20. oktobar
“а
21 МАЈ 1948 =.
'О
(Реферат Рата Дугоњића, одржнан на проширеном Пленуму Градсног одбора Фронта)
есумњиво је да је Народ-
ни фронт Београда до са-
да постигао огромне успехе у своме раду. Уствари, сви успеси наше државе — јачање народне власти, јачање нашег социјалистичког сектора привреде, дизање животног стандарда, културни процват у нашој земљи итд. недељиви су од рада Народног фронта као политичке 'основице наше власти. Ти успеси су свестрани и нема ни једног подручја нашег привредног, политичког или друштвеног живота где се не осећа рад Народног фронта.
Задатак овога састанка није
да подвлачи и понавља резул- пута којим наша земља иде у Београда, које је наводно тре- не итд. — него искоришћавају | У вези са појачањем полнтич-
тате које је постигао Народни социјализам, предвођена Кому- бало да буде најпре 1 априла, | прилику да на сва уста говоре | ког рада у основним организа-
фронт у пелини или – поједине нистичком партијом, ша упоран затим 15 априла, а затим је од- _ против нове Југославије и порет- | цијама и у рејонским одборима
његсве _ основне _ организације. политички рад на окупљању у _ гођено за 1 мај, па је преме- ка у њој, против планске при- | Народног фронта _ потребно је |
Ти резултати су довољно познати, а пре кратког времена о њима је расправљано на проширеном пленуму Народног фронта Београда. Напротив, задатак састанка је да на дневни ред постави извесна питања слабости рада основних организација које се морају исправити ако желимо да у будућности постигнемо још веће успехе и да се Народни фронт Београда тако развигја да у потпуности одговара ин-
Ма
"20 ОКТОБАР"
Народног фронта Београда
у Београду. Неке основне орга: низације су у извесној мери политички избледеле, и шаблон које! се зацарио у њиховом раду онемогућава _ њихово живо активно _ реагирање на политичке догађаје и уствари искривљава њихов карактер као политичких организација.
Када се каже да је Народни фронт политичка организација, и то политичка организација високог типа, онда се у првом р= ду мисли на упоран рад кога треба _ спроводити у Народном фронту на политичком васпитању народних маса, на свакодневном и све ширем објашњавању
редове Народног фронта свега што је поштено и што искрено воли ову земљу, на упорну борбу против непријатељских елемената, страних агената, остатака _ разбијене _ капиталистичке банде. Једнако су опасна схватања која владају код неких руководилаца основних _ организација да је основна организација само неки од многих органа преко кога народна. власт извршава овај или онај задатак,
протним путем од онога којим
сти остају без одговора од стране наше основне — организације, ова о њима не расправља, не разјашњава их на лицу места и ва лицу места не скраћује језик разним нитковима који покушавају да деморалишу _ наш варод. Зато се и може десити да нека глупост, као што је на пример глупост са фантомом, уплаши не само понеку домаћицу, него чак и неке наше храбре фронтовце — лекаре, инжењере или студенте. Било је н таквих случајева, додуше појединачних, да су неколико чланова Народног фронта под утицајем вести, о – бомбардовању
штено за Ускрс 2 маја, побегли на периферију и увече, када су се враћали кући, стидели су се самих себе.
