20. oktobar

|-

4

>

МЕ оче

и МЕ ) а Р

У рту ври

блљлљафине ребцизуа

тпонеле су организационе припреме за први велики фестивал омладине Београда, чија ће се главна и финална такмичења одржати у времену

од 1 марта до 1 маја 1950 године, нас се, у свим крајевима Београда, одржавају конференције оМладинских актива, где се, већ са"да, чланови Народне омладине пријављују да би својим радом, кроз Културно-уметничке секције, узели учешћа на фестивалу. После пријављивања фестивалских учесника одржаће се посебне конференције окупљених чланова, на коима ће се дискутовати о раду и задацима, израдити планови, и одмах затим прећи на припремање протрама. Тако ће се, у свим фестивалским јединицама омладинских актива, развити свестрани културно-уметнички рад са олабраним програмима, темељно обрађиваним. До сада „омладина Београда није одржала ни један свој фестивал. Практиковале су се разне врсте такмичења и смотри, али прави фестивал који би одбацио сваки до“ садашњи кампањски рад, одржаће се, тек сада, први пут. Фестивал бе-

ДОМОРОЦИ ИЗ АУСТРАЛИЈЕ НЕ ИЗУМИРУ ВЕЋ ИХ ИСТРЕБЉУЈУ

РИТАНСКИ лист „Хералд", који излази у Мелбруну, 06јавио је недавно низ чланака познатог аустралиског антрополога Доналда Томпсона, посвећиних приликама у којима живи домородачко становништво Аустралије, Томсон тврди да су аустралиски домороци принуђени да раде под заиста робовским условима. Њих британски колонизатори не сматрају за људе и понашају се према њима горе него према животињама. Да би приморали домороце да буду на једном месту то јест да живе где оне хоће, колонизаторске власти одузимају им децу коју смештају у нарочите бараке. Родитељи, који неће да се растају од деце, приморани су да се населе у близини тих барака. На тај начин они су у потпуности зависни од самовоље колонизатора. "Деца се одузимају силом. Некада се као накнада за то оставља родитељима мало брашна или дува-_ на. Тиме се нарочито веома често служе мисионари. Како Томсон тврди мисионари се не стиде да кажу да су дете „купили" и да над њим имају „пуну власт", Пишући о трагедији аустралиских домородаца, Томсон са тугом и гнушањем примећује да они не изумиру већ да их британски колонизатори истребљују. ПОНОВО ФАШИСТИЧКИ ПРЕДАВАЧИ

3 А време Мусолинијеве владавине истакнути фашисти добијали су титулу профе-

сора универзитета само зато што су с времена на време одржавали студентима по неко предавање, После ослобођења Италије овим „високим" предавачима забрањено је да више држе предавања. Али то се није свидело Ватикану који је, преко Гвида Гонеле, министра просвете у де Гасперијевој влади, затражио од Вишег савета за опште образовање да се уклоњени фашистички предавачи поново врате за универзитетске катедре.

То је изазвало буру у редовима италијанских научних кругова. У знак протеста цео Савет је поднео оставку, укључујући и познате католичке професоре Касатија, Колонетија и Пјерсантија. Папа је то једва дечекао. Изабран је нови Савет од Ватикану оданих људи. Непа тле ба недавно је на-

а професора на филозофском факултету Римског Ридо верзитета Паљара, познати проповедник и приврженик фашизма,

УСПЕЛА ТЕШКА ОПЕРА ЦИЈА НА СРЦУ

А време Отаџбинског рата

рањен је у лево плеће на-

редник Совјетске армије Александар Копач. Сви су били тврдо уверени да је он рањен парчетом гранате, У пољској болници су одбили да изваде гелер који се налазио близу срца.

Рана је зарасла, али Копач је и даље осећао болове. После извесног времена болови су постали јаки и он се обратио лекару. Утврђено је да неко страно тело, смештено у срцу, изазива болове И,

а. ј да. то није парче гранате него кур-

а рентгенском снимку се показало да се куршум налази на уну“ трашшњој страни десне преткоморе и да је срастао са срчаном опноми плућном марамицом. Болесник је дуго времена био испитиван и мно-

_ ти лекарски Конзилиуми су тврди-

ли да је немогуће извршити операоцију. Међутим, санитетски Ноа Ник др Дроздов одлучио је да оперише Копача. Операција иако веома тешка, требало је куршум хируршким путем одвојити од опни, У потпуности је успела и пацијент се сада опоравља, КЕ

оградске омладине долази после великих искустава, која су стечена

- кроз досадашњи четворогодишњи,

богати културно-уметнички рад омладинских актива. . Седам месеци трајаће припреме

