20. oktobar
и“
СМРТ ФАШИЗМУ "СЛОБОДА НАРОДУ!
'
_БРОЈ 196 ГОД. У
>
УЛОГА ЛОКАЛНЕ ННДУСТ
НЕЛЕЛЉНИ РАТНИ
БЕОГРАД, 27 АВГУСТ 1948'
ж
Уу подмирењу потреба широке потрошње
окална индустрија би ла је слабо развијена у градовима предратне Југославије. Предмети широке потрошње увожени су у великим количинама из иностранства. Па ипак, иако је, на први поглед из.
гледало да има свега у ивоби-. љу, огромне масе радног на.
рода оскудевале су због ниских надница, заосталости и слабе куповне моћи. Насупрот томе данас је непобитна чи"њеница да се куповна моћ наих радних људи све више Е "повећава. Поред тога њихове животне нотребе непрестано расту и захтеви се повећаваЕЈ упоредо са културно ~ проуздизањем. Круг, некада заосталих и запостављетих, људи који данас теже ка бољем ни културнијем животу "непрестано се шири. Због тота смо данас у ситуацији да, м поред брзог развоја наше привреде, потребе премашују још увек, У многим артиклима. могућности њиховог задовољења. Целокупна наша привредна делатност усмерена је ка свакодневном побољшању живот ног стандарда наших људи. Важна улога у извршењу тога задатка припада локалној индустрији и занатству који тре ба да производе низ артикала широка потрошње, на изглед ситних али неопходних за жи_вот, ослањајући се у пуној мери на сопствена средства и снаге. Значај индустрије и 34натства у извршењу тога задДатка Нарочито је истакнут у индустриским центрима и градовима Као што је Београд, где су потребе становништва велике и разноврсне,
Како стоји у Београду са подмиривањем потреба наших грађана у индустриским производима широке потрошње и занатским услугамар Имају ли право грађани када се | жале на недовољну снабдевеност артиклима широке потрошње, на недовољне и квалитетно лоше занатске услугер Да, имају право У многим случајевима. На тржишту нема довољно баш оних ситних, инду стриских артикала за којима се осећа највећа потреба У сваксдневном животу. Уочава се нарочито велика оскудност асортимана што се не може правдати само објективним тешкоћама, јер капацитет наше локалне „индустрије није довољно искоришћен, У таквом стању тржишта, јасно се виде задаци које треба решавати ради бољег и потпунијег
> снабдевања наших грађана. _
Још горе стоји у Београду са извршавањем занатских Услуга. Тачно је да је нередовво снабдевање полуфабрикатима једна од сталних тешкоћа у раду нашег занатства. Али се у њему појављује и неправилна тенденција ка уво ђењу сериске производње, Ка шаблонизирању рада. Тиме на ше занатство губи свој карактер висококвалитетног рада и постаје слаби привесак индустрије. Грађани свакодневно наилазе и на тежњу занатлија, због великог прилива посла, за. пробирањем лакших и рентабилнијих _ послова. Озбиљну сметњу за брзо и потпуно задовољавање грађана У занатским услугама претставља, поред недостатка материјала н алата, нарочито недостатак кадрова У занатским Радионицама- Број становника у Београду од 1940 до 1948' порастао је за 79.000. Број за__натдија, односно Ра, места у занатству у том периоду, знатно Се смањио. Ако рачунамо радна места како приватног тако и задружног занатства, "1948 године их има мање у односу на 1940: столара за око 50 од сто, ковача за око 50 од сто, бравара за пре ко 70 од сто, лимара за 30 од сто, обућара 50 од сто, муш-
Ба кројача 50 од сто, женских кројача "преко 50 од сто, Јорганџија 25 од сто, рера 60 од сто, бербера 50.0од, сто и молеро - фарбара мање за. око 70 ол сто. Стање ка-
дрова у другим занатима, на-
тапеци- ,
„цифре, У погледу на 1940,
тта. у
рочито у уметничким, није ни мало утешније. Мако се ове
могу узети као апсолутно тачне, оне дају приближну слику бројног стања људи који раде У занатским радионицама Бео града. Није тешко из тога за-
не.