Остаци наше буржоазије, размажени и мекани какви су, из свег срца би желели рат, али неки отмени и фини рат у коме они сасвим сигурно не би страдали. Зато је у задње време врло омиљена њихова прича 0 неким гасним бомбама _ којима располажу западни империјали-
њиво да основне _ организације Народног фронта нису правилно приступиле том проблему, да га чак нису ни решавале на својим састанцима. Јасно је да има читав низ недостатака у снабдевању нашег грађанства, н то не недостатака који би лежали у томе да нема довољно артикала, на пример артикала обезбеђеног снабдевања, него баш који леже у слабостима нашег апарата и који се могу отстранити. Непријатељи наше држане пскоришћавају те слабости и на сва уста вичу — не да не ваља ово или оно предузеће, овај ила онај чиновник у отсеку тргови-
вреде, против социјализма итд: Основне организације Народног фронта нису пришле том питању и нису успеле ни да га правилно политички поставе ни објасне грађанству ни да одреде конкретне задатке, да би помогле у решавању тога питања. Сасвим случајно, преко разговора са појединим чланови-
ма Народног фронта, а не као резултат систематских дискуси“ ;
ја у Фронту о том питању, ор-
конкретно 6
носити закључке, а рејонски одбори поводом тих закључака и предлога треба да доносе конкретне одлуке, да интервенишу код народних Власти за уклањање извесних недостатака или . спровођење корисних предлога, [7 У политичком и другом раду | основних организација Народног | фронта треба да се много јаче . него до сада ангажује широки | кадар чланова Народног фронта | из установа, предузећа ин друштвених организација, које имају седиште у Београду, без обзира да ли су савезног, републиканског или градског – зна
+ | Х | чаја.
| поставити још један проблем на 5 дневни ред, јер је он акутан у
нашој фронтовској организацији. ! Ради се о недовољној демокра| тичности у раду осџовних ор| ганизација. Многи руководиоци | основних организација схватили | су своју дужност да искључиво | преносе директиве виших руко| волстава Фронта и као свој главни задатак сматрају да буду | посредници између рејонског од4 бора Фронта и фронтоваца који
ве
4
, !
Рато Дугоњић |
ах
тересу наше социјалистичке из- 119, Што, је Још погрешније, да _ сти, које не убијају, него само _ гани _ народне власти и органи | треба да спроводе о директиве. па градње, (борби против остатака се У вој 56 а да расправљају _ успавају све унаоколо, и онда · трговине о долазе до појединих | Не треба ни говорити колико је / основним организацијама Фроне "капиталистичке с реакције, што Бе 75 гр з па Које Холлне одо- _ дођу Американци или Енглези _ података о неправилностима, гре- , штетно такво схватање. Основна 5 та где је изгубљен сваки критезначи да одговара — интересима у у пра значи ићи су- или Кинези или ко било, њима ·_ шкама и о слабој организацији. | организација Народног фронта 5 ријум о томе ко може бити члан
наших радних људи. Једино сме-ла самокритика и критика могу да учине да се правилно и на "време уочавају недостаци и грешке, да се сви ти недостаци, чили бар у огромној већини, отклањају, и да развитак Народног фронта и његова улога у изградњи социјализма у нашој земљи одговарају у потпуности интересима нашег радног човека. У своме говору у буџетској "дебати у Скупштини друг Кар"дељ је још
би Народни фронт морао да иде, а који се одражава на речима друга Кардеља: „треба да учинимо све како би се још више подигла свест нашег радног на-
је свеједно, и све фронтовпе 34робе а њих поставе на власт. Карактеристично је у томе да има људи, па чак и интелектуалаца, који верују таквим вестима, па и даље их проносе.