за фестивал омладине Београда,

сРрестивалско такмичење обухватиће следеће гране уметности: хорове, рецитаторске кружоке, драмске, музичке, литерарне секције, фолклорне групе, солисте, народне оркестре и певаче, ликовне и вајарске секције. Пуну подршку фестивалу пружиће и омладина из наших позоришта, музичких академија и школа итд. '

Такмичење културно-уметничких друштава и секција одвијаће се кроз две групе; „А" и „Б", којима ће бити омогућен слободан састав репертоара. Групе ће се разликовати у томе што ће „А" група имати шири значај и квалитативно јачи „репертоар од „Б" групе.

Почев од децембра, па до краја фебруара, одржаће се по рејонима јавне приредбе културно-уметничКих друштава, група, ђачких дружина и смладинских секција. Ти рејонски иступи биће уствари мерило вредности и снаге свих екипа за престојећи фестивал. А већ 1 марта почиње фестивалско такмичење. На њему треба да се испоље све вредности, сав напор и резултати постигнути у предтакмичењу, које је успела да прикаже омладина Београда. Завршни – део биће изведен 1 маја и трајаће четири дана, На њему ће узети учешћа и омладинско културно-уметничко друштво „Иво-Лола Рибар", које ће тих дана прослављати петогодишњицу свога рада, Последњим данима ивала присуствоваће претставници републичких, омладинских, културно-уметничких друштава са којима се такмичи омладина Београда,

Колика је брига Партије и наше народне власти у погледу васпитања наше омладине најбоље се види из новчане суме, која је стављена на расположење Градском ко-

_ Митету Народне омладине, Око 45

милиона динара одобрено је омладини Београда за потребе фестивала, Само разних награда поделиће се победничким секцијама и појединцима у новчаној вредности од укупно 300.000 динара.

Осећа се дах предфестивалских припрема по свим рејонима града. До сада је раздељено по рејонским организацијама преко 40 инструмената. Већ су купљени комплети тамбурашких оркестара и додељени културно-уметничком друштву чЧетвртог. рејона, друштву... омладинеПанчевачког ·Рита, културно-умет-_

есетђесвововововоо весовово

Ка је Карађорђе децембра 1806 године освојио Београд, варош је пружала жалосну слику рушења и уништавања из последњег аустро-турског рата од 1789 године, Турци, и сами свесни опадања и расула своје некада моћне империје, нису се трудили, нити су имали средстава да град обнављају.

Велике наде биле су полагане у освајање Београда од стране Аустријанаца 1717 године. Међутим, ма да су Срби дали највише жртава у томе рату, Аустријанци су се бацили на посао да од Београда направе немачку варош, Немачки трговци, занатлије па и земљорадници поврвели су са свију страна да населе Београд и околину, потискујући Србе на све мањи простор. Главно насеље Београда још за време Турака било је према Дунаву, Тамо је био трговачки центар, Чаршија, као и све важније јавне и приватне зграде и установе. Главна Улица била је Дубровачка (данас 7 јула), а центар Чаршије Дорћол, раскршће Дубровачке и Душанове улице, Срби су били сконцентрисани у вароши на малом простору око данашње Саборне цркве, а ван вароши у селима Палилула и Савамала. По доласку Аустријанаца, цео дунавски крај био је насељен Немцима и називао се Карлштат, а српски део, који је остао на истом месту, на старим аустриским картама означен је као „Рајцен-штат", или српски део вароши. Ту је у то време била подигнута велика црква св, Михаила и митрополитски двор, а наоколо су биле куће, као и трговачке и занатске радње, Градски шанчеви, који су укосо преко савског дела у алемеглава ишли према Варош-

апији и Обилићевом венцу, нису давали могућност да се тај део вароши, насељен искључиво нашим живљем, шири и пружа према залеђу. ;

После пропасти Првога устанка Турци су се поново вратили на своја имања а Срби повукли у свој део Београда. Међутим, после Другог устанка, дошло је опет до постепеног освајања терена од стране

српског дела станов . Али, како је Београд био непрестаном присмотром турске. посаде из

Града, и како је долазило до честих сукоба са турским делом грађанства, Срби су и даље радије остајали у своме делу вароши. Ту су почеле да се подижу све најважније државне установе тога времена, кнежев конак, Народна канцеларија, Магистрат и митрополија. ,Међутим, као што рекосмо, град ски шанчеви остављали су том делу Београда врло мало простора за развијање. Економски центар је, силом прилика, био и даље у крајевима према Дунаву, насељеним углавном Турцима. Дунав је, као

." “а

,

з

ничком друштву Првог рејона. Комплетни инструменти за народни оркестар додељени су омладинском активу Шесте мушке гимназије. Већ до сада подељено је седам хармоника најбољим омладинским организацијама по рејонима у вредности дд једног милиона динара. Велике новчане суме уложене су за оправку рејонских сала и просторија у којима раде омладинска културно-уметничка. друштва и групе, Тако је омладини Трећег рејона додељено 200.000 динара за оправку просторија у којима ради. У другом рејону оправљена је пространа сала у којој се, већ сада, омладина припрема за фестивал.