кључити зашто занатске услу- .
ге нису у стању да потребе грађанства.
подмире
Због свега тога потребно је предузети, у интересу даљег ттодизања животног стандарда наших радних људи, сопственим средствима, хитне мере које би допринеле да наша локална индустрија и 34натство боље врше своје обим не задатке. Пре свега, потребно је повећати број услужних занатских радионица за подмирење свакодневних потреба Београђана. Те занатске ради онице· одговараће својој намени само ако настоје да стално подижу квалитет своје производње. Уметничким занати-
"дукцију
ума, као и оним који се баве израдом предмета потребних за капиталну изградњу, треба посветити | нарочиту Даљи развој занатства не може се ни замислити без више бриге за подизање стручних занатских кадрова и примања нових ученика којима треба обезбедити већи, број домова за смештај.
За бољу и разноврснију про индустриских – предмета широке потрошње неолходно треба искористити крај ње границе капацитета производње постојећих - постројења предузећа . локалне. индустрије, проширивати их»и усавршавати. На једног тренутка е сме се сметнути с ума стал на борба за коришћење хокалних извора материјала. У циљу бољег асортимана ових артикала треба плански и систематски тражити нове мо-
гућности за њихово произво-
ћење. Новаторство и _рацио-
пажњу:
"и других. питања
нализаторство непрестано пот помагати и развијати. постоје-
ћим средствима и могућности-,
ма, јер онФ мора да важну улогу у даљем локалне индустрије.
одигра развоју Учвршће-
НАШЕГ ГРАДА у
“На домаку Беорада“
. (1 Да протока 1оврћо
њем и увођењем радних нор- |. |
ми треба водити борбу. за :60љу организацију производње
и систематизацију радних“ ме-, неја5
може извршити своје задатке:
ста“ Локална индустрија.
без уздизања стручних кадро-.
ва у производњи. и админи. страцији. _ Најзад, "неопходно је, ради извршења ·поставље:
них задатака, да руководство | локалне индустрије схвати од
_говорност свога посла и систематски решава све. пробле-
ме који стоје на путу њеног
развоја.. Решавањем свих тих која. се свакодневно постављају, локадна индустрија може дати: значајан допринос побољшању живота наших грађана:'и тиме извршити свој задатак о
и 'смо' сви склони да усе ~ жестимо кад на нашим пијацама не на
=. ђемо све оно што нам у је потребно, кад чекамо по редовима, кад је довоз поврћа слаб, "Ми . радо критикујемо: „Није · обезбеђено“, „Неплански се ради“, „Не: води се довољно рачуна“. итд. Међутим, много
"је оправданих тешкоћа у Том
" замашном 'послу. Далеко више, но слабости и пропуста. Стога _би било: много боље н кори“ сније тражити. и налазити решења за ·ликвидирање досадашњих грешака, давати сугеостије и предлоге за довођење на' праву меру, у што боље стање,. снабдевање нашег гра-
,
/
претконгресног чланови
току такмичења
прачи |
' нушевић, старта Зора Ђурић. . ере нћ
бригаде 22 основне ор- |
ганизације _ Народног фронта Четвртог рејона. „Огњен Прица“, учинили су највеће напоре да заузму што боље место у рејону. Међутим, такмичило се са осталих 29 бригада, чији су чланови такође хтели да са што већим успесима дочекају, општенародни празник, Бригада „Огњен Прица“ заузела је десето место. у рејону. Њен вај-. већи успех је изградња дечјег вртића на углу Браничевске и Небојшине улице. |
Данас је, у лепо украшеној сали код Француске цркве, скуп
бирача 22 основне фронтовске
јединице. Већина присутних је.