С друге стране основне органи зације Народног фронта не гледају; ко систематски шири те
вести — да се на пример бацило толико и толико вагона спанаћа само да би се одржала цена, да
мора да буде оно место где ће | чланови Народног фронта моћи [| да кажу своје мишљење по сва- · | ком питању, где ће се баш кроз дискусију о различитим ставо| вима по разним питањима ујед= | начавати мишљење, дизати идео| лошки ниво чланства Народног 4! фронта, решавати најразноврсни-
# ји проблеми, и то баш од стра-
у не чланства Народног фронта, 5 У основној организацији Народ4! ног фронта, а не негде другде; треба чланови Народног фронта да поставе сва питања која их
Народног фронта, да у Народном фронту његови чланови поред усвајања _ програма _ Народног фронта на речима треба ла га извршавају и на делу, дешава се често да и отворени непријатељи наше државе и њеног данашњег развитка налазе у неким основним организацијама легално уточиште за свој антинародни рад. Зар може бити побар
. члан Народног фронта, на при-
мер, неки трговац који има чланску карту Народног фронта, редовно плаћа чланарину, а с дру“
еданпут нагласио ; : Пиј важност Наредног у фронта за интересују, која су им нејасне ф те стране неуморно се бори про; и да на њих добију одговоре. У!) тив свих мера наролне власти У даљу изградњу социјализма У 6! У ; Р | | 7 6 и 61 исто време, основне организаци- 126 УТАНОВНИ= нашој земљи, а у исто време о- реч ' Пба да о погледу. снабдевања Ст 7) је Народног фронта р Д штва, шпекулише, набија цене
„нртао и његове основне задатке. Дозволите ми да цитирам читав
буду неисцрпан извор предлога и иницијативе народних маса, а
итд. Зато је потребно проверавати чланове Народног фронта не
тај део његовог говора, јер се – " кроз поставке које (~ а | исто тако и жаришта о здраве | само по њиховом чланском у“ту ' Кардељ најбоље могу опе- | критике на поступке не само — догу, него и по њиховом прак-= „ ДРУЕ бар 15 у | појединих _ чланова _ Народног _ тичном делотворном односу пре=
нити и основне слабости Нарол-
фронта, него и органа народне
ма изградњи социјализма у на
твог „Фронта. Београде, Друг Кар- #| власти, уколико не раде пра- , шој земљи. С друге стране, у 0 _ _ Де: је рекао: вилно, критике на поступке ко- НИМ | ОСНОВНИМ организаци!ама
:: „На крају, хтео бих да нагласим још једну чињеницу. Велико дело изградње социјализма у његовом практичном _ спровођењу није само ствар организапионог апарата паше државне управе; то је дело читавог нашег
. народа. Треба се само потсетити
_ на огромни удео који у тој из-
, градњи доприноси наш Народни
· фронт. Народни фронт у нашој
_ земљи — то је наша активна
. народна армија на фронту соци-
_ јализма, која се под руковод“ ством Комунистичке партије бори за лепшу, напреднију и срећ"нију социјалистичку – отаџбину; то је организовани радни народ
- у борби за социјализам. Треба
" свестрано појачати учешће На-
родног фронта, радничких синли-,
ката и других масовних органи · вација у решавању свих вада= - така нашег Петогодишњег плана. " Истовремено треба боље и шире · објашњавати задатке наше из• градње, како би их наши радни = људи јасно схватили. = _ То се код нас ради премало "и са многим недостацима. Треба
да учинимо све, како би се још
више подигла свест нашег раде
ће под таквим условима
Фронтовци Трећег рејона на раду у Новом Београду
рода и како би његова стваралачка иницијатива могла у потпуности да дође до изражаја“.
Политичке дискусије, које се воде у основним организацијама
· Народног фронта, или предавања
|
| | | | |
на којим основне организације Фронта присуствују, врло често су суха, фразерска, апстрактна, невезана за питања о којима наши грађани у том моменту дискутују. Разумљиво је да у том случају основна _ организација Народног фронта не може бр во и живо да реагира на све политичке догађаје, да, тумачећи да им помаже да
них. људи,
везаности, а самим тим не може
њих, подиже свест наших рад-. схватају догађаје у њиховој по“.
на време не само да предупре-“ ди, него понекад ни да одгово-:| ри како треба на пароле, непстиз , не, клевете, застрашивања тд:
Ми не потцењујемо енаге и намере _ империјалистичких разбојника и њихову жељу да народе гурну у нови рат, да би се извукли из неодгодивих криза које прете читавом њиховом си-
; стему. Али у исто време знамо
|» да се |; можемо супротставити
најефикасније и једино ратној
| опасности јачањем наше земље,
џ
У
у вијањем наше привредне мои истинским демократским државама и народима, а у првом ре"ду са нашим братским Совјет-
у ским Савезом, који је основни борац и запрека свим ратно-ху- |
шкачким покушајима _ западних
основне _ организације Народно: фронта живље раде на објашња
| нашим члановима. Фронта
ка
вању циљева и метода рада појединих империјалиста, уколико“, буду“.
