20. oktobar
Т
| |"
(Издање „Просвете“) росвета“ је пре две године из. дала, у преводу М. М. Пешића, трку ратних прича познатог совјетда књижевника Бориса Лаврењова „Простодушни људн“, а ту скоро пре.
ведено је још једно дело овог књи-
евника — позоришни комад „За оне ва мору“. Овај комад, једно од најпопуларнијих дела совјетског позо__ришног репертоара, "издању _ „Просвете“ _ као – петнаеста пао „Позоришне библиотеке“. „За
____оне на мору“ превео је К. Таранов-
ски, - Лаврењовљево дело, које – преноси _тледаоца у атмосферу живота совјет.
___ске ратне морнарице за време Отаџ-
_ бинског рата, тематички прелази гра _вице ове втмосфере. Лаврењов је на њеном плану снажно развио тему моћ не борбене ваједнице совјетских људи. У овој заједници, протканој несаломљивим осећањем колектива, сло, бодан развитак индивидуалности внуколико не смањује изванредно актив« му повезаност свих стремљења у чвр“ сту целину. „Совјетски људи — то је једна велика породица са ввјед_ тичким интересима, породнца у којој шпичност није противстављена колективу, у којој успесн једнога претстављају успехе свију“, — каже у својој анализи Лаврењовљевог кома“ да народни уметник Руске Федерације ' К. Зубов. ___ Главни херој дела је капетан другог ранга Харитонов. Човек челичне во_ ље, прекаљени официр совјетске рат« не морнарице, неуморни васпитач но• вих кадрова, Харитонов је још у граћенском рату, као младић, прошао кроз сурову и славну школу велике борбе. Ма да Харитонов није непо. средни учесник догађаја, из кога проистиче главна колизија дела, совјет. ски редитељи правилно су уочили и спровели приликом постављања ко= мада „За оне на мору“ средишни значај овог чврсто н дубоко извајаног лика умног, проницљивог, — очински стротог ни човечног команданта.
Капетан — лајтнант Максимов тако. ће је носилац великог дела идејне суштине комаде. У школи Харитоновљевог васпитања Максимов се потпуно изградио као одличан официр, и то као официр великог и смелог творачког дара, кадар ла у решавању и извршењу постављених задатака провалази нове путеве.
Посебно место у Лаврењовљевом де. ту заузима личност капетана-лајтнанта Боровског. Својим одречним особинама, неприхватљивим н изузетним у совјетској средини, Боровски се издваја из ње, из великог народног Ккодектива. Борозском је стало само до дичног истицања и славе. Неспособан је да своја дела и тежње мери ме. рилом опште користи, заједничког стремљења. Он хоће да постигне славу чак ни по цену излагања дивизио“ па губицима, огрешујући се врло те тко не само о основне обзире другарства, већ и о битне опште интересе. „У сукобу између Максимова и Боретског писац је показао сву Макси. мовљеву моралну величину — вели чину правог совјетског борца. Кривица Боровског веома је тешка, зли суд му пружа могућност да се поправи. И као обичан морнар совјетске ратне флоте Боровски ће моћи да развије оне одлике храбрести које има, а да искорени у себи незаја“ жљиву о сујету н себичност. Сусрет Максимова, унапређеног у чин капетана другог ранга, ми морнара Боров» ског у завршној сцени претставља једну од најснажнијих спена комада. У овом сусрету врхуни светла н творач. ка мисао совјетског човека.
Лаврењов је написао „За оне на мору“ после широког и непосредног проучавања врло богатог материјала. Зато се у овом делу талентованог књижевника тако с продубљено одра“ жава победничка свест совјетских људи о колективу, о заједничком циљу.
објављен је у.
Делатност Градског музеја
кост, приказује цео ток потписи“
65 'огргд је град пун неистражених и неиспитаних археолошких споменика и истори“ ских докумената из своје дуге, славна и борбене прошлости. Градски музеј ради на обимном послу сакупљања тих старих археолошких споменика и историских докумената,
За време рата развучени су ноги предмети и документи од историског значаја, Велики део тих вредности Музеја прикупљен је накнадно и смештен у трезоре Градске штедионице. СлужбеницА Музеја су извршили преглед тих предмета и издвојили оне који могу послужити потребама Музеја.
Службеници Музеја непрестано раде на прикупљању разних историско «. археолошких докумената
о прошлости Београда,
и на тај начин обогаћују збирке – Музеја. Недавно је Градски музеј отку“
пио за своју колекцију археолошких објеката једног добро очу-“ ваног идола од керамике из доба неолита и једну бронзану славен-
ску минђушу, а из новог налази.
шта у Сурчину донесена је у Музеј извесна количина неолитског материјала.
