20. oktobar

отела у

Л

ванрелно ЏЕКА издање И

БРОЈ 204 ГОД. У _

„1210. 3.1142 ДА ТЕМА Ји Бо Тре (; 8. 0... 6. А

СМРТ ФАШИЗМУ =

ИЗЛАЗИ СВАКОГ ПЕТКА

| ада ове године славимо чеЧу тврту годишњицу победо0) носне битке за ослобођење МЕ Београда од фашистичког > окутатора, на другој обали Саве, где се за време окупације на нустари дизао само један логор смрти, диже се већ нови Београд, потпуно нови град који конкретно симболизује сопијалистичко стваралаштво нашег радног народа. Београд је давно. обновљен рушевина, упанпређен, и у врењу радних напора н манифестационих заноса чини се да је двадесети октобар хиљаду деветсто четрдесет четврте био тако давно, да је то историја. Историја јесте, али тај дан ће још дуго остати близак по ономе што значи, по ономе на што помиње и на што потстиче. У четвртој години после ослобођења Београда читава земља бије битку за БПетогодишњи план, њ многи радни колективи већ су с успехом извршили обавезе за руту годину Нлана. Огромност опога што је извјанено ва те четири године бана светлост уназад на ослободилачку борбу која је то омогућила, а данашња постигнућа бљистају у светлости наше револуционарне борбе за слободу. Двадесети октобар, дан ослобођења Београда, празник је читаве наше взе-

мље, свих ваших народа. У ослобађању . Београда учествовали су борши из свих

крајева нане земље, јединице наше ослободилачке војске у којима су се борили синови и кћери свих наших парода. Ослобађањем Београда борба за ослобођење земље није била јон завранена, али је блиска побеља добила дефинитивност. Када је Београд после тешке шестодневне битке освануо слободан, у нелој Јутославији, кофу су окупатори и издајнипи хтели занавек не само да поробе нево и да раскомадају, свима, на још неослобођеним и на већ раније ослобођеним територијама, свима који нису били издајници у служби окупатора било је јасво да је ослобођена престоница нове, федеративне народне државе. Нова држава већ је постојала, стварана из дана

ослобођењем Београда нова држава, иако територијално још непотпуна, почела је да живи као дефинитивно остварење воље раднога народа на челу са својом авангардом. Београд, град славних традиција револуционарног радничког по. крета, поприште историског двадесет седмог марта и центар устанка одакле је Централни комитет КПЈ, на челу с другом Титом, дао знак за оружану борбу одмах по хитлеровском нападу на Совјетски Савез, — постао је руководствени и мобилизациони центар за довршење ослободилачке борбе и за извршење обнове земље. / Но Београд није само град у чијем ослобођењу се огледа братство и јединство наших народа. Београд је вечити конкретни симбол братства народа Југославије с народима Совјетског „ Савеза. У бившој, ненародној Југославији стални захтев револуционарне радничке класе био је савез са СОСР-ом, парола свих крвавих демонстрација против монархофашистичких режима и међународног фашизма била је „Београд — Москва“. Више од три године до октобра 1944 у Београду није гаснула ослободилачка борба, нако су јединице наше ослободи лачке „ојске биле повремено далеко, иако су из дана у дан гинули најбољи кадрови на улипама Београда и у фашистичким мучилиштима., Више од три године у поробљепом али непокореном Београду, који је био један од фронтова чаше многообразне ослободилачке борбе, живела је парола „Београд — Москва“.

Када је Црвена армија била најдаље,

" "борбе; а

у Банат. 3

њу су носили у свести и срцу, њен долазак су осећали као дах на лицу жхиљаде бораца илегалног фронта који су гинули с именима Стаљина и Тита на уснама. Двадесетог октобра остварило се свесно уверење: Црвена армија стигла је до Београда, а ослобођење Београда заједничка је победа двеју братских војски, вечита спона између народа двеју земаља које је сем словенског

„братства и дотад везивала идеја соци-

јализма. На свом ослободилачком путу на запад Црвена армија, која је надахњивала и давала снагу и док је била далеко, драгоценим жртвама је указала незаборавну помоћ ослободилачкој војсци Југославије за победоносно довршење рата.

