седамнаест · градских телефонских

гледаће сасвим друкчије него Жосада и на грађанима Београда биће да оне тај изглед 34 држе, а не да се претворе олет у ругло, са разбијеним стекли, ма, ненсправним телефонима, исписаним зидовима свим могу“ ћим телефонским _ бројевима и подом прекривеним најразличи. _тијим отпацима,

Колико грађани мало посвећују пажње очувању оног што се тек уреди и изгради најбо-

. ље сведочи случај телефонских кабина испред хотела „Балкан“ и прекопута (биоскопа „Бео. град“, где су стаклена врата разбијена други дан после застакљивања., Милиционари, који чувају ред у београдским ули-

гама, требало би да ухвате на делу овакве штеточине.

Примећено је да се на теле. фонским кабинама већином разбијају врата. Требало би или наместити аутоматске – затвараче на њих, или их цела изгради ти од метала. На тај начин би се избегле велике штете које се наносе разбијањем врата телефонских кабина,

а

У појам се родњама продаје текстил но тачкице 19 којима

џ слободној продаји

ЈИ злози трговина у којима се продаје текстил на слободној продаји данас се већ не могу разликовати од излога радњи у коцима се издаје текстил и обућа само по обезбеђеном снабдевању. И у једним и у другим шарени се богати асортиман тканина, бар необично богат за ненавие очи грађана који су годинама пролазили поред досадно једноличних и празних излога.

_ Текстила и обуће, на бодној продаји има

слог по про-

купују и траже Тосу продавнице које припадају Гратексу; у Кнез Михаиловој 4 н 9. на углу Стаљинградске и Дечанске улице, у улици Маршала Тита 35, у Балканској 6, и у Земуну у Маршала Тита 24. Текстил се продаје У слободној продаји и у 3задружним продавницама: у Кнез Миханловој 35, Стаљинградској 16, Улици 29 новембар 12 и на Теразијама. МИ Дирекција тек-

" стилне индустрије Србије има

продавницу робе у елободној продаји на Теразијама број 10

Продавнице које располажу само робом _ за обезбећено снабдевање има много више, Двадесет пет Гратексових и 11 задружних продавница, У свим

деловима града, чине широку трговачку мрежу која У потпуности може ла задовољи потребе потрошача. Поред тих продавница, 8 задружних _ТРрговина продаје текстил и на слободној продаји и по обезбеђеном снабдевању. Рациониране текстилне производе издају п две робне куће На. родног магазина, _инвалидска продавница, продавнице (обуће »Козара«, »Партизан« и »Пеко«. Ко жели да набави пипеле без бона, по вишим јединственим ценама, може то учивити у продавници.комбината гуме и обуће,

Са проширењем града и потреба грађана прошириће се и мрежа продавница. А није далеко ни време када се продавнице уопште неће делити на оне које продају робу у слободној продаји и оне које пружају грађанима обезбеђено сна бдевање. Тада ће сесвако моћи снабдети гдегод хоће робом ко. ја му је потребна. Јер, еве више производа у слободној продаји, сада истина по вишим ценама, сведочи да ће, постепено, тачкице постати – непотребне. О томе говори м Петогодишњи план.

| Једна продавлица Градског предузећа за текстил ш обућу

„вала вам што ме , не газите

парковима у Швајцарској мн

на многим __ ЊИХОВИМ Трав“ њацима _по улицама не стоје таблице на којима пише; „Не газите траву!“ него само: „Хвала вам што ме не газите“,

"На би требало трава нама да захваљује, треба ми трави и свем зеленилу, нарочито када живимо, у великим градовима да зехваљујемо што нам чини живот ведријим и здравијим,

Пролеће је, У Београду се већ припрема окопавање _м вејање травњака. И зато већ унапред треба да се сетимо како су они лепи и здрави ако су зелени, а како су ружни, чак и нездрави када се претворе у блатишта И извор прашине, Треба да се се“ тимо и онога Труда м онога нач роднога трошка који је у то уло“ жен, И зато зар да газимо трал ву, рад нашега радника, нашега друга у раду! Газимо тиме чак и свој новац,

Нарочито је ружно када о Првом мају, томе Празнику рада, страда због небрижљивости, због немарности, због глупости чек —- толико лепих наших травњака, када буде упропашћено од оних који неће да мала издаље, два корака даље, посматрају поворку него се гурају напред на траву, када се као мајмуни веру по дрворедима па ломе м гране.