За историску збирку Музеја от: купљене су две веома старе ба. крене синије, украшене заним, љивим орнаментима — делом ста рих београдских зенатлија. От, купљен је такође и један веома редак албум који је штампан још 1720 године у Београду, на 17 двоструких гравура у бакрорезу. (Овај злбум, који претставља праву историско-библиографску рет-
ФИЛМ
КРСТАРИЦА „ВАРЈАГ“
Борис Ливанов у улози капетана Рудњева
1 ] "року популарност има код Ру:
скот народа песма о поносној крстарици „Варјаг“, која се не предаје непријатељу. Духом те песме прожет је цио филм, који је, према сценарију Г» Гребенера, створио по знати совјетски реднтељ В. Ејсимонт. Тема тог филма је — верност застави, оданост отаџбини. „Застава те је благослов отаџбине, потсећање на то, да палуба испод наших ногу није ништа друго него комад родне груде.“ — каже командант „Варјага“ капетан Рудњев — „Умрети под том заставом онако, као што ћемо ми умрети, то, значи — не умрети никада. Покажимо непријатељу, како умеју да се боре за заставу ин отаџ. бину бесмртни руски морнари“.
Крстарица „Варјаг“, најбољи руски ратни бпод оног времена, и мала топовњача „Корејац“ нашле су се, далеко од своје отаџбине, опкољене непријатељем, у малој корејској луци Чемуљпо.
Вековни мепријатељ Русије, Јапан, искоришћава ту прилику и поставља руским бродовима ултиматум — или да изиђу из луке м предају се нли ће на њих читава јапанска ескадра, која стоји усидрена испред луке, > творити ватру.
Дипломатски односи између Русије и Јапана били су управо прекинути, рат се осећао у ваздуху.
Командант „Варјага“, капетан Рудњев, извештава команданте страних бродова, који се налаве у луци, о дрском ултиматуму јапанског адмирала. У епизоди код енглеског ко•
НАШИ УМЕТНИЦИ | НА СТВАРАЛАЧКОМ РАДУ
НАШ ОМИЉЕНИ ДЕЧЈИ ПИСАЦ
«+» • Бујају траве, гргоље воде, прошла је офанзива,
У младом житу, под дјевојка Јагода снива,,.,
4 ек се утншала рика топова и птектање митраљеза, Прошла је офанзива. Из централне Босне враћао се Бранко Ћопић у свој родни крај, у Крајнну, под стари Грмеч, На ливадама таласало (се младо, зелено жито. По зжнту гробови. Много гробова. Гробови познатих, пријатеља, сестара, браће и рођака, И тада, на повратку у родни крај, носећи у се-
хумком,
у И ту слику жита још зеленог, хумке
уобова, и сећање на' погинуле кра-
_Јишке девојке, на Хартију су се нзстихови н створена је песма
„Гроб у житу“,
Нису то били први стихови испевани
__| току борбе, Кад је кренуо народ
Крајнне на устанак, кренуо је и Бранко Ћопић. И већ првих дана, понесен доживљајима, почео је да пише стихове. Народ је његове стихове певао, Колоне су ступале певајући његове песме.
Касније, када су офанзиве већ припале прошлости, када је тутањ топова већ утонуо у заборав, када је народ којн се борно почео да'обнавља ин гра ди, Бранко Ћопић је, сећајући се борбе, доживљаја, сећајући се своје песме „Гроб у житу“ н Јагоде, написао велики сценарио 28 филм „Живјеће овај народ“,
— Видео сам велику важност филма у васпитавању и уздизању маса, каже Бранко Ћопић. Осетио сам колико филм може да буде близак народу. То ме је све руководило да напишем овај сценарио, Признајем, тешко је
Бранко Ћопић
манланта, која је документарна, открива се дволична полнтика Енгле“ ске. Енглеска, прибојавајући се — јачања Русије на Далеком Истоку, би-
ла је на страни Јапана. Зато Енгле; ви, не пружају руским бродовима ни. какву помоћ, остају хладни посматра“ чи неравне битке „Варјага“ са чегр. наест бродова јапанске ескадре. М Американци остају „неутрални“, јер тобож њихов командант „није имао пуномоћја за овакав случај“...
У капетану Радњеву дат је снажан лик руског команданта. Он у отсудном часу, препуштен сам себи, свестан одговорности због поверених му људи н бродова, доноси одлуку, која задивљује пријатеље и запањује непријатеље. Он креће у неравну битку, јер осећа подршку и једнодушност читаве своје посаде — умрети. али не предати се. Част отаџбине, част руске флоте за руске морнаре најсветија је ствар.