Наши народи никада неће заборавити

„моралну и крвну помоћ коју им је ука-

зао братски Совјетски Савез са великим Стаљином на челу. Без Совјетског Савеза у овом рату не би било ослобођења ниједног народа. А исто тако нико не може и не сме забаравити велики прилог победи над фашизмом који су дали наши бројно мали народи. Непоколеб-

ПЕГЕ ШТО

еоградској операцији претходио је

читав низ важних и тешких бор-

би у Србији и већих побједа на-

ше Народно-ослободилачке вОјске. Најважније борбе одвијале су се на Копаонику, у реонима Пожеге и Ужина, на Рудничком масиву, а затим у Подгорини, Тамнави, Мачви и Шумадији. У тим борбама не само што је ликвидиран већи број непријатељских гарнизона и нанети знатни губици Њемцима, већ су задати и задњи одлучујући ударци квислиншким формацијама Недића и Драже ум да : стали су само биједни остаци који су дијелом пребјегли преко Дрине у источну Босну, а дијелом се прикључили њемачким гарнизонима у Београду и Крагујевну. Као посљедица тих наших нобједа створена је велика слободна територија сјеверно од Западне Мораве, источно од ријеке Дрине и западно од комуникације Београд — Крагујевац, са важнијим мјестима: Крупањ, Лозница, Ваљево, Лазаревац, Уб, Аранђелова и Горњи Милановац. Овим претходним барбама постипнути су значајни војни и војно-политички успјеси. Наше дивизије, које су имале осјетне губитке у претходним операцијама у Босни и Орбији, знатно су се попуниле, а нарочито након ослобођења Ваљева и Аранђеловца, те су створени погодни услови за београдску операњију. Непосредно пред београдску операцију главнина сната наше 1 армиске групне избила је иа линију: Обреновац — Космај — Паланка. По инструкцијама Врховног нттаба НОВ и ПОЈ ове снаге биле су оријентисане пре-

„ма Београду, у очекивању да јединице

Нрвепе армије претходно форсирају Луо па да заједничким снатама њашадну и ослободе Београд.

У том раздобљу, након потиупог рарбијања _ њемачке одбране балканског фронта у Јашко-кишињевској операцији, јединице Ш украјинског фронта брзо су напредовале нрема Мађарској избацујући из строја сателитску Румунију и Бугарску. Већ почетком октобра ЈЕ

ене је ушле су преко Румуни Мт И сен ослобођени су гра-

„Одстих формација“ "ог

БЕОГРАД, 20 ОКТОБАР 1948

љивој љубави према Совјетском Савезу као водећој снази напредног човечанства, неразрушивом уверењу у победу праведне ствари и дубоком интернационализму у борби за ослобођење народа, оличеном у оданости Совјетском Савезу, нашу радничку класу и наше народе учила је наша Партија, учио је Централни комитет наше Партије, учио је друг Тито.

Од завршетка рата, у периоду све суровијих и циничнијих насртаја и махинација англоамеричког – империјализма, Београд је био и остао и остаје истурена тврђава антиимперијалистичког фронта. Руководствени центар изградње социјализма. у нашој земљи, Београд, као оличење јединства народа Југославије, неумитна је претстража социјалистичког фронта. Ни неправде са стране комуни_стичких партија и влада земаља аптиимперијалистичког фронта, које су с нашом земљом везане уговорима о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи, ни непојамне увреде, ни недопустиви фалсификати са стране с које они. не би

могли доћи, не могу поколебати Београд, Југославију, народе Југославије 'у

свести о неразрушивом јединству анти-.