· се покварило толико им толико
и, јачањем наше Армије, учвр“ „| | шћивањем пријатељства са свим
империјалиста. Уколико наше 5
вагона меса итд. Када се мало погледало, онда се видело да су редовни проносиоци таквих вести разни трговци, црноберзи+ јанци, шпекуланти разне врсте из разних бранжа. Основне орстанизације '·_ Народног — фронта
– треба мало да окрену оштрицу: . с једне стране, она треба да се-
че по сваком с бирократизму у нашем државном апарату, да удара по свим
јаче, треба да удари по приват-
чини грдне муке у снабдевању становништва, који набија цене;
који се богати на рачун зноја '
наших радних људи, који поку= шава да онемогући све мере народних власти које се предузимају у интересу бољег снабдевања нашег радног човека. До-
неправилностима |: ма од кога оне долазиле, али се друге стране, исто тако, и још.
ном сектору трговине који нам.
ји не одговарају интересима нашег социјалистичког _ развитка. То значи да Народни фронт, а || нарочито његове основне орга| 'визације, морају да буду не са-, у] мо извршиоци и помагачи народ„1! них одбора у овоме или ономе по : (»слу, него у првом реду они мо" рају да буду сигнализатори за “ све неправилне поступке, _не' здраве појаве у нашем животу, хотимичне или нехотимичне погрешке које наши грађани могу и најпре да осете и да дају најбоље предлоге за њихово реша- ', вање. '
Сваки пак који би ометао такво разви- '' јање основне организације Народног фронта, који би сводио њену улогу само на пасивног извршиоца директива а онемогућавао њен развитак као активног политичког чиниоца наше соци- ; јалистичке изградње, треба у '' корену онемогућити а непоправљиве „Мале диктаторе“ треба уклањати из руководства. _ Често _рђаву услугу На родном фронту чине неки људи који су популарно прозвати „про- : фесионални дискутанти“ и који“ својим грлатим фразерством о-
| | | || | |
Ћ 5 3 Т
| ' , Њ
45 зен
| | у г + и 5 "
..
ћ
АЕ роде
ЕЈ
недемократичан посту- |
· штујемо
где није схваћено да добровољ“
· ни рад није једино поље рала " Народног фронта, редом се од•
бијају људи, добри фронтовци, који се на разним пољима где је Народни фронт раширио сво. ју активност — културном, про“ светном, социјалном, ном, политичком итд., — искрено залажу и неизмерно много могу да користе. Са таквим глелањем
' треба једном пречистити. Ми по-
штујемо, н ценимо, п волимо, и
' сматрамо као најбољу међу нај: бољима, „Дабо, старипу од 70 голина, ко-
на пример, Форлунату ја је у 1947 години дала 800 радних часова, а и ове године ради од јутра до мрака на из градњи дома културе у Четвртом рејону. Она је одбила сваку плату за свој рад, а новчану награду коју је прошле године добила поклонила је „Дому Петра Драпшина“. Али нема никаквог разлога да исто толико, тачно исто толико, не ценимо и не понесебичност и љубав према нашој земљији према нашем радном човеку др Данице Станојевић, која је учествовала У 11 санитетских екипа и није јој било тешко ла пешачи ки-
злравстве- |
1
|
ЕЈ џ
| :
си а и како би његова | које ацује непријатељ наше |: М ~ | . 1 ': . и арајачја иницијатива _ могла КУ еба с агенти, ко“) јаснији догађајн у свету н коду вољно је погледати само један _ метају или у заметку пресеку || лометрима по киши, блату н зи- 3 (су потпуности да лође ло изра- | је врбује #з редова пропале ' нас, уколико им буде јасније ја непотпун податак да су 1802 тр- сваку дискусију. Типичан случај | ми да би указала лекарску ин. жаја. Не може бити сумње да | буржоазије. | | чање демократских и мирољуби ' говца кажњена око 4000 пута таквог фразерства био је скоро ' тервенцију; или Милуна Ма| 1 наши „о ' вих снага у свету, утолико, ће > (а овде недостају подаци још из у Шестом рејону на састанку | ханловића, учитеља у пензији из