У филму „Крстарица Варјаг“ ниграју чувени совјетски глумци: Борис Ливанов, — у улози капетана Рудњева, — познат нам из филмова „Лу. бровски“, „Без кривице криви“, „Де. путат Балтика“ н Александар с Зрашевски у улози капетана Бељајева познат као генерал Пантелејев у „Великом преокрету“. У улози крстарице „Варјаг“ снимљена је заслужна руска крстарица „Аурора“, из које је 1917 године био испаљен на Зимски дворац историски плотун, који — је објавио почетак Октобарска револуцијев. и његово стваралаштво
ишло, Нисам имао никаквог искуства у писању сценарна, али сам нпак, мнслим, успео да обрадим оно што сам замислио,
Стотине хиљада грађана наше земље гледало је тај филм. Међу гледаоцима било је н веома много деце, А наши пионири су најмногобројнија ни најзахвалнија читалачка публика Бранка Ћопића. Његове песме н приче за децу продрле су у најзабаченија села н засеоке широм наше земље. Свакодневна писма пнонира, које Бранко Ћопић прима из разних крајева, сведоче о великој љубави деце према 0номе који свој труд, стваралаштво и ведрину посвећује њима, сутрашњим трађанима наше земље,
„Драги друже Ћопићу — написала
му је једна пионирка — ја сам све твоје песме и приче прочитала, па те молим да још пишеш,“ Таква писма свакако су велико признање ни радост дечјем писцу.
— Деца воле ин траже књигу прича Бранко Ћопић. Важно је дати добру књигу, која ће прва почети да ствара од пионира нове људе, Деца су необично захвална публика, ин мени писање за децу причињава велнко задовољство. Детету треба прилазити као малом човеку, као члану друштвене заједнице.
Данас је улога дечјег писца веома велика. Писац мора да буде тај који ће деци на леп мн лак начин објасни ти све догађаје из наше велике данашњице, — Децу интересује шта раде старији. Њих треба упознати са нашом производњом, са ударницама, са из градњом, са нашим првим – Планом. На лак и приступачан начин треба деци све објаснити ни описати, Добром књигом стварају се у детету први темељи схватања новог друштва — каже Бранко Ћопић,
Раније Бранко Ћопић није писао за децу. У току борбе, кад су почеле да се оснивају пионирске организације, нанилазио је на малишане који су учили да читају на неких тешких
вања уговора о миру, који је склопљен 1718 године у Пожаревцу између Аустријанаца и Ту. рака после освојења Београда 1717 године. Музеј је такође откупио и један оригиналан, досад необјављиван цртеж од Тителбаха, који показује неколико изгледа Београда из 1873 године.
Да би се историска збирка Музеја што више обогатила, откупљено је још неколико докумената, међу којима „Историја, Срби“ је“ од Д. Давидовића, штампана 1846 године му Београду, |едан примерак „Омладинског календара“ из 1871 године, седам фотографија старог Београда и један план Београда из 1911 године.
Својим збиркама које се из дана у дан обогаћују новим примерцима, Музеј је недавно пру“ жио _ знатну помоћ _ филмском предузећу „Авала“ за снимање документарног филма „Београдска велика школа за време Светозара Марковића“, За потребе снимања овог филма Музеј је дао две старе фотографије Београда из 1865 године, два издања дела Чернишевског из 1871 године и један цртеж студената београдске Велике школе из шездесетих година прошлог века.
И поред труда службеника Музеја да Музеј обогате што је мо већим бројем историско“ грађани
гуће археолошких докумената, Београда не показују довољно интересовања за разгледање Му-
зеја и тих историских докумената, (Ово недовољно интересовање најјасније се испољава у мМалом броју посетилаца. Тако је током прошлог месеца Музеј посећивало дневно просечно по 15 лица. Требало би да синдикалне омладинске и фронтовске ,организгције разним предавањима 38. интересују грађане за прошлост Београда и за документе који, из“ ложени у Музеју, приказују ту прошлост,
ДУШАН РИСТИЋ: За време одмора
НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД ПРИРЕДАВА
Коларчевог народног унивгрзишетша
од 22 ДО 28 МАРТА
Понедељак, 22 марта, у 20 часова: у великој дворани: Пословница за кул турно - уметничке приредбе Комнтета за културу и уметност ФНРЈ; Симфоннски концерт Радно-Београда, диригује Само Хубад, диригент из Љубљане.
Уторак, 23 марта, У 18,15 часова |) великој дворани: Драго Вучинић: О специфичностима развитка – Народноослободилачке борбе и нове Југославије. У 20 часова: у великој дворани: Пословница 32 културно • уметничке
ОПТИМИСТА
књига, статистика, па чак из неких | Јеванђеља. Тада је осетио колико је потребно тој многобројној леци, тако жељној знања, дати добру књигу, И почео је да пише за њих, наше најмлађе, Најпре је писао песме, па читаве поеме и приче. Заволео је рад ва дечјој литератури. Одмах по осло-| бођењу постао је уредник месечног листа пионира – Југославије „Пнонири“, Данас је поред дужности уредника тог листа сарадник готово ' свих пионирских листова, Читаве делегапије пионира долазе често у посету, своме писцу, да с њим поразговарају и да га моле да им што више пише.
— Никада пне мислим да напустим дечју литературу. Нећу се сад посве тити само том раду, али поред друтог рада, тај никад нећу занемарити.
Бранко Ћопић сада спрема за штампу збирку хумористичких прича из по слератног доба,
— У последње време — каже Бранко Ћопић трудим се да што више слободног времена посветим прози. | Мислим да ми проза најбоље полазн за руком, а сем тога, да бих могао изразити све што сам проживео, да бих могао исцрпсти сав онај богат материјал који сам сакупио прожнвљавајући народноослободилачку бор бу, морам писати прозу.
Пре рата, док је учно гимназију # учитељску школу ни за време студирања Бранко Ћопић је писао само прозу. Тек за време борбе, инспирисан великим историским догађајима, ' почео је да пише стихове, После ослобођења поново радн на прози, и сада мисли да прози најозбиљније посвети што више пажње,
Прошле године награђен је за рад на дечјој литератури. Ове године до- | био је награду за поезију. Писац за децу, песник чије су песме о народноослободилачкој борби штампане као, народне, који је ове године добно награду за своју поезију, показаће сутра својим радом да је н добар приповедач,
Наши најмлађи доживеће ускоро, дош једну радост. Недавно довршена збирка песама за децу „Сунчана ре-. публика“ налази се у штампи, У тој збирци Бранко Ћопић прича деци о; обнови и изградњи земље, о радосном детињству наших најмлађих, о животу ' пуном светлости и сунца који проживљује читаво поколење најмлађих У „Супчаној републици“,
ћ%
|
— Тата, шта је то оптимиста» = Онај, сине, који се нада дз ће добити улазнипу за оперу...
приредбе Министарства просвете НР Србије: Вокални концерат – Николе Цвејића, члана Београдске опере,“
Среда, 24 марта, у 18,15 часове; Фискултурне усмене новине.
У 20 часова: Пословница 8а куд турно . уметничке приредбе Министар ства просвете НР Србије: Вокална концерат Студентског хора љубљан.« ског Универзитета, =
Четвртак, 25 марта, у 18,15 часова, у великој дворани: Спасоје Гарзичић, проф. Универзитета: О животу риба и великом риболову. Уз предавање ћа
бити приказани _ културно . научна филмови „Бакалар“ ин „Лов на ха: ринге"“. . У 20 часова, у великој дворани;
Вокални коншерат Словеначког кул.
турног друштва „Иван Цанкар“ из Трста.
Петак, 26 марта, у 18,15 часова, у великој дворани: Душан Симинић, по» моћник генералног секретара Претсед ништва владе ФНРЈ; Главни проблеми
социјалистичке изградње код нас,
Субота. 27 марта у 19 часова: Градски одбор Народне омладине Политичко предавање за омладину Београда, Недеља, 28 марта, у 11 часова: По“ пуларни концерат за чланове синдиката. Е
У 20 часова; уметничке
Пословница за културво · приредбе Министар“ ства просвете НР Србије Популарви балетски концерт. У извођењу соласта н ансамбла балета Београдске опере,
обе јауље ·
Др. Милан Бартош: Немачке репарапије после другог светског рата, издање _ Штампарско . издавачког
предузећа Народног фронта Србије,
Београд 1948, ћирилицом, страна 46, цена 5 дингра.
Николај Вирта: Стаљинградска битка, издање Штампарско . издавачког предузећа Народног фронта Ср бије, Берград 1947, ћирилицом, стра на 173, цена 22 динара.
М. Н. Скаткни: Методика природних
наука издање „Просвете“, Београд 1948, ћирилицом, страна 262, цена 32 динара,
А. Гајлар: – Далеке земље, издање „Просвете“, Београд 1947, ћирили~
цом, страна 91, цена 21 динар. Стеван Бурањ: Гасни мотори, нздање _Штампарско „ издавачког предузећа „Рад“, _ Београд 1947, — латиницом, страна 41, цена 6 динара,
Л. Пантељејев: Писмо, издање „Кул-
1947, Кирилицому цена 12 динара.
Армија одбрана твб• „Просвете“, _ Београд
туре“, Београд страна 64, Бранко Ћолић: ја, _ издање
1947, ћирилицом, страна 5, цена | динара.
Често се греши у промени речи руководилац. У већини наших имени да које се завршавају на -лац увек у првоме падежу једнине и у Дру" гоме множине остаје оно д, док се. У свима осталим падежима д губи. Да“ кле: Један жетелац, један мислилац један руководилац разговарали су томе. Даље: Много зжетелаца, много мислилаца, много руководилаца раз“ говарали су о томе. У свима осталим падежима, разуме се, тога слова 4 нема. :