империјалистичког фронта, фронта мира и демократије. Београд је у најтежем периоду историје доказао своју приврженост интернационализму на делу. Он је делима доказује и даље. Никада светло име Београд не може бити наруже-

но, а још мање се може Београд избри-.

сати с демократске па и нормалне географске карте света. То што су за њега пали и совјетски и југословенски борци — може једино спајати. За њега су па-

дали совјетски борци и под Москвом, и.

у Стаљинграду, и под Лењинградом, и на Кавказу. А за Москву, за Стаљинград,

за Лењинград, за Совјетски Савез гину-,

ли су свесно југословенски борци од јула 1941 до октобра 1944, васпитани Комунистичком партијом Југославије на учењу Маркса, Енгелса, Лењина и Стаљина, на примеру Совјетског Савеза и Црвене армије.

Из године у годину, руковођени Ко-

мунистичком партијом и другом Титом,

надахњујући се из руководственог њен-

— Ток и зтачај —

деви: Бела Црква, Вршац ни Петровград (Зрењанин), 5 октобра села Овча и Борча, 6 октобра ослобођено је и Панчево. Тако је 6 октобра завршено опкољавање Београда са банатског правца, што је било од великог значаја за даљи ток и развој београдске операције.

5 октобра мотомеханизоване јединице Црвене армије под командом генерала Жданова форсирале су Дунав и већ 7 октобра извршиле покрет из Видина (Бугарска) правцем: Зајечар — Жагубица

— Паланка. == - Топола. == У лаенован

=- "Београду савлађујући на том правну отпор три њемачке дивизије и то: 1 аљ пијске, 117 ловачке и дивизије Принц Еуген. Ове дивизије 'имале су задатак да онемогуће продор снага Црвене армије у источну Србију. Снажним налетом мотомеханизованих јединица Црвене армије оне су одбачене и то: дивизија Принц Еуген према Нишу, а 1! и 117 према Омедереву. На дан 11 октобра, када су се наше јединице спојиле са јединицама Црвене армије у реону Велика Плава. — Паланка. главнина снага наше | армиске групе налазила се на линији: Обреновац — Космај — Паланка. Уствари, то су били полазни реони паших снага у беогг лохој операцији за напад на њемачке сг'ате, које су браниле Београн. Сама београдска операција одвијала ~е на просторији сјеверно од љи"није: ц — Чосмај — Паланка,

21 дивизија правцем: с. Вишевац Рача — с. Кусадак — с. Ковачевац с. Влашка — с. Зуце — с. Мали Мокри Луг — Београд;

1 пролетерска дивизија правцем: с. Бабе — с. Парцане — Рипањ — с. Пиносава — с. Ресник — Дедиње;

6 пролетерска дивизија правцем: Парцански вис — с. Барајево — с. Рушањ — с. Кијево — Топчидер — Београд.

17 дивизија затвара правац од Крагујевца ко Тополи.

12 Корпус лат ~ ,

Са једном дивизијом (86) ликвидирати непријатељске снаге у Обреновцу. У случају неуспјеха држати Обреновац у блокади и чврсто затварати праван Обреновац — Београд.

Са двије дивизије (16 и 11) извршити напад са линије с. Умка — с. Моштаница, правцем Чукарица — Београд, 28 дивизија у општој резерви иза 16 ин 17 дивтзије.

Главнина снага мотомеханизованог корпуса генерала Жданова наступа општим правцем: Топола — Младеновац — Бео"град. Једна мања колона у јачтни једне бригаде оријентисана је прама њемачким дивизијама 1 и 117 правцем Смедерево — Гроцка; око два пука, углавном артиљерије, упућена су као појачање нанјој 17 дивизији за затварање нравпа об Крагујевља као и иравца од Чачка према Горњем Милановцу.

и у времену од 11—22 октобра 1944 го-

"дане. Претходне операције и у њима ностиплути успјеси, створили су потребне

услове за београдску операцију.