Треба напоменути да ће активног учешћа у припремању Фестивала узети и многи наши уметници преносећи своја искуства на млађе генерације, што ће претстављати нов облик сарадње уметника. са омладином.

Градски комитет Народне омладине. доделио је свим рејонским културно-уметничким — друштвима радио-апарате, који ће бити смештени У омладинске сале,

Упоредо са фестивалским такмичењем (биће отворена и изложба културно-уметничке делатности омладине Београда у времену од септембра 1949 године до 1 маја 1950 године. Ова изложба треба да буде уствари полугодишњи преглед резултата, успеха и постигнућа, омладинских организација Београда кроз предфестивалско и фестивалско такмичење,

Главна питања, која треба да реши фестивал, су пре свега: питање програма. Оно је најважније, јер треба избећи ону једноликост позоришних комада и хорских песама која се врло често практико-

жи ВОТ су пришреме 32 брда феесицивам,

вала на свим досадашњим иступима. Стручно руководство треба да одигра важну улогу у васпитању наших младих уметничких кадрова: Свакако да ће један од најважнијих задатака бити у нашим омладинским организацијама, укључење радничке омладине у културно-уметнички рад. Тај задатак треба решити у самом почетку, · мобилишући радничку омладину наших предузећа, испитујући склоности за поједине уметничке гране. Овде би дошло и питање културног. наслеђа наше уметности на омладинским позорницама. Често се догађало да дилетантске групе омладинских организација, у већини случајева, и то 80%, изводе само Нушићеве комаде на сцени, Ту једноликост треба избећи св обзиром да наша позоришна уметност. има велики избор домаћих класичара драме.

Свакако да У рад за претстојећи фестивал треба унети много система и плана. Фестивал треба да покаже могућности и перспективе омладинске организације нашег града. По свом опсегу и квалитету приредаба, фестивал треба да буде најзначајнија манифестација културног живота омладине Београда, да одреди јасну линију којом ће се рад на културно-уметничкој делатности развијати, да постави још боље форме рада и унесе у читаву делатност богат социјалистички садржај. На њему треба да учествују сва уметничка друштва, културно-уметничке групе, ђачке дружине, омладинске секције при синдикалним друштвима, дакле, сва омладина из. предузећа, школа и установа. .

_______ РАД НАШИХ ВАЈАРА—

Из унутрашњости Србије ће бити пренесени посмртни остаци вође српског пролетаријата до Првог светског рата, Димитрија Туцовића, и сахраниће се, на

дан 20 повембра, наш

Туцовића.

Белико попрсје, које ће се поставити познати скулптор Стеван Боднаров, бођења на овамо дао низ скулптура и ликова наших хероја

Туцовића, радио је наш

боду и права човека.

У овом последњем раду скулптор је изразио сву радничког трибуна Димитрија Туцовића.

на историском тргу Славија, радничке класе. Од тога дана трг Славија

који је био борбена тририна носиће име: Трг Димитрија

у центру трга, на гроб Димитрија који је од осло— бораца за сло-

чврстину и одлучност

На слици: скулптор Стеван Боднаров завршава попрсје.

Пободом премијере „Пепељуга“ у марионетевом позоришту

ајмлађим нашим грађанима, њи-

ховом радосном и ведром детињ=

ству и правилном васпитању, по-

клања се данас велика. пажња.

За забаву и за радост најмлађих створени су у Београду дечји вртићи, саграђен је читав град, пруга. Отворен је биоскоп и Градско позориште лутака. Ових дана деци Београда приређена је још једна радост. Отпочело је са радом позориште лутака Народне Републике Србије.

У сали препуној радозналих и раздратаних малишана одвијала се радња познате бајке „Пепељуга". Глумиле су лутке. Онв су говориле, плакале, певале и играле. Пепељуга је спремала по кући Уз грдњу маћехе Јаге, малени бели голубови летели су око Пепељуге и скупљали просо, крава јој је помагала да опреда Буну. Све то, иако су изводиле лутке, дочаравало је деци покрете живих људи, и она су жалила Пепељугу, смејала, са њеној „сестри Стојкј се' маћехе Јаге, уживала у л

рдијама“ Свелајавца.. | РЕЋИ

бојала г

Читав комад „Пепељуга", рађен је по.