активно радила у бригадни, по |
магала народну власт и данас Ће са правом да затражи од ње полагање рачуна о раду, "саве- | товаће се са одборницима и уда“. ће своје предлоге.
У радно претседништо. наза се. најистакнутији чланови Фрон"То је потпретседник 'Наролног одбора Четвртог рејона Милорад Станојевић, затим на-вреп-,
_ нији чланови бригаде Софија Ја-
| НиХ
,
ак. ПТТ, Ррннине Бо- | ра Иванковић. |.
Одговоривши на. питања по-_ стављена приликом последњег | састанка бирача, Никола: Илишевић, члан рејонског Народног. одбора подноси извештај о' ра-
|
ду Отсека трговине ш снабде-
· вања рејона, о чему ће се диску_товати ва данашњем састанку, а затим градски „одборник , Мирош Јовановић говори .0'перслективама развоја“ трговине и снаб-. „девања. у. Београду.
у
Предлози грађала. ам
Бирачи. су са нестрпљењем до-' чекали почетак дискусије. Дигло сесдесетину руку.
Пошто је добио реч, Милорад Поповић предлаже. да 'се женама које активно 'раде у Фронту и учествују у добровољним "радовима, нарочито. онима.
бирач
и после тога да се-по млекарама, које издају. доручак.
ујутру, продаје поред белог пе"цива н бурек, који је здрава и
„добра, а. викако Муна МР
на. ' "Поповић такође предлаже · да · "се скрати пут од истовара поврћа до његовог изношења јна | пијацу. Он констатује да се па-' радајз пакује у сандуке од по 120 килограма, због лега се добар део већ у: путу поквари; да . "се од пристаништа тај исти па-.
радајз камионом ' "одвози. до цен- ·
тралног магацина, тамо се) всто-
варује и поново утоварује ва.
пијачни. „магацин "одакле. се тек
дели продавницама, већ прилич-
"во труо. Зар не! може да се 'омо"гући. директан. довоз са ' приста- · ништа до продавница» ЛУ
·Џакови | "са лубеницама · пре сез непажљиво уистоварују““ ВХА
“Анка Зечевић“ предлаже Уа! ве
"које имају по више стотина рад- | сапунски праџак дели на: Лоши
„часова, доделе. радничке _ карте. за снабдевање. одећом | т. обућом. 1, , — Што се тиче појаве шпе-,
| кулације млеком, које се прода-
је по“ улицама изнад плафонске. ) цене, а често је разводњено ли, заражено, . углавном. смо. ми њеви. узрочници, — каже · Поповић, .
#75, ,
"ске карте, чиме би се избегло да. доколичари. дођу до. веће ко-
личине сапунског прашка, а о- | стали , грађани „остану ' без“ њега. »
"Велимир Милић примећује. да, "је продавница. млека. на Јужном. ·
Булевару · "прљаве, неуређене, не-'.
ма столова: и пуна је; мува,: Чи-. стачка колона. такође није би
соли: ва Јужвем Булеверу' читавих ума и по дана,
| У име своје“ реалка групе _ Стојадин- Стојковић поставља пи-
· тање: Како стоји са огревом> За-
„што |се, артикли' обезбеђеног "снабдевања. "добијају | тек на крају. месеца» Зашто цене воћа и | поврћа не, „падају са повећаним довозом н зашто се не максимирају цене зејтину, масти и сла| нини> Он такође предлаже да се КЕ " састанцима "фронтовских гру-
_ поред осталих' питања, трес тавају. ин питања снабдевања, Н "да: се "примедбе. ти предлози чла"нова "Фронта достављају Народ-
'"ном одбору, чиме би се створила
г још · тешња веза између власти ји! њених бирача.