Оттитти киљоаш Феранеје:

Отшти шлан нејства за пернод од поласка из волазних реона Обренован Когииј — Палавка де избијања ка при талвиај иврејеаије јае се у сле-

| БРОЛЕСЛЕРСКИ КОРНУС:

5 дивизија паступа оинтим правцем: Наталинци — Азања — с. Мали Пожаревац — Крајкова Бара — с. Врчин с. Мали Мокри Луг — Београд. и

Кок “ петеаштије 14 октобар

Све дивизије ! пролетерског и 12 коршуса у наступању ка Београду. Предњи дијелови мотомеханизованог корпуса генерала Жданова избили су прије зоре „рилазима Бањице ч Бањичког виса, гдје у натшли на жестоку непријатељску артиљериску ватру. Штаб ормискегруве етигао је у зору у с. Јајинце. Споразумно са генералом Ждановим израђен је 'у основном заједнички план за напад «а њемачке снаге које су браниле Бевград. " Шљан су сачињавали ови основни елемени; Бел)

МТ ТПОСОАТО ТВ ЈАОКАГЕНА, ПЕЛЕ ТИЊА

тра, Београда, оствариваће и оствариће радни народ Југославије социјализам У нашој земљи, а тешки напори и светли заноси градилачког рада.у свим облаСтима прилог су заједничкој ствари антиимперијалистичког, | соши ја тстви чноо фронта. Непоколебљиви уз своју Партију и своје руководство, наши народи знају шта је верност, шта је подударање речи и дела, шта је истила и шта је доказ у пракси. Не жртвујући истину ги правду, ни под најнезаслуженијим увредама неће из срца шичупати оно са чим су нераскидљивим нитима везани, сузе увреде неће им замутити очи, али ни те неправде које им се наносе са стране другова по идеји и борби не могу избрисати ни прекрити оно што је би ло и оно што јесте. Тако .непролазно светао остаје и датум двадесетог ОКТОбра, који кроз Београд конкретно симболизује заједничку борбу и заједничку победу народа Југославије и народа ве_ликог СССР-а, водеће спаге напреднот човечанства у борби за мири демократију. Јован Поповше

МНОМ МИЛА АЈА

1. — Главни удар извршити шравцем: авалски друм — Славија — савски мост, у циљу раздвајања њемањких снага на два лијела; спријечити ругисње еавског моста, а затим почесно уништавати њемачке снаге. ;

2. — Помоћни удар нанијети правнеш: Александрова улица (Булевар Црвене армије) — нанчевачки мост.

3. — На свим важнијим нравнима да се оствари што потпуније садејство наше пјешадије (стрељачких дивизија) са „мотомеханизовацим јединимема _ Црвене „армије,

На основу ових главних елемената плана за напад на Београд, штаб армиске групе је издао своју историску заповијест дивизијама 1 пролетерског и 12 корпуса за напад на њемачке слаге и ослобођење Београда. Позивајући све наве борце н руководионе да уложе крајње наноре у циљу што бржег ослобођења Београда у заповијести је речено; „Ми данас. извршавамо историску задаћу у овом рату, тиме што главни град чаше отаџбине ослобађамо од њемачког фашистичког ропства и недићевско-четничке издаје ин враћамо га своме народу и отаџбини“.

Према поменутој заповијести наше снаге су имале извршити напад у че"тири колоне, и то:

Прва колона: јединиње 12 кортуса под -командом генерала Данила Лекића, њапада отштим правцем: 2. Жармово Банове' Брдо н даље жељезничка станипа. ;

Друта колота: јединицс 6 пролетерске дивизије под командом пуковника Ђока Јованића, напада отинптим правцем: Топчидер — Топчидерски венац — Војна болница — Кнез Михајлова улина "Калемегдан. ·

. Трећа колона: јединице 1 пролетерске дивизије, под командом пуковника Васе Јовановића, _напада огашштим правцем; Бањица — Дедиње — Булевар ослобоЂења (Булевар Ј. Ај) — Крунска ул.

(Наставак на- 62

другој страни)