20. oktobar
"мо не н—нљ> > ~
| | | | |
=——__- СТРАНА 7.
~
——
У 5 Пт“ (ода и МО ПОРЕ Пру А Ру РУМ и, % УРА ИП Мири о А
У ЦИЉУ ЈЕВТИНИЈЕГ И БОЉЕГ САОБРАЋАЈА
у '
~
'
Предлог за реконструкцију трамвајске мреже
и отклањање редова ва ставипама
иштање брзог и јевтиног пре-
воза радних људи са једног
краја града на други, свакако је један од тешких — проблема Београда.
Овај проблем се појавио због недостатка трамвајских кала, с једне стране, п пораста становника с друге. Увођењем трзлејбуса У саобраћај про блем је само мало смањен, али ни из. близа није решен. Градско саобраћајво предузеће непрестано _ пожећава број трамзајских кола, уводи — нове линије, али све те мере још не могу да уклоне огромне редове, која _ се протежу ва свим важнијим станицама. Ти редови и претрпаност наших возила долазе због слабе повезаности трамвајских линија и потпуно деконпентрисане трамвајске мреже.
У Затребу је то питање врло повољно решено, У Београду, међутим, ако неко хоће да иде, на пример ол Вождовца ло „Нветка“, потребно му је један сат, па и више, мора два пута да преседа в да плати за пелу Фожњу _ шест динара, и да приликом треседања чека у редовима. У – 3Загрећу пах, најдужу релацију Максимипр—Раде Кончара улица, човек може да пређе за 25 минута, без прееедања за свега два динара.
Вожња београдским трамвајима, вко човек тде са једног краја града на рути, углатскум је скопчана са пресе. дањтма, са чекањем у реду и се пла. ћањем две м три карте, Тим незгодама највише су погођени радни људи Београда, који станују у једном, з раде у другом делу града.
Један од излаза из тешке ситузције, у којој је сада Београд, у веза ст тревозом радних људи, јесте кон. нентрација м повезивање трамвајске мреже. Како је то мотуће постићи»
Као главни центар трамвајске мре- !
же треба узети Славију, а Као важне крајње тачке Теразије, Вождовац, „Цветка“, Топчидер, Чукарицу, Карабурку, затем Ауто-команду 8, најзад, железничку станицу и Калемегдам. Прао треба укинути линију број 2, сотакву каква је данас и заменити је овим линијама, које ће полазити од Вождовца, рецимо ливија број 17 и 18 им ићи са Славије, једна за другом, одакле ће линија 17 бити лево (тојест према. Железничкој станици) а број 18 десно (тојест према Шентрали) до Калемегдана — који бп важио крајња станица (само због важности карата), а отда би линија број 17 ишла према Централи, а број 18 пре ма Железничкој станици, док се не би састале на Славији, одакле бин трамваји поменутих линија један 38 другим заједно одлазили на Вождовац. (Овде је потребно водити рачуна да стижу у исто време код Ауто“команде, како би могли да се укр-
| штају као пар према Вождовцу, доко не буде израђен дупли колосек). На
тој линији би требало да саобрађају по двоја кола, што значи свега четвора кола.
Други пар линија полазио би од Карабурме (а уколико би се то показало као непотребно, полазио би од укрштања код Железничке станице Дутав), то би била линија, рецимо, број За и 8 6, и ишле бн заједно једна за другом до пресека са салашњом линијом број 2 гле би се рвзишле, н број 8а отишла десно пре-
"ја Нентрали,ја број 86 лево према Славији ло Железничке станице, која би важила као крајња станица (само због важности карата), а онда би се, у продужетку, опет састале тде су се разишле н заједно отишле на укр“ штање. М овде би учествовала двоја кола, свега четвора кола.