Од Празника рада одваја нас још нешто више од месец дана, али је већ сада време на то упозорити, Нови саобраћајни знаци и паркирање возила

тари, мокривљени и зарђали саобраћајни знаци, са којих се, добрим делом, огули“ ла боја, нимало не доприносе

. лепоти и уредности града. Због

. тога су грађане пријатно

изне»

. надили нови, свеже обојени сао. браћајни внаци који су почели

да се постављају наместо ста»

х рих, пре свега, у центру, на Те“

зијама и на главним саобра« ајницама. Ни један ружни, ста« ри, изанђали, саобраћајни внак

. шеће, према намери и настојању

Извршног одбора Народног од= „бора, дочекати први мај на у“ лици,

Нови еаобраћајни знаци раз. тиковаће се делимично од ста=

, рих., Показало се да они, наиме,

мису били много стабилни, та

' ву их искривљавали налети ко

шаве или „духовитост“ понеко“

. та који је хтео да окуша снагу.

Нова _ саобраћајни знаци неће

_ тако лако пропадати, јер ће их

анатно ојачати специјални ногтари, од ливеног гвожђа, дуги 80 см, који ће им бити углављеви на ножице и добро укопави у асфалтне тротоаре. ромениће се сасвим саобраћајни внаци на пешачким прелазима, Они ђе бити израђени од стакла са насликаним пешаком _ ва жутој позадини, Свака три четири секунда, 9 светљаваће их аутоматска светлост тако да е и у мрклој ноћи пешаци моћи и издалека јасно видети где треба да пређу улицу. Овакви саобраћајни 2нани за пешаке нарочито су (8 показали · потребним збот учесталих саобраћајних несрећа, непажљивости _ грађана и њихова расејаности. | Београдски возачи «у научи“ ли да паркирају своја возила било где, стварајући читаву гужву аутомобила пред надлештвима, министарствима и уста» новама, Више реда у саобраћај чашег града унеће одредбе ко. је ће вабранити паркирање мо" торних _ возила у целој улици Маршала Тита, Кнез Михаило вој, Кнеза Милоша (делимично), на Тргу Републике, код станиууе, око Шветнор трта 8 у делу

7 Као ( "Е Кулице Маршала Толбукина 77 ће крба ока Месек рана, Нови _

саобраћајни внаци обележити да је вабрањено паркирање, Насупрот томе, установиће се специјална места где ће се парки. рати возила у најбољем реду. Таква ће места бити празан про“ стор за паркирање код биоско«“ па Београд, _ где ће дежурата стражар, а возачи моћи да о

бављају хитне телефонске рав“ говоре, и код Московске ули“ це број 7. ПАрању ће бити намењена и цела Призренска у, лица, простор пред Студентским парком, Чика Љубина улица, О билићев Венац и сквер код Ках лемегдана. МИ у другам улицама возачи ће моћи заустављати сво« ја кола ако им је то потребно;

Тролејбуси ће ускоро пролазити свака два минута

ада се тролејбуска линија продужила у широк круг, кроз главну градску артерију до перифериских радничких рејо на Душановца ни Лекиног брда, осетио се недостатак броја ко“

Нови саобраћајни втоњ

ла, па су дуги редови отпочели да чекају по десетину минута на тролејбуским станицама. Ју риш на нове новцате тролејбусв, и стискање путника између се дишта, упркос свих прописа ко“ лико може им сме да их стане; допринели су да нова, најмодер нија средства саобраћаја у Београду почну да личе на старе, озлоглашене трамваје,

Стога су недавно пуштена у саобраћај још четири тролејбуса.. По два од ових тролејбуса саобраћају као локали директно од Калемегдана до Првеног крста и од Калемегдана до Душановца. Тиме се број тролејбуса на целом њиховом кружном путу нешто повећао.

