20. oktobar
олдчиме
СМРТ ФАШИЗМУ «>
,
1948
ПРОШИРЕЊЕ ТРГО. ВАЧКЕ МРЕЖЕ
према периферији града
Т рова чка мрежа предратног жавних и задружних продавни-
еограда састојала се од већег броја, продавница него што је то данас случај, па ипак није одговарала потребама потрошача, Већина трговина била је тада концентрисана на територији ужег центра, док су на периферији продавнице, ма које бранше, биле веома ретке. Грађани удаљенијих – квартова, на ивици града, били су приморани _ свакодневно да прелазе километре да би н најбезначај-
није ситнице куповали у центру
града.
Такав с неред у стварању и разграњавању трговачке мреже произилазио је из тадашњих општедруштвених односа, и разви_ јања града, када су се у центру стварале палате, и све што је потребно за удобност њихових становника, а на периферији“ страћаре; када су се људи одлучивали да отворе продавнице, руковођени само сопственим интересима, тамо где им је то најпогодније за борбу против конкуренције.
Стихиски развијена трговачка мрежа није само продужила наследно живот у — послератном Београду већ је, 1945-46 године наставила ширење, без јединственог плана, већином у средишним _ деловима _ града,
Преласком на плански рад у свим гранама привреде, прешло се и на плански развој трговачке мреже. Продавнице су се отварале, 1947 године, према плану, али разлика у густини трговачке мреже у центру и на периферији није се могла одмах уклонити нити су се могле нсправити, у потпуности, последице непланског развоја у 1945 и 1946 години,
Плански развој трговачке мреже у току ове године заснива се на начелу што већег приближавања потрошачима кроз проширивање, у оквиру максималних могућности инвестиција, и ликвидирање _ остатака грешака проистеклих из непланског рада. Колика је огромна потреба за већим бројем продавница у свим деловима града видело се на недавним зборовима бирача, као и на конференцијама Градског народног одбора, када су грађани _ подносили — народним властима многе предлоге у вези са проширењем трговачке мреже, од којих се већина поклапала са постављеним планом.
Према овом плану број др-
ца (укључујући ту и нове пијачне тезге), које се баве продајом прехранбених и индустриских производа, повећаће се за око 150% до краја године Нарочито ће се основати _ велики број продавница — колонијалне робе, млека, воћа и поврћа ни других животних намирница. На пијацама ће се укупно поставити преко 200 нових тезги за државна и задружна предузећа поред тезги за произвођаче који неће морати продавати више своје производе по тротоарима и коловозу.
Систематским и планским ширењем градске трговачке мреже изгубиће се постепено разлика између снабдевености, најразличитијом робом, центра и периферије. Тиме ће нестати и ду ги редови грађана испред про, давница који су били последица недовољног капацитета градске трговачке мреже и неправилног распореда продавница. Постепено ће се изгубити навика Београђана ·да пазаре само у центру, јер ће у непосредној близини свога места становања у још већој мери наћи исти квалитет, асортиман робе и културно опхођење продаваца,
До сада су народне власти У рејонима недовољно водиле рачуна о потребама и раду градске трговачке мреже, јер су имали сувише продавница или их готово _ уопште нису имали на територији свога рејона. Новим распоредом градских продавница моћи ће рејонске — народне власти да узму живљег учешћа у контроли правилности њиховог рада.
Приликом спровођења у дело плана развоја. градске трговач. ке мреже народне власти ће се доследно _ придржавати начела њеног приближавања потрошачким масама, у оквиру максималних могућности, док се у потпуности не ликвидира стихиска концентрација _ највећег — дела продавница у центру града~
Плански развој и – ширење градске трговачке мреже је један од значајних корака нашег новог _ трговачког _ апарата ка прилагођавању трговине — стварвим потребама народа, ликви. дирању капиталистичких заостатака у њеној делатности, укратко — у постављању трговине на основу која одговара уређењу и циљевима наше данашњице,
Па а и А ет еј Тита ТИ 2272 ЗВОГРАД, 23 АПРИЛ КС
Х
' ) •
ОНТА БЕОГРАДА
— ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА
(211. гр. 67 ПОШТАРИНА ПЛА
ЋЕНА У ТОТОВЕ
ДЕНА БРОЈУ 2 ДИН,
ВЛАЈКОВИЋЕВА 8. ТЕЛ. 23.003 и 20-443
ПРВА МЕЂУГРАДСКА КОНФЕРЕНЦИЈА
псводом такмичења главних градова
Н последњој седници Извршног одбора Народног фронта Бес града решено је да се 2 маја у Београду одржи Прва међу-
градска конференција на којој ће, на основу
постигнутих _ резултата,
оцењивачка комисија прогласити најбољи град у току двомесечног так-
мичења између главних градова наших република,
Том прилкком .нај-
бољем граду доделиће се прелазна заставица,
Одлука 0' одржавању прве међуградске конференције донесена је на основу уговора о такмичењу главних градова народних република који предвиђа да се свака два месеца врши сумирање постигнутих ревултата н да се најбољем граду додељује прелазна заставица,
У оцењивачку комисију ући ће претставници такмичара. Делегати Народног фронта Београда биће
Света Ђурић ни Миленко Радуловић, На последњој седници Извршног одбора Народног фронта Београда донета је ни одлука о одржању састанка пленума Градског одбора Народног фронта са свим београдским активима Народног фронта, Реферат „О уређењу града“ поднеће Марко Никезић, а реферат „О
резултатима _ двомесечног
свих градова = Марко Никезић,
такмичења“ поднеће Света Ђурић. Најбољем
рејону из двомесечног такмичења доделиће. се прелазна заставица.