Трећи нар линија, рецимо број %# и Т5, полазно би од. „Цветка“ до Вуковог споменика, одакле би број 4 отишла десно, према Шентрали, а број 5 лево, према Славији, по састале се такође код Калемегдана (као крајње станипе) н У продужетку <е вратиле
до „Цветка“. Овде би учествовало по шесторо кола, свега дванаесторо кола. Овако реконструмсгна, садашње ле вија број 2 много би боље одговори= ла својој намени, а избегле би — се тужве на Железничкој станици, — 84 прелазу за Земун ж на Пристаништу, јер би сваки путвик бирао своју ли= ректну линију. Поред тога, ве бн бидо гужве на Славији, _ варочито ва
а ан вене
де |
' Проф: др. Светомир "Риртић: Основни закони кретања стројева, Стручна библиотека Јјединствених синдиката Југославије, издање синдикалног издавачко - штампарског предузећа „Рад“, Београд 1988, латиницом, страна 98, цена 10 динара. ;
инж. Антун рехницер: штедња угља, стручна библиотека Јединствених синдиката Југославије, издање Синдикалног издавачко - штампарскот предузећа „Рад“, веогрзд 1948, латиницом, страна 108, цена 1 динара. ј
Р. Кибрик: Приручник за синдикалне библиотеке, Синдикална библиотека, издање" Синдикалнот издавачко - штампарскот - предузећа „рад“, Београд 1948, ћирилицом, страна 81, цена п динара. М | Нове методе рада У грађевинарству, Библистека „Нови ме-
“тоди рада“, издање Синдикалвог издавачког штампарскот предузећа „рад“, Београд 1898, , латиницом, страна 43, цена 6 динара.
Јосиф Маринковић; Радничка песма, издање Синликалног издавачко - штампарског преду“ зећа „Рад“, Београд 1948, це-
[о па. драара.
као |
во |
трамвајскса станици у правцу Железничке станице, јер људи не би ту морали да силазе из кола, пошто би она ишла _ директно на Железничку станицу, и друго. што је исто тако . важно, смањило би се – оптерећење тролејбуса код Калемегдана. +»
Поред реконструкције линије број 2 треба |извршити реконструкцију још неких линија и увести нове линије.
Требало би успоставити директну линију Топчидер—Славија—Теразије и обратно, и то би била садашња линија број 3. Ту би могла ла саобраћају троја кола. Затим. требало би успоставити линију Топчидер—Славија—Цвстко““ и обратно, рецимо број 1, Овде би, због дуже релације, требало да саобраћају четвора кола. Та: кође треба успоставити линију Тол. чидер—Славија—Вожловац и обратно, рецимо број 15. Ту би могла да саобраћају двоја кола.
Линију број 13 такође треба продужити да иде од Чукарице, преко Сла. вије, на Теразије и обратно. Ту -би саобраћала троја кола. Затим треба успоставити линију Чукарица— Славија — Вождовац и обратно, н то би могла да буде линија број 16. Ту би саобраћала двоја кола. Затим, требало би успоставити линију Чукарица—Славија—,Џветко“ и обратно, рецимо број 12, са четворо кола.
Линију број 10 такође треба преуре
дити. Треба успоставити линију Вож-.
довац—Славија—Теразије са троја кола н линију Вождовап—Славија„Цветко“ и обратво, рецимо број 14 са четворо кола. Линију број 1да такође би требало продужити до Теразтја, са четворо кола, а у дане приредаба на фискултурним стадионима појачати је двоструко па и троструко. Недељом би требало успоставити линију Ауто-команда—Славија—Топчидер са четворо кола, као и појачати и све остале хиннје, које воде према Топчидеру. .
Линију број 7а требало би продужити до Железничке станице, — тако да се добије: Ново гробље—Славија —Железвичка станица и обратно, на којој би саобраћала кола без прикожица, због маневрисања.
Линија број 6 би се кретала у нстом правцу као им сада, тојест Теразије—, Цветко“, са деветоро кола у саобраћају. Линија број 7, ТеразијеНово гробље са двоја кола и линија број 9 ЦДЈА—Карабурма са четворо кола у саобраћају.
Кад погледамо ову реконструкцију можемо одмах да уочимо да би опте"рећења тролејбуса на Славији у многоме нестало. Што је још важније, радни људи би добили директне линије у свим правцима и могли — би брзо и јевтино да се пребацују с јед„мог краја града на други.