Показало се да нема довољно електричне енергије за напајање тролејбуске мреже ако се буде радило на њеном појачавању. Због тога се гради, потстаница која треба да напаја електричном енергијом већи број возила. Ова потстаница је ве сник даљег развијања тролејбуског саобраћаја. Још у току и дућег месеца толико ће се повећати број тролејбуса, да ће свака два минута пролазити кроз станице. То ће се нарочито 0сетити на линији између Кале мегдана и Славије, где је оптерећење саобраћаја највеће. Не стаће редови. Гвоздене ограде, које треба да науче недисциплиноване путнике на ред, неће виз ша бити потребне. У колима ће се превозити само онолико путника колико је прописано па ће

, ва боље озувати и дуже трајати,

нова .

Земљорадничке задруге среза београдског отвориће на пијацама своје

продавнице

ЈЕ] пијаце још увек нису довољно снабдевене евим врстама поврћа и, уопште, баштенских производа, већ пружају доста једноличну — слику тезги покривених репом и црним луком. Мако је тако увек у раним пролећним данима, — МНОГА аемљорадници и баштовани, не доносе своје производе у град јер не могу да одвоје довољно времена од сетвених радова. О. ни који га ипак довозе много губе тиме што морају неколико килограма поврћа да довуку запрегом која би се могла боље пл корисније искористити за пролећно орање. '

У тежњи да што више олакша сељаку продају његових производа, да што боље снабде београдске пијаце са што свежијом и разноврснијом робом и доведе произвођаче у везу са потроша. чима, без посредништва препродаваца, Срески пословни савез среза београдског дао је вадругама Миријева, Вишњице, Великог Села, Сланаца п Винче, чи~

_ ји се чланови највише баве ба-

штованлуком, _ продавнице — ча Каленића гувну ин на Зеленом венцу. Задруга Сланаца отвориће, исто тако, продавницу баштенских _ производа у Железнику, где ради огроман број

радника који ће тако добити .б60-·

љу а разноврснију храну. Задру“ те Вишњице и Миријева основаће продавницу која ће енабде» вати раднике у Кнежевцу евежим поврћем сеоских. башта. Отварањем ових продавница сеоски баштовани неће морати сама доносити своју робу у град и неће бити сметњи да она присти же уредно, свакодневно по обилПИ ЗЕН

На савској плажи

прошлога аета ЕН а

ИЗГРАДЊА ПОВНХ КЈЛАТАЈ

на Сави и Дунаву

Београд оскудева у довољном броју речних купач тила, због чега се у топлим да« нима образује безброј „дивљих“ плажа на којима је не само ку“ пање опасно по, живот грађана, већ овакве плаже пружају веома ружну слику. Услед тога је изградња нових хладних купа» тила један од важних проблема који треба да се реши.

У овој години предвиђа се осим проширења постојећих речних купатила и изградња неколико нових, на Дунаву и Сави. На горњем врху Ратног Острва изградиће се на месту где је „Лидо“ велико купатило које ће моћи да прими око 2.000 купача и имаће како појединачне тако и колективне кабине,

Поред тога, изградиће се на Ади Циганлији велико ново ку“

х

деивот и РАДУ СОЗР ЖО_

патило са капацитетом од 2:000 купача, које ће се у наредним годинама и даље проширивати,

Од ражова на проширењу ста« рих купатила предвиђа се про, ширење Градског купатила н4 Ади Борчи, које ће тиме свој капацитет повећати за око 1.00 купача. Купатило на Сајмишту такође ће се знатно проширити доградњом сто индивидуалних кабина, које ће моћи да приме око 500 купача.

Купатила која се граде на АДИ Борчи и на Ратном Острву биће преносна, а на Ади Циганлији се гради стално купатило ко» је ће имати сплав на ВОДИ.о |

Радови на изградњи нових И проширењу старих купатила пом чеће крајем овог месеца и преде виђа се да буду завршени до почетка овогодишње купалишнд сезоне,

=> ~,

ПО ОТОН ПИР ЊЕ, СОК ЗВАО БОТЕВ

Тол је посетио Москву. памти величанствене подземне дворцестанице метроа. Московљани се с правом поносе својом поземном железницом. С искреним поштовањем они го-

воре о њеним градитељима, цене њи= хов тако напоран н тако успешан рад.