истоименом позоришном комаду од Владимира Назора. Узевши у обзир да је то била. прва претстава овог позоришта, успео је.

Марионетско позориште је основано још 1948 године, али због недостатка просторија доста дуго није могло да почне са радом, Други велики недостатак позоришта били су кадрови. Кад су ти проблеми донекле решени, почело се јула месеца ове године са озбиљним припремама комада. Младићи и девојке од којих се многи до сада нису бавили глумом, нити вештином вођења лутака, морали су дуго да вежбају да би спремили комад. Веома је тешко истовремено водити лутку, посматрати њен ход и покрете и напамет говорити улогу.

Недавна одржана премијера „Пепељуге" показала је да су они у свом раду доса успели, многи су чак и премашили ишчекивања, док, их има.и таквих .који морају многа да вежбају. Лутка која

игра мора да има покрете који одгова-

рају потпуно покрстима човека. А то се постиже само увежбавањем и праксом.

Поред техничке обраде Б. Валтровића, која ја успела, било је у комаду неколико одлично одиграних улога. Такве су пепељуга, коју је изводила Т. Ивковић, и којој се може замерити једино мало У вођењу лутке; затим Јага у извођењу Д. Бојанић; Стојка, коју је изводила Ј. Николић; затим сеоски главар у извођењу Б. Крчмарова и Чаробњак, кога ја изводио Б. Валтровић.

У самом извођењу комада било је веома успелих и убедљивих, али и доста неубедљивих сцена. Веома је лепа и убедљива сцена са голубовима који лета машући крилима и сакупљају просо. Не заостаје по убедљивости ни сцена кад Стојка, Јагина ћерка, тера Пепељугу да јој крпом очисти ципеле.

Највећи недостатак у читавом комаду био ја ход лутака преко позорнице.

- Многа лутке су „летеле", као на пример

Пепељуга, изко је то уопште узевши била најбоља улога. Но тај недостатак

43 ПИТИ бо ТО

Ширење Београда преко градских ланчева у ХХ веку

главна саобраћајница Београда, од увек био пристаниште и крај где се одвијала целокупна трговина, како са истоком, тако и са западом. Савски крај је био пуст и ненасељен, са неколико циганских чатрља близу Калемегдана и са пространом баруштином (Бара-Венеција) испод данашње железничке станице, Кнез Милош је тада, желећи да се што више измакне испод контроле Турака из града, решио да насели тај део обале. То, разуме се, нису руководили само политички разлози, већ, углавном, економски. Сава је у то доба за малу кнежевину Србију била од много већег саобраћајног значаја него Дунав. То је била природна веза са најбогатијим делом државе, Мачвом, великом житницом, као и са плодном долином Тамнаве; затим, Савом су долазили бродови са робом из посавског дела Босне, а најзад, што је економски било веома важно, Сава је била као граница са Аустријом, много повољнија од Дунава, и преко ње су ишле све трговачке извозне и увозне везе, нарочито преко Шапца на Сремску Митровицу и преко Остружнице и Београда на Земун.

Већ после двадесетих година Београд почиње да се шири према Сави, прелазећи преко градских шанчева. Становници то чине делом сами а делом и под морање, по наредби власти. Ускоро цела савска обала, од Калемегдана па до данашње железничке станице, дотле пуста, са циганским чергама, неким малим ханом и рибарским баракама, подводна и пуна рупчага из којих се вадила земља за черпиће, почиње да се покрива кућама за становање и трговачким магазама.

Поред савске обале, Београд почиње да се пружа и према линији Варош-капија — Зелени Венац. У данашњој Бранковој улици било је старо православно гробље, које се по наредби власти сели даље од тадашње вароши, код Таш-мајдана. Тај горњи крај савске падине насељавала је углавном бирократија, претставници власти и богатије грађанство, тако да он постаје ускоро рејон варошке „елите“ а данашња Бранкова улица добије име „Господске улице“. Тако се Београд, први пут у својој историји почео ширити према обали Саве, а то му је у исто време и први прелазак преко градских шанчева.