Ову реконструкцију је са постојећим бројем кола сасвим могуће извршити, ако имамо у виду да је сала "у промету 66 до. 70 кола. На неким релацијама би се чак број кола и повећао. На пример;
До Теразија би сада ишло 24 кола — 8 вите, повећање 500/6;
до „Цветка“ би сада ишло 29 кола — 11 више, повећање 550/%;
до Топчидера би сада ишло 9 кола — 3 више, повећање 500/0;
до Вожловиа би сада ишло 12 пола -—- 7 више, повећање 1400/6; у
до Чукарице би сада ишло 9 кола — 3 више, повећање 509/0;
до Карабурме би сала ишло 8 кола — 4 више, повећање 1000/5;
до Железничке станаце—Славије би сада ишло 12 кола — 2 више, повећање 200/6.
Онај пропенат 92 Боеј, _ показује вам растерећење тролејбуса ва Теразијама, а онај од 1400 /6 гарантује
потпуни нестанак редова на Славији за десетку. Убацивање новог броја кола, после ове реконструкције, давало би само повољније резултате.
Да се не би реконструкција показела као немогућва потребно је указачи још ва неке ствари. Прво, треба извршити #ово типизирање кола, олносно ваправити нов распоред кола, е обзиром на реконструкпију мреже. Затим, а линијама Ауто-командаВождовац, као и ва пресеку. линије број 2 9 треба временски удеснти да се укршта по два пара кола, што значи на једној ужрсвици четвора Кола, тојест двоја кола ва једној страви, = двоја на другој, како би се максимално искористио капацитет- тих пруга, з
пл, Гоце Делчев, 20
и +»
„о ЈЕ
а Излази
Излази
Мао] |
стране 2.000
тим
Техн
_струкцији не би биле велике, уколико
се не
на поменутим
6, а број 10а код Београдског _ гвожђарског предузећа у улици Булевара Црвене армије. |
Овом — реконструкцијом
ичке исправке у овој _ рековби изграђивао други _ колосек
линијама. ' Засада би трамвајске
требало, само „направити скретнице мреже решило би се и питање јевтикол Правног факултета, на пресеку ног превоза. Не треба подвлачити од линије број 2 и 9. као ин на Желе- колике је важности да _ трамвајска
зничкој станици, због враћања Та: Карта не буде скупља од два) линаДобро би било направити на свим ра. Није свеједно да ли ће — један крајњим станицама кружне колосеке, радни човек погрошити данас за
како би се мање губило у времену
прилик
требало би извршити размештај станица за. у правцем, да би се спречила штекулација. На пример, линије. број 10 и 10а
полазе Ауто-к
ду само до Ауто:команде, користили
линију заузим треба
разлвојити тако ла,
стаје
јима почива хидрометеаролошка служба, да
трамвај 8 или 16 или још горе 24 динара. Није свеједно да ли ће ме, сечни издатак за трамвај бити – 240, 480 или 720 динара. Увођењем директвих линија радном човеку Београда омогућило би се да са једног краја града пређе на други за свега два динара. у
Овом реконструкцијом би се поред омогућења бржег и јевтинијег прево-
ом манезрисања. Поред тога,
трамваје, «оји иду истим
са Теразија и иду заједно до оманде, Да не би они, који и-
која иде до Вождовца и тиме
али места у тим трамвајима за најзад уклонили непотребни релостанице једне и друге линије ви испред трамвајских и тролејбуских рецимо. број 10 станица. !
на место где данас стаје број Милан ВИДОЈКОВИЋ
|
· гласник
Тромесечни стручни часопис, издаје Савезна _ Управа дрометеоролошке службепри Влади ФНРЈ.
Часопис има циљ: да помаже унапређење наука на ко| 1 шири _ знања хидрологије, метеорологије и суседних грана геофизике
код нас, да олакша изграђивање „стручних метеоролошких и хидролошкних кадрова, да помогне убрзање процеса организационфг и методског усклађивања службе ин да доприне-
Свој удео што бољем упознавању заинтересованих са ко-
ристима које хидрометеоро лошка служба може да. да.
Први број часописа, на 64 странице осмине, већ је иви-
садржајем: _ Језера хладног ваздуха;
них кристала; Облачносту Љубљани; Температура ваздуха
тастар вода; О проблемима симоптичке
Хидрометеоролошни
Кана ми; Хисториски преглед метеоролошких опажања; метеорологије
подруч!“' Југсславије; Интензитет сунчевог зрачења у Бео
граду;
НР Србију — 1—9.000.020 Савезне управе ХМС, Беогзад,
ција Савезне Управе ХМС „О консервацији Миладина Пећинара.