ПАРК ОДМОРА НА ЗВЕЗДАРИ
после завршених пролећних радова
(те свечаног формирања : радних, бригада које је " извршено 21 марта, отпочело се са радсвима и на изградњи „Парка одмора“ на Звездари. Да би се омогућило да на изградњи овог значајног – објекта учествује што већи број чланова _ Народног фронта Бео. града, цео терен је био подељен на 4 деонице, на којима су радили Други, Четврти и Пети рејон, док су омладинске бригаде имале своју посебну деоницу, Пре него што се прешло на извођење самих радова, од стране Управе предузећа начињен је план, посебно за сваку деоницу, у коме је било назначено које радове "треба извршити у време. ну од 21 марта до 15 априла и колико је потребно радних ча. сова. Према добијеном плану, радо.
(анав 0 однос чланова Фронте
и уписаних бригадира по рејонима
А вадесет првог марта ове године после организа. ционих припрема које су отпо. челе од момента склапања Уговора о међуградском такмичењу, коначно _су оформљене радне бригаде Народног фронта и На. родне омладине Београда. Исто. га дана почели су масовни радови на разним објектима у Бе. ограду. ·
Број уписаних бригадира само чланова Народног фронта без омладинаца — у бригаде износи 37.148. Овако велики број грађана н грађанки наше. га града, који су се јавили за добровољни рад, претставља несумњиво успех и показује вели. чину свести наших људи, њихову жељу да свим својим снагама помогну остварење Пето. годишњег плана,
Међутим, ако се погледају од. носи броја чланова Народног фронта према броју уписаних у радне бригаде, посебно по рејонима, одмах ће се вапазити ка-
рактеристична _ неравномерност једнога рејона према другом: однос броја чланова Народног фронта према броју бригадира врло је неједнак и различит по рејонима. Ево како то изгледа:
#48
5 Бв 5 Ва | Љ “= “>
: МЕ 1 28.058 4.861 П 26.608 7.033 т 29.869 4.065 М 34.277 3.094 М 30.803 8.165 М1 19.914 3.580 УП 16.878 3.553 мт 18.067 2.797
Из таблице се јасно види КО. лико има неравномерности н не. уједначености у односу између броја чланова Народног фронта и броја бригадира по рејонима. Док се број чланова Фронта у
ене Београда дочекују Други _ конгрес АФЖ Србије са новоизабраним Руководствима основних џи рејовских одбора, са одачаном и учвршћеном организацијом, спремном да изврши све 38' датке који се пред њу постављају и да испуни све обавезе које је примила на себе, Излазећи иа изборе за сва руководства у двоструко већем броју него прошле године, активизирајући кроз избоз ре и оне жене које до данас нису биле обухваћене радом, Автифашистичка организаци“ ца жена извршила је један од најважнијих претконгресних задатака, Извршени избори _руководстава основних _ организација и рејонских одбора од двојаког су значаја, С једне стране, 9бухватањем већег броја жена постигло се да АФЖ Београда не буде само организација 0них жена које су већ политич ки уздигнуте, већ организаци“ ја која ће окупити и оне жене које су до данас стајале по страни и помоћи им да по“ дигну свој политички и кул. турни нива, То ће допринети да свакој жени буде јасно за што ради и даје свој допринос у изградњи наше земље и шта изградњом | социјализма добија она и заједница. С дру ге стране, задаци које је пред жене поставио маршал Тито на ПЛ конгресу АФЖ-а Југославије — брига о деци и мла дом нараштају —, као и зада· ци који се постављају у вези · ва извршењем друге године | Петогодишњег плана, захтева-
ју од одбора жена далеко бо» ј у
ПРЕД П КОНГРЕС АФЖ СРБИЈЕ
ХСЕНЕ БЕОГРАДА СПРЕМНЕ СУ ЗА НОВЕ ЗАДАТКЕ
љу организацију рада, јасно постављање вадатака, налажење садржаја рада.