Сада се ради на четвртом сектору

московског метроа,

Један од вредних трудбеника под. земног градилишта је бригадир копача Иван Песчански. Као митраљези штекћу лперфоратори чланова његове бригаде. Бригадири су папшли на врло чврст кречњак. Пред трудбеницима као да је искрсао дебели бетонски зид и они освајају тај зид педаљ по пелаљ. Искоришћени су сви меканизми које техника познаје. Истрајност совјетских људи и висок ниво техничке снабдевености доприносе савлађивању препрека. И поред тешкоћа, копачи не само низвршују поста-

вљене задатке, већ их ин премашују. •

Претседник синдикалне организације дочекао је Песчанског питањем, које, и поред шаљиве форме, има врло озбиљну садржину:

— У којој години живиш, Полнкарповићу

Ово питање није изненадило бригадира копача. Он може оправдано да уброји себе међу заслужне совјетске људе који увек претичу — време: премашујући задатке из дана у дан, ти људи испуњују планове – месеци, квартала и година који тек претстоје,

Песчански је одговорио:

— Не само ја, већ ми цела моја бригада данас живи у ндућој годими. Надам се да ћемо постићи још већи напредак!

Претседник је другарски стегао бри гаднру руку и рекао;

— Сјајно раднте, Иване Поликарповићу! Најискреније честитам...

Затим је претседник узео дугачак списак граднтеља метроа и објаснио:

— Ово је списак. трудбеника којп добијају нове станове, „,„Метрострој“ је завршно још неколико станбених кућа за раднике, Додељивање станова вршимо заједно с дирекцијом, Између осталог, споразумели смо се с њом да ти добијеш нов стан међу прввма.

И претседник синдиката пружно је

Песчанском овлашћење за усељења нов стан,

Првог слободног дана Песчански М његова жена разгледали су стан у но вој кући насеља „Метростроја“, На сеље је саграђено у непосредној бли« зини главног совјетског града, у вре ло живописном пределу. За градитеља метроа подигнуто је у Москви и у њеној околини преко 600 кућа, У де колини су изабрани предели који де билују шумом. Ове године трудбенич ци московске подземне железнице до биће још 10.000 квадратних _ метара станбеног простора,

Пре неколико година грађевинске организације Москве покренуле су питање: које је место – најпогодније за подизање насеља градитеља — ме= троа» Ово питање решепо је уз не= посредно учешће самих градитеља, Коч ји су се изјаснили за околину _Мозч

скве, .

Иван Песчански ни његова жена пао жљиво су разгледалн стан у новој кући број 26, Ово је једна од недавно завршених кућа, У пратњи шефа на» сеља бригадир копача и његова жена прошли су кроз собе новог — стана, Собе су врло високе, Станови имају парно грејање и одлично уређена купатила. Бригадир је упитао: ко ће му бити суседе Шеф је одговорно да ће у стану прекопута становати поч знати стахановац „Метростроја“ копач Алексахин, У истој кући становаће и руководилац једног од истак» нутих одељења градилишта инжењер Балакин. Шеф је поменуо још неколико презимена станара ове куће, Песчански познаје све ове станаре као вредне и заслужне трудбеннка =+ бритадире, техничаре, пижењере,

Жена Песчанског упитала је: коли= ко ће изнети киријар Из одговора свб видело да кирија неће бити већа од 6 од сто зараде ' бригадира Песчане ског.

— У Совјетском Савезу кирије 27 много мање него иг у свету, — рекао је Песчански, — Читао сам ту ско ро да у другим земљама, у Шведској например, кирија износи већину рад= никове зараде, а често и више,

После неколико дана бригадир ко• пача уселио се у нов стан. Уочи тог

дана Песчански је дебно од синдика= та леп поклон; укусне фотеље и веч лики орман.

в.К.