"Душан "Журжуљевић предлаже да“ пијачне продавнице буду о"творене по. подне или предвече
! уради. правилнијег. снабдевања о-
"их "породица у којима су оба „брачна: "друга: запослена,
| Либуша Навичић овом предло„ту додаје још и потребу отварања. месарских џрадњи по подне, јр радним- људима често остају бонови за месо ненскоришће"Вера · Иванковић замера Град„еком, предузећу. ва. воће и, повр-
(а МЕТОУЕ сирове
~
• поврће пропада. Београђани ће; стога, изаћи масовно на своју економију да трудом и
· дошао до плода.
"могнеи ради за! заједницу треба |
ПОШТАРИНА ПЛА |
да. дана у дан боре низом препрека, стије од грађана, како путем дописа „20 октобру“, тако и путем писама Одељењу Тргови не и снабдевања ИОНО-а.
Треба удружити искуства и снаге, добру вољу и ГОТОВОСТ, да се та наша велика, заједничка брига реши што скорије што боље и што темељније, тако да се она, као проблем, за: увек скине са дневнога реда. Једна од 'моментано највећих тешкоћа је недостатак рад не снаге за бербу поврћа на економији Панчевачки Рит.
Сви досадашњи покушаји: одашиљање дневних и седмодневних фронтовских бригада, одлазак синдикалних подруж“ ница и других — све то није довољно да, се у ово време кад поврће пристиже пуним ка пацитетом, савлада обиље коте дневно може да избаци ова градска економија. Уместо де сет вагона дневно, колико мо“ же да пружи Панчевачки Рит, ! до сада је просечно брано два
Јер баш они; који се из са читавим | траже суге-
вагона, што ·је довело до опа- з | сности 'да поврће почне да | пропада. . "|
Иако је на терену ОСНОВНИХ организација објашњавано у више махова од колике је важ ности да се, сједне страпе, спасе поврће од пропасти, а са друге, снабде наше још увек оскудно тржиште, — никад до сада ово горуће питање није довољно озбиљно схваћено. Ма да посао брања поврћа вије тежак, ма да је обезбеђено превозно средство, ма да је обезбеђен ручак, ма да добровољни радници добијају пл поврћа скоро у висини вредности једнодневне зараде плаће- | ног радника, многе од наших | незапослених с домаћица многи | од пензионера, одабирали Су | | чекање у редовима и непотреб ну секирацију, уместо да су се одазвали позиву Економије и својим радом ол седам дана ђ допринели сређивању питања снабдевања нашега града, као и решењу свога сопственог снабдевања. Шта више, у Ово јесење време, кад врућине ниси више нису велике, и добро и корисно би било провести и' по месец дана на овоме послу. Да би се спречило пропадање плодова на економији Панчевачки Рит, на предлог Оде / љења Трговине и Снабдевања, Градски Одбор Народног фрон та организује у недељу ударни дан брања поврћа.,
Пространство економије Пан чевачки Рит може "а прими велики број ДОбровољних радника, а превозна средства осигураће се.
Зато не треба дозволити да
|| ||
залагањем допринесу ма и де. лимичном решењу ове наше заједничке Тешкоће и да спрече пропадање труда који је већ
Овај ударни дан треба да буде почетни дан масовног, што бројнијег изласка на брање поврћа. Чланови Фронта, | || који су угек умели правилно да реагирају на све појаве У нашој средини и нашли пачина да повољно реше многе 5245 једничке проблеме, неће дозво' лити' да на домаку нашега _ града, у ' градској!- гекономит пропада зрело поврће, а да су наше пијаце празне да Су на ши грађани изложени пљачки | од стране прноберзијанаца.
Само „овај рад у недељу не треба схватити као излет ка- | ко се то дешавало У неколико | махова, кад су нојединци Из лазили да седну у хлад и са“ чекају ручак. Ако је да се:по-“
својски помоћи ин својски радити. Само'тако 18 овај дан дати оне резултате који се. од њега очекују и бити почетни дан озбиљног рада на снаодевању Београда поврћем, |