народи имати снаге ла савлада
ју све тешкоће које стоје на пуч " ту социјалистичке изградње на“ ше земље“. . “ _ Кад кроз ове речи погледамо __рад наших организација Народ__ног фровта у Београду, а по" себно _ основних _ организација, " видећемо да оне болују од мно" рих недостатака. Главни и нај| недостатак могао би се
_ важнији : 5 јерализацију, заплашеност, неси- | и да је у корену униште. Извр- почео; ,..другови, данас када се: пољима: култ ШЕР М : о [ Страни агенти у Београду каб ~“ р , : . Хи зе А , 4 Е ултурном, „влравстве· резимирати у мало речи: Много | ~ :- Аегурност итд. Не кукање, не 8а- · шни одбор Народног фронта п! води херојска; борба за слободу + У ли - и политичког рала нај- Ур , р Наро. ро! ро= ројска; оду # ном, социјалном, просветном ли _ задатака одозго, а мало обја- („свој метод Ра Ј грчког народа, када се ратује у | :
" шњавања. У задње време многе
наше основне организације за- | на јачању наше земље и њене | је треба _ спровести у нашим | постављати питање бурека крај<“ нашој зем
тицизам, У |ушу наше људе, да прикажу не- : гр : 5 буре : ] земљи. 1 пале су у сухи Пт расних у ткоснанос изградње итд. итд, |Ренаге једино може оместа пла- фронтовским оруководствима и | ње је реакционарно.“ МИ наравно:' _ Извршни одбор Народног фрон ДО ЛНРО РАНО РС Нема викакве сумње, што се |Енове Хитлерових наследника ко- | Основним организацијама. | свака дискусија је била пресе«,| та Београда у задње време не
_ задатака, запустиле су политич-
политичку борбу н, пре“ Благоја Нешкосе у великом
ки рад, ма речима друга вића, оријентисали
; 1 лук и (пароле не остављају готово ни- ; пленумима извршним одбори“ | : с броју | случајева „на пију расе трага, Али ИЕ се погле- |КРе, Јер ће тада радни народ У т ње арт евиација КУ || ног разумевања у основној орга= | фронт Београда, Наиме. рала „се лопату“. 14 да ли је то резултат рада, њиховим земљама потпуно извр- санак виа не натниј 4 низацији Народног фровта о про- | о учешћу радника и намештени-
и а _ одбор Народног „Рда · фешити дефашизацију, а не ради- | Самим основним ор јама | граму и задацима Ф ошло низа и='
ТЕ вре- укоистематског рада основних ор- о. ; · ( потребно је редовно стављати на | ПРаУУ Да ронта дошло | ка % раду основних организаци=
' фронта Београда У ЕРНА Р |уганизација, "систематске · борбе у ти оно што они раде данас у ва“ дневни ред дискусију о актуел- Ч је у неким организацијама до | ја Народног фронта. У заједни-
. ме испитао је рад доброг дел Шипротив тих непријатеља, систе- |епадној Немачкој. А са шпију= ним догађајима у вашој вемља 3) извесног беспринципијелног гле | пи са МСВ Извршни олбер .је
основних организација Фронта, Р који | дања и на саме чланове Народ= | испитао узроке изостанка једног једн
њихових извршних одбора као
РЕМИ с пе ла |иста тако и јачих снага мира. у | тело, п своје услуге странцима |- 2) Основне организације треба | или до извесног секташтва и · раду Народног фронта и уста· бора Народног фронта. МЕ Те. —- онда ће се видети да | за комад чоколаде — треба по- | оријентисати сна расправљање | ватворености једног мањег кру- | новио да у великом делу нису преглед видело се да се у а организ. ације Народног "ступати онако како је увек наш свих питања која интересују га људи који се љубоморно чу= | разлози субјективне него објек-