__КОНВКУРС |
мМ
Горе расписује конкурс за израду следећих уџбе
Читанка за 1! разред, | награда 15.000 дин., 11 награда 10.000 дин, Читанка за |! разред, | награла 15.000 дин., 11 награда 10.000 дин. Читанка за ТУ. разред, 1 награда 20.000 дин., И награда 15.000 дин. Историја за 1! разред, Тнаграда 20.000 дин,, 1! награда 15.000 дим. Историја за ТУ разред, 1 награда 20.000 дин., МИ награда 15.000 див. Земљопис за У! разред, 1 награда 15.000 дин., 11 награда 10.000 дин. Земљопис за ТУ разред, | натрада 20.000 дин., 1! награда 15.000 дин. · За гимназије: ,
Читанка за | разред, | натрада 20.000 дин., 1 награда 15.000 дтт. Читанка ва Ј! разред, | награда 20.000 дин., 1! награда 15.000 дин. Читанка 38 И! разред, | награда 20.000 дин., И награда 15.000 дин. Граматика. за 1 разред, награда 20.000 дин., И награда 15.000 дин. Граматика за И разред, 1 награда 20.000 дин., 1! награда 15.000 дин. Граматика за ТП разред, | награда 20.000 дин., ПО награда 15.000 дин.
основне школе и гимназије за школску 1948/49 годину, а по упутстри-
и снабдевене шифром, просвјете Народве Републике најдаље до 1 втрила 1949 године
доставити Министарству просвјете У засебној
брило за ворар сл издавачког предузећа.
Министарства просвјете Народне Републике Црне Горе — Цетиње.
ставно одјељење — број 16881.
НОВИНСКО-ИЗДАВАЧКО _ ПРЕДУЗЕЋЕ
НОВА МАКЕДОНИЈА“
С
- иг “7 | | 66 / „НОВА МАКЕДОНИЈА |
· Излази сваког "дана, сем понедеоника
Претплата: ' мес. 45.—; тромесе“
ЕАКА ЕУТТАМТМЕТ“
три пут
х Годишња претплата
74 | 5: ој евхтеа ет | Њ три пута у месецу на турском језику. | | Годишња претплата 72.—- дивара у
Прима
Цела страна 10,000.— дин. Фуласи у оквиру по 60.— дин. од. 1 ступшу. Мали огласи по 2.—. дин. од рези.
шао са следећим
Олређивање кретања. протока на водотоцима; Отисци снеж| п
на
за
Прикази. Часопис се може добити уплатом износа од 20 динара чежовни рачун кол Народне банке ФНРЈ — Централа за Х“" трометеопслошки гласник Добрињска 1, пошт. фах 604 чековни рачун добити _ публика. тла“ од инж.
Упла:гом износа од 15 динара на исти
Хил рометеоролош ки гласник може са
инистарство просвјете Народне Републике Црне.
ника за основне школе и гимназије:
За основзе школе:
Уџбеници морају бити: издађени према наставном програму за
која се могу добити у наставном одељењу Министарства просвјете.
Рукописе откуцане на машини (само на једној страни са проредом) треба доставити у три примерка Министарству Црне Горе — Наставном одјељењу, —
Име и презиме са шифром, као и тачну адресу, 'састављачтт _ ће 1 запечаћеној _ ховерти.
„Састављачима, чије уџбенике Министарство просвјете буде олоФротребу у школама, припада поред наведене награде н хо-
За ближа упутства мн објашњења обратити се Наставвом 'одјељењу
Из Министарства просвјете Народне Републике | Цене Горе — Не
КОПЉЕ ИЗДАЈЕ» ЛИСТОВЕ:
Телеф, 622, 536, 537 |
АВА
хинара
на 135.— годишња 540.—
У
а у месецу на албанском језику. ЈУ 72.— динара. Нзз
ж
ЕЈ ни огласе по умереним цевама.