МА А

,

осе веоосоеовсовосеоввововвовсвобовоовоосовос оооовеооеовооовоово

Ускоро се насеље дуж обале Саве тако проширило да су власти биле принуђене после 1830 године да раселе село Савамалу и да његово становништво пребаци у Палилулу. Тај простор, између данашње железничке станице и улице Кнеза Милоша, постаје ускоро административни и управни центар Београда. Ту се, убрзо једно за другим, подижу Кнежев Конак, доцније министарство финансија, Државни савет, Велика касарна, шивара војне одеће, кнежева пивара која је имала велику салу за разне приредбе, војно училиште, и тако даље. Основни разлог за тај правац ширења Београда су комуникације које га спајају са унутрашњошћу.

У вези са тим наглим порастом савског краја предузете су и многе мере за његово уређење, То је први крај Београда који је добио калдрму и осветљење. После једног несрећног случаја, сви трговци барута били су одатле исељени у крај око данашње Народне скупштине, који је због тога добио назив „Фишегџиска чаршија“. У томе крају, на простору Зеленог Венца, дошло је и до радова на изградњи позори-

Изглед Београ да са савске стране (оригинал у Градском музеју).

Ћае се даљим увежбавањем уклонити. У целини узевши, не гледајући на ове мале техничке недостатке, а обзиром на глумачке снаге којим позориште располаже и на остале стручњаке, комад је успео.

За даљи рад позоришта потребно је 1ито пре створити репертоар. Дечји писци треба да се заинтересују и да пишу нова комаде, који би децу забавили и поучили. Поред комада из пионирског живота, могли би се писати и комади у којима би се персонифицирале разне животиње, биљке, воће и поврће. Гледајући такве комаде деца би кроз забаву могла много и да науче.

Дета највише воли лутку, она му пружа и радости и жалости, она му испуњава најфантастичније захтеве и жеље. Она му је, поред свега тога, и добар друг. Због тога би требало спремити таквв комаде који ће кроз уста. и покрете лутака, поред забаве које ће пружити

деци, деловати на њих и васпитно.

овеовввеооовоосеовосооооосеовововооеооооовогеовососововоововоововосе еесесовововеососоововоосоосвевевоовевоовевовеовсеоввовевосососеосовевесовоеооеооовооовововоеосоосоовесоовооооове оеевеовосвососовосесвосввсоооввооосвовосе

шта, који су ускоро морали бити прекинути због подводног терена.

За све то време крај од Стамболкапије, која је била на данашњем Тргу Републике, па према Теразијама, остао је ненасељен. Све до половине Х1Х века на том простору је била ледина са неколико бедних чатрља, а на Теразијама, које је то име добило од Турака по једном старом водомеру који је делио воду за околину, била је кванташка пијаца коју су снабдевали сељаци из околине. Дуж данашње Улице маршала Тита, куда је водио цариградски друм, био је празан простор, обрастао коровом, а данашњи трг Славије био је место куда су стари Београђани тога времена ишли у лов на дивље патке. Ту негде у близини био је и хан за прво коначиште на путу за Београд или обратно,

Тако је савски крај био први правац према коме се Београд почео ширити, изишавши први пут у својој историји из традиционалних градских шанчева. Тај правац ширења био је условљен нешто самим тереном, али у првом реду економским моментом за тај период историје кнежевине Србије. Урбанистички моменат, на жалост, дошао је у последњи план, Ма како конфигурација тога терена није била идеална за изградњу, ипак је било могућности за једно правилно решење насељавања. Што до тога није дошло, кривица је делом била у брзом насељавању на линији приватне иницијативе, при чему је новчана вредност земљишта играла видну улогу, а делом из оскудице у стручњацима за планско изграђивање насеља. Тек после 1833 године дошла су два инжењера, Франц Јанке и барон Кордон (овај је градио мост код Ћуприје преко Мораве), али су обојица били грађевински инжењери. Стручног архитекте није било све до половине Х1Х века, а урбанисте ни доцније. Планирање терена и изградњу вршили су углавном домаћи мајстори, неимари или дунђери, од којих су најпознатији били Хаџи-Никола Живковић, Јања Михаиловић и Никола Ђорђевић.

До првог покушаја у томе правцу дошло је тек после предаје градова, 1867 године, када је инжењер Јоксимовић направио први регулациони план за уређење Београда унутар градских шанчева, са нарочито обраћеном пажњом на простор. данашњег Студентског трга и зелени појас на Калемегдану, који је, нешто доцније, по његовом предлогу почео да се пошумљава.

Међутим, више пажње правилном изграђивању посвећено је тек у дру“ гој фази ширења Београда“ изван градских“ шанчева, на линији Теразије—Славија, о чему ће бити речи другом приликом. Е

ПИ евесвотељосововоссовоосоввосопоеросвосевоввоовееонее