| | | | | | |
|
|
ко најкарактеристичнијих мера непријатељске у Београду, која се у задње (време огледа најчешће у ратноухушкачким паролама и на пита' њима снабдевања грађанства, па
“ 4
организације када свој рад одвајају од ак „туелне политичке проблематике;
(„чешће употребљавају заплаши овање ратом, желе да деморали-
ји најбоље
|
"
види по резултатима наше изградње и по полету наршег радног народа, да њихове
уматског објашњавања како наз мера међународних империјали-
Треба да узмемо самб. пеколи- 4! припропатанде |
ЈЕ
Ј
У : („да видимо колике пропусте пра. Н ве наше основне
1 4 |
2зЕ:
бити веће и њихово залагање у изградњи наше земље, што једино значи ефикасну борбу про“
тив рата, против насртаја странезави“ . сност и слободу наше земље. То добро знају н страни империја“ |
них империјалиста на
листи, и зато они тако упорно преко радија, преко својих шпи-
у
| бијање главе у песак као што
у раде нојеви, него активан рад
| ји (светском господству,
фвпре или касније проћи као што
| има, проданим душама,
фесу прошли хитлеровци, и још го
4упродају и своју савест, и своје
јуна у лицу бивших људи у Ју“ | гославији желе да посеју демо«
се поново заносе сновима о, а који ће.
з М
Џ:
4 5 | аћ Е . |
неколико рејона), па да се вили какву злочиначку улогу у односу на дизање стандарда живота нашег радника и чиновника врше ови несавесни људи којима је лич ни интерес изнад свега. Основна организација мора на ту страну да окрене свој поглед и да помогне народним властима не само да отстране сваку шпекулацију него
мотрио је све те појаве и до шао до извесних закључака ко-
ђ) У свим нашим руководстви= ма н организацијама: у извршним одборима рејона као и
или иностранству.
Народног фронта.
једне основне организације, где
је један друг дао у основу паметан предлог да се отвори не- > _ колико бурегџиница. Одмах се“ дигао један од професионалних лискутаната и уместо да је о! бјаснио како ствар стоји, да ли има брашна нли нема, ако не: могу данас да се отворе бурег='' џинице, када ће моћи да се о-'' творе, он је високим _— гласом '
! Кини са шаком пиринча тд:
| чена. Убудуће треба пресећи та- -
кве дискутанте, непоправљиве · 1 фразере. | У вези са недостатком довољ=
на.
( ног фронта и на њихове задатка
| | | | | „| | | | | |
_ ма ком другом,
Шестог рејона, који је личним трудом успео ла на курсевима за неписмене уведе у писменост око 120 другова и другарица; и+ ли Јована Петровића, професора, који је покренуо рад на На. родном универзитету Седмог рејона, где је за кратко време већ одржано 13 предавања: или без број других знаних и незнаних прегалаца Фронта који на својим.
помажу свако-
дневне победе социјализма У
само да је поставио него је
онео и извесна конкретна реше~ | ња у једном питању ол кога
већ одавно болује Народни.
дела
у
|
~
вају од продирања „странаца“ у њихову основну организацију.
"Ове појаве конкретно се испољавају на следећи начин, У оним
| народ поступао са издајницима | грађанство, било на подручја | ваше земље п. шпијунима, | политике, привреде, културе итд. · Или, узмимо други пример = | На тим састанцима треба раз-,
снабдевање грађанства, Несум~ Џо вити најширу дискусију А доб
_.ње време врло мало или готово . нигде вије постављала на дис— кусију политичка ситуација, би-
ло у Међународном опсегу би» о догађаји у нашој земљи или
тивне природе нв да добар део
'жфронта, организовано, као поли„етичке _ јединице, -не доприносе
политичком васпитању колико фтреба. Често ратно-хушкачке ва Р5
. |. (Наставак на, _ четвртој страни)
51284