пола стране. 5.006 .динл четвртина, МИ одан%
о и
(
неквалитинованих и полуквали ихованих аднина, за квалићиковане раднике, за руко-
водиоце н техничара, за нинењере, за 586
ученике У призведи и студенте универзитета
„СТРУЧНА БИБЛИОТЕКА ЈЕДИНСТВЕНИХ синдиКАТА“ |ћирилицом и латиницом)
Инж. В. ПАВЛОВИЋ: Динара Провгтравање рударских јамсних просторија 4.50
Инж. М. ШВИЈИЋ:
педземна елзнтрична мрежа [| допуњ. изд. 8.Инж, Б. ИЛИЋ: = | Техничко цртање у машинству 11 допуњ. изд. 6.50
Инж, Б. МИЛОШЕВИЋ: Гвожђе и челик || допуњено издање . » •· Ишк. М, БОРИСАВЉЕВИЋ:
Бензински мотори [! допуњено издање . .
9.—
Инж. СТ. ВУКЕЛИЋ: |
Рачуница у радионици. 50» +» » = • 10.Инж. М. ИВИЈИЋ:
Алтеарнатери 20206 2. : + + «+ + + 7
п. н. змиј: 5 | Чување аутогума + + + 54 5 + + +» • 9.50 И. 3. Ракар: | Бакар и његове легуре. + 25 5555 37 3. КУЛУНЏИЋ:
Папир о. 20: а ен н56 + + + + ст. БУРАЊ:
Гасни мотори 20:06 #05 + +» + + • + бРуковање гасним моторима . - + + 0: + + 5 Инж, М. МАРКОВИЋ:
Шећер м шећзрна репа Инж, В. МАРКОВИЋ: Техничко скиџмрање и цртање у Инж. Д. ГРАНИЋ:
Темељи зтрапа + 4 «о р + "о • » •» =" » б—
грађевинар.
Инж. СТ. МИЛОШЕВИЋ:
Бојење текстилног материјала . » + · · • 9.Инж. СТ, МАТИЈАШЕВИЋ: К
Петови 20205 50565» е но нон =" 5 Инж. ФАРМАКОВСКИ:
Тооива им сагсревзање || допуњено издање . 7—. вл. лиозин:
Хеммсча бојење метала . . -· · · · · · 6В. ЉУБИЋ: — ~
Дубома извлачења и остали радови на преси 7.Инж, В. РАПАЈИЋ:
Основи геометрије . . . .· · · . · · .· 6Инж. Б. МИЛОШЕВИЋ:
Разнебејни метали 2». Инж. Л. ПЕТКОВИЋ:
Новаље у налупу с 5 +++ + «+ + + + • М. ЖИВАНОВИЋ:
ФОбралз метала на стругу [ део . . · · • Инж, СТЈЕПАН ВУКЕЛИЋ:
Елентричим топлотни уређаји . · -· · + • Инж, Д. ТАДИЋ:
Водевед 5020 65566 + « он + Мамализанија 120 а а а 658 «+ Инж. 3. РАКАР:
БВештачке материје . 0: + 5 + + + + + • СЛОБОЛА ЛАСЛО:
Пизапице м праноснице терета · · · · • Инж. Д. ГРАНИЋ:
Зидарски радови . 2 +) + + + » + + • Конструктигниг елементи нареза . 0 +) Резање нараза . . 0: 56 8 + + + = = = Ини. М. АРСЕНИЈЕВИЋ: Предења памука . • Инж. Д. ЛАДЊИ: Ми
Хлађење у, индустрији животних намирница . Практични савети за металску струку » · Инж. Б. РАЈЧЕВИЋ: 1" 4, Бе
| !
Земљане' водојаже . «= « « » в но « • „Библиотећа нови методи рада“ (ћирилицом и латиницом). = « = « « «= ~ = » « 10М. КУЧЕРИН: |
Како ја топим челик . • = » « »7 3. КУРАТОВ: у = ;
Мој рад мој метод. • « « « пак и ме
~
Сва издања Издавачко-штампарског преду-
за поруџбине од преко 30 примерака навише обратити св изравно
ИЗДАВАЧНО-ШТАМПАРСКОМ ПРЕДУЗЕЋУ
| –-В А А
·_ БЕОГРАД, СКАДАРСКА 33 БРОЈ ЧЕКОВНОГ РАЧУНА 1'476019 _
х #
!
СТРУЧНО УЗДИЗАЊЕ |
13. |
зећа „Рад“ могу се добити у свим књинарама |
3