20. oktobar

Ма ара | х

~ мр. ХЈУ би У 1 | ~ | А (51 оЈЕЊЕ 5 - а а 5 пп

расли,

„обично имају.

та и чешће настају (грип,

напаппипинининикидипивилиниливинини

У геу

оливин.

|, К ожемо с правом рећи да преко“

органи одржавају и буду у саврше- ш' но добром стању, ако се жели да они оправдају и испуне њихову Уу-т логу бранилаца организма — коју:

· