20. oktobar
| д=——=——_-__--------_---_---_--
СМРТ ФАШИЗМУ,
БРОЈ 242
Свечана прослава , устанка народа Срб
ГОДИНА М И
аи ЕУ Ри јети кттете је иТеТИН ах зета
БЕОГРАД, 9 ЛУД 199 | У
,
У Београду
едми јула — Дан устанка српског нњарода прослав-
_ _љен је свечано У главном
Е граду наше отаџбине, Још уочи самог дана прсславе одр.
жана је — уз присуство највитих државних и пертиских руз ководилапа, свечана академија, на којој је одржао реферат Слободан Пенезић, члан Политбирог ЦК. КПС. По неким пре. дузећима и установама одржа. вани су кратки састанци на ко“ јима се говорило о значају устанка п оживљавале успомене на овај велики историски датум српског нарола,
На дан 7 јула Београљ је освануо искићен стотинама лржавних п партиских застава, и сликама највиших партиских 8 државних руководилача.
У раним преподневним часовима десетине хиљада трађана из предузећа, установа и оста лих — организација Наролног "фронта са згставама и“ транспарентима одлазиле су на свечани митинт код металскогт комби. ната „Александар Ранковић" на Бежаниској Коси. Овом свеча. ном митингу присуствовао је и велики број сељака из ближе пи даље околине Земуна, членова сељачких радних залруга, Радни сељаци су певали борбе. не песме им итрали народта ко. ла. Испрел почасне трибине било је више хиљада омлади. нања и омладинки — градитеља Новог Беогрела. Био је то деострук празник. Прослављен је велики“ револуционарни лан српског народа и слављена још јелна радна побела трудбеника
Земуна — пуштене су у погон две нове фабрике метално-ин. лустриског комбината Алек.
сандар Рачковић". Митингу су присуствовали највиши претстав ниши Владе и претставнипи Ма. соввтх организашија, · На свечаном митингу на Бежаниској Коси, присуствовало „је преко шездесет хиљада грађана Београда и Земуна, Говорили-су министар индустрије НР Србије Богољуб — Стојановић, члан бироа градског комитета КПС за Београд Марко Нике. зић а секретар партиске организапије металског завода „А. лексанлар Ранковић" Ђока Ре" ховановић,. Говори су били че сто прекидани одушевљеним 92-
добравањем и једнодушним клипањем - Централном комитету и
другу Литу, ; На ден прославе народног у-
станка трађани Београда су <е одужили и успомени хероја
народних — првобораца Ослобо“
зареко 60.900 грађана Београда учествовало је ва с
овај
дилачког рата. Уз присуство ве.
ликог броја грађана свечано су
откривене плакете | народним херојима __Бури _ Стругару, Жерку Зрењанину, Сави Ковачевићу и Филипу Кљајићу,
на почетку улита које носе њихова имена. О животу и раду народних хероја, о њиховим херојским подвизима 9 — току Наролноослободилечког _ рата, говорили су чланови рејонских одбора Савеза бораца. Тако је народ Београда опао | пошту
палим јунацима велике народне ·
револуције у Југославији,
За многа прлувећа 4: устано ве организовани су масовни из. лети п то на Авалу, у Аранђе: ловац, Ђуринше и друта места,
На неким излетима културно-уметнвичка друштва извела су богат програм. У народном позоришту на Тргу Републике олржана је претстава „Охрид“ ска легенда" за руковолиопе 0 сновних организација Народног фронта. На неким месовним из. летима грађани Београда 27 обишли места на којима су вођене борбе за време устанка и гле су формирани партизански
' одредт,
По подне су оркестри манле града Београда и Наролне милици! ја извели конџерте ча
грађане у парку код Југосло. венског драмског позоришта п на Калемегдану.
Београдско излетиште Авала било је у току целог. дана препуно грађана из разних прелу. зећа и установа, који су дошли ла прославе велики народни празник, Још од 5 чассва ујутро Авалским друмом ишле су колоне аутобуса које су прево зиле хиљаде људи који су же. лели да заједнички _ прославе дан.
На великом платоу испред хотела који је окружен густом шумом извођен је уметнички програм. У програму су улествовале _ хорске, музичке И фолклорне секпије културноуметничких друштава „Абрашевић", Ђока Павловић" и „Је динство“, У програму су учествовали хорови, оркестри, соло певачи, 2 фолклорне групе У живописним народним ношњама изводиле су народна кола. По. сле завршетка програма отпочело је народно весеље која се прудижило до касно у ноћ,
тета:
Ко“ ·
неманом митинту ма Бежамиској Коси у
Нелога лана" Аваломосу 'олјекивале борбене песме и мајрте. ви испевани за време великог народног устанка, а, трудбени. пи. разних предузећа и устано“ ва итрати козррачко коло.
Беотрат је трославио велики празник српског народа оживљавајући сећања на тешке бор. бе које су крунисане побелом, заветујући се ља ће | уложити све снате у изграшњу сопија-
лизма, у одбрану = учвршћење,
тековина 'НаротноослоВео делије ке борбе,
„ТРАЖИМО ДА СЕ ИСПРАВИ НЕПРАВДА НАНЕТА НАШИМ НАРОДИМА “
Х ллуке ааседања Савета МИ. нистера _ иностраних _ послова СССР, САД, Ен.
глеске п Француске то питању Аустрије нанеле су љубоку увреду и тешку. неправду Југославији и њеним. народима, На послелњим затвореним селницама у Поризу постигнут је споразум о најважнијим клаузулама о Аустрији, о којима су, у ставу три, западне. силе једне стране, и Совјетскот Савеза, са друге, постојаља преко две и по голине, битна раз.мимонилажења. Међутим, на тај ним седницама које су се одржавале последњих дана у Па. ризу, остварен је споразум о последњем спорном питању, 0 питању ист; лаћивања _ накнаде Совјетском Савезу на име не“ мачке имовине у Аустрији. Та сагласност је постигнута одба. цивањем оправданих југословен. ских територијалних м репара“ пионих захтева. Овим споразумом огажено је демократско право народа Словентчке Ко. рушке на самоопредељење, право проглашено за све народе у Атлантскоћ Повељи и Повељи Уједињених нација. Исто тако, одлуке донете у Паризу нетирају југословенске захтеве _ на репарације, на накнаду штете-и разграња која су југословенски нароли претрпели у току рата од немачко. аустрисктх фаши“ стичких охупеационих снага. Баш у време када се против Југослевија води дивља Кклеетничка хака па СССР и зе" маља Информбироа да се Југо. слава споразумева са империјалистима, полази до слоразума између СССР и три велике империјалистичке ложаве, преко беспримериих _ жртава малог словеначког нерода У Корушкој,
-дузећа
који се вековима борио за на. писнални опстанак, против пе. мачког насиља и германивације.
По свим вишим градовима 0државају се протестни митинзи на којима се оштро осуђују од» луке донете на заседању у Паризу, И. радни колективи пре“ дузећа у Београду, на месовним митинзима иступају са захтеви. ма да се измени донета одлука и да се испреви нанесена неправда "корушким _ Словенцима, кот < правом траже да живе у својој социјалистичкој домо“ Вини,
Ралници и намештеници пре. „Стаљинграц/ћ окупље. ни на великом митингу у свом телеграму ушућеном. Организа“ цији Уједињених нација · кажу; „Ми тражимо од, Организације
„Ујслињених наџија. да питање
корушких _ Словенаца — поново стави на лневни ред и да се донесе правилна одлука уз учешће и консултовање прет. ставника ФНРЈ". Великим козаричким колом и борбеним пеомама преко 400 радника и на. мештеника предузећа „Стаљин-
град", закључило је протестни митинг. Радни колектив 29 новем-
бор" на свом митинту најенер. гичније протестује против недевно донете неправедне одлуке министара иностраних послова СССР; САД, Велике Британије и Француске; Неголујући против ове неправилне одлуке радни ко лектив „20 новембар" упутио је резолАтјелу Органи ии У: дињених нација у којој енергично тражи да се ово питање узме поново у разматрање И лонесе праведна одлука, како би Оловешечка _ Корушка била прикључеча Фелеративтој "Народној Републици Југо у лавији,
У!
независност,
И у радном колективу ортопедског предузећа „Рудо“ одржан је протестни митинг. Са овог митинга упућен је телеграм Савету министара. У те. легрему се енергично _— захтева да се неправедне одлуке које се тичу наше земље, ревидирају.
Са митинга одржаног у пре. лузећу „Октобарска слобода упућен је протестни телеграм Секретаријату ОУН у коме <е захтева понсвно стављање — на дневни ред питања Словеначке Корушке,
Чланови _ Народног _ фронта Бестрада су на рејонским мититзима, изразили своје дубоко негодовање поводом неправедне
оплуке Савета министара у Па-,
ризу. На митишту који је одржан прошле недеље на Сту-
· дентском трпу учествовало је
око 20.000 чланова Фронта Пр. вог ин Другог рејона, Члан Градског комитета КПС Бео. граља Тихомир Јањић у свом товору 'олржаном на митингу, рекао је између осталог: „Од“ луком Савета министара награђена је Аустрија која се бори ла против нас и наших савезника, чији су војници криви за небројене злочине извршене у Југославији и другим окувираним земљама, а кажњена је Југославија која је у рату на страни савезника изгубила '1,700,000 живота тонови жајбо.. љих синова",
На митингу“који су олржали фронтовци Петога рејона уме ствовало је око 10:000 свудић Бурно поздрављен ' ол присутних, говорио је секретар _ РК КПЈ Никола Војновић «који је рекло: „Ми поручујемо. нашој браћи -у Корушкој; да истрају у" својој борби за слободу и јер они у њој “мо,
Са беливог ен ет митинга у Бежанији
пара нивовниј аи верник
част Дана
народног
рају победити, Они нису сами. Са њима је читав народ Титове социјалистичке Југославије". Друг Илија Мичић, десетоструки ударник творнице — „Проле-
тер' подвукао је да је раднике дубоко увредила ова одлука,
јер су њоме упрљане наше мно. гобројне жртве у рату и до. принос ствари мира који даје. мо градећи социјализам.
Тру дбеници фабрике _ „РЕиса“ рус" у Земуну, на Му коме је присуствовало 1.200 радтика и на коме су ле претставници синдикалне подружните и фабричког _ комитета _ Партије, оштро су осудили одлуке Са. вета министара. _ „јединствено стојимо уз нашу Владу, која-се никада „неће јодрећи нпаштх ог прафданих захтева дрема Ам стрији и љрихватити неоправдање и неправедне Одлуке" изјавиша су бни у телеграму _ упућеном НК КИЈ.
Дајући израза дубоком “отера чењу због овог неправилног о стунка _ трудбеници фабрике „Змај“ упугили су, исто тако, телеграм ИК КЕу коме се, између осталог каже „Издав“ љујемо да-се-са»оваквим отела виљним · одлукама пе можемо и нећемо никада _ помирити, "већ ћемо се и даље борити за: та фвојевање пуне золобкуде ароже Словеначке Корункке».
На митинзима“ који ар зетиоо свакодтевто | олрасавани ( твовете. чеправилте (одутуке Сатитај “за, нистари, окетита се Тертвотпост шп. чврстина "врађана гратиога главног трада у борбигаа-своја права Поклини „Захтевамо ревизију одлуке _ Савста МИЋА. стара!" и „Захтевамо да! се то. штују права малих народа | пи самоопрелељење!) сложио _ су одјекивали из", хиљаде "рта у честика па митинзноа, То ма совносли У учесника 742 МИГРИРЗИ ма, пофњихови остожаи ,. тротестима, зиделомсе колико је п наш град дубоко“ увређен“ до“ нетом одлуком, у таи.
устанка у Србији, том пук ком пуштене су у погон м две. ноће фабрике - металског. „комбннала „Александар Ранковић“ и,