АФЖ Београда показао је успеха у окупљању жена. на извршењу задатака које је по“ ставио ' Народни фронт. Тако
У радним бригадама у Београ- .
ду које организује Народни фронт учествује 20.521 жена. Али има задатака који се постављају непосредно пред жене, питања која се тичу нај више жена и која су оне-у првом реду позване да реша“
Подела дрва
вају, То је питање помоћи мајци и детету,
Из досадашњег рада наших одбора основних организација може се констатовати да је било мало иницијативе одо здо. Основне организације су се мало позабавиле конкрет. вим проблемима, Није било упорности у решавању питања Која се тичу саме орђганизације, у решавању питања помоћи мајкама у збрињавању, не зи и васпитању деце и у проналажењу могућности да се
На дрварама Београда и Земуна издаје се од данас огревно дрво имаоцима К-6 и К-5 карата. Они ће добити по пола просторног “ метра дрва уз отсецање купона римско [ „дрво“,
· шизовали еу педагошка
ти проблеми реше — макар и појединачно,
АФЖ Београда је у току рада пред 1 конгрес АФЖ-а Србије, захватио | унеколико питање мајке и детета, схвата Јући важност решавања тог проблема. Тако имамо приме. ра да је организација АФЖ-а у Првом рејону на 24 места организовала чување деце о. них жена Које учествују на добровољним радовима. При. ступило се уређењу дечјих и. гралишта, У Првом, Другом, Четвртом рејону и у · Земуну рејонски одбори АФЖ-а оргасаве- товалишта у којима педагози и лекари пружају родитељима помоћ. дајући савете за васпитање деце.
Организацијом секције »Мајка дете« која ће се бринути о здравственој заштити мајке и детета, кад и о васпитању детета, која ће водити бригу о деци под старатељством ин помоћи женама да користе правну заштиту мајке и детета, — рејонски ће одбори моћи правилно и систематски да реше то питање, Које се данас, с обзиром на укључење све већег броја жена у при вреду, појављује као горуће.
Озбиљним прилажењем си: стематском _ решавању, _ свих већих задатака и учвршћењем одбора основних и рејонских организација, жене Београда су спремне да прихвате нове задатке које ће разрадити [| конгрес АФХа Србије и да кроз решавање тих задатака пруже свој допринос остваре. њу планске изградње наше домовине и“ срећне будућности наших народа. Па |
# Војка ДЕМАЈО. ·
Првом, Трећем и Четвртом ре. јону креће од 26.000 до преко 30.000, број чланова бригада го. тово је исти или незнатно већи од оних у Шестом, Седмом и 0. смом рејону, где број чланова Народног фронта иде од 16.000 до око 20.000.
Сасвим природно да је тешко дати ма какав одређен проценат бригадира према броју чланова Народног фронта, јер је уписи. вање у радне бригаде зависило од многл“ објективних конкрет. них ;влова п околности које су различите по рејонима. Ту је још увек недовољно укључивање радника и' намештеника из пре. дузећа у рад Фронта, број старијих људи, болесних итд.
Па нпак, н поред тога, чиње. ница остаје да је разлика вели. ка. Откуда тор
Такво стање може се објасни. ти једино недовољним политич. ким _ радом са људима, са сваким човеком посебно, Још има грађана којима није сасвим јасно шта вначи добровољни рад ва читаву нашу заједницу, шта вначи добровољни рад ва бољи живот сваког појединца. Свако. ме бригадиру треба објаснити сваку радну акцију – посебно, нако се можда некима чини да је то данас свима јасно, Поли. тички рад са бригадирима мора да буде живљи и свестранији, мора да буде свакодневни, Шта бови бригада и чета треба убудуће да се посвете више овоме раду, а извршни одбори основ. вих организација да упоредо са решавањем најважнијег питања — добровољног рада, не оставе пострани друге „мање важне“ задатке, јер је интензиван поли. тички рад међу свим члановима Народног фронта у основној ор. ганизацији предуслов и за јаке, добро организоване и политички уздигнуте радне јединице.
Упис у бригаде још траје и тај упис врше основне организације Народног фронта. То зна. чи да тежиште политичког ра.да са грађанима треба бацити баш ту. Што тога у појединим рејонима није било, кривица ни. је само до основних организа. ција него нв до рејонских одбо. ра Народног фронта, који нису пружили помоћ људима на те. рену, тамо где је она била нај. потребнија,
Број до сада уписаних грађа. на и грађанки Београда у брига. де Народног фронта као и ре. зултати,који су постигнути у
досадашњем раду, свакако прет. стављају успех, али је он мо. гао да буде знатно већи да је политички рад био бољи ни те.
мељнија, . >
МА пада
ви еу отпочели одједном на свим деоницама и вавршени су 20 априла. У току радова учествовало је укупно 17.474 бри. гадира чланова Народног фронта ни Народне омладине. Извађено је 123.036 квадратних метара кукурузовине, искрчено 5.097 квадратних метара пањева и трња, нивелисано 11.604 ква. дратна метра терена, изриља. ко 361.332 _ квадратна _ метра вемљишта, ископано 1.970 рупа
ва саднице, васађено 211.976 дво .
годишњих и 1.985 старијих сад. ница. Укупно радних часова;
Рејонске управе ва изградњу које су успеле да брже и пра. вилније организују и учврсте радне бригаде, на радовима на Звездари дале су много боље резултате. Најбољи успех на 0. вим радовима постигле су омла. динске бригаде које су на вре. ме, према предвиђеном плану, завршиле рад на својој деоници, тако да су још пет дана радиле на деоницама Другог и Четвртог рејона.
Од омладинских бригада на. рочито су се истакле бригаде Техничког факултета — „ИвоЛола Рибар“ и „Жикица Шпа. нац“ као и бригада „Стеван На. умов“ Другог рејона, како у по. гледу ефекта рада, тако и у по. гледу дисциплине, Поред омла. динских бригада добре резулта. те су постигле и бригаде Петог рејона, који је извео највећи број грађана и дао добар ефе. кат рада.
Пролећни радови на Звездари вавршена су пет. дана. касније због тога што бригаде нису мо. гле да излазе на радове целе последње недеље услед кише,
М. ТРПКОВИЋ
За прављење нечистоће и оштећивање комуналних објеката плагћаће се
новчана казна
а многим конференцијама се говорило о потреби чувења народне имовине, о потреби одржавања чистоће и реда у нашем граду. Путем штампе гра-
ђани су упозоравани на ред, би--
оскопске рекламе су опомињале и потсећала на потребу одржана“ ња чистоће и чувања народна и мовине. И поред свега тога, дешавало се безброј пута да граЂани из немарности или аљкавости праве неред, газе травњаке иако су ограђени, бацају отпатке по улици игко на свим бандерама висе корпе за отпатке, прља" ју телефонске говорнице, киоске, јавне чесме и друге јавне 06јекте, ,
Да би се спречило и даља наношење штета комуналним објек= тима, у циљу одржавања чистоће и реда и чувања народне имови" не, Народни одбор града Београда је донео одлуку о заштити комуналних објеката. За све ште те које се наносе комуналним 06 јектима _плаћаће се новчана ка-
"зна. Казна ће се плаћати за ба
цање отладака на улицу, за газ жење травњака и кидање огра= да, за прљање и оштећење теле= фонских говорница, киоска, елек“ тричних и телефонских стубова, рекламних стубова, саобраћајних знакова, јавних чесама и других јавних објеката, Сем тога, разне плакате и рекламе неће више сме ти да се лепе по зидовима и фа• садама зграда, него само на рекламним _ стубовима и нарочито
"за то одређеним местима, ,
Да би се и по плочницима на» ших улица одржавала чистоћа, грађани ће морати да почисте са улице све остатке угља и дрва посла уношења у подрум; што са до сада ретко дешавало, Са свих возила мора се на улазу у град скидати блато и прљавштина, да се нечистоћа не би разносила,
Све ове мере свакако ће знатно допринети побољшању чисто“ ће у нашем граду и бољем чувању народне имовине. Масовне организације треба са своје стра“ не, васпитавањем својих чланова путем предавања и читалачких часова, да помогну народним вла стима у напорима за одржање вистоћа 4 пало ји
је дато 44.019
заде Би а _
+ ош јт“ тпиња“ де".
, ·
| (
|
3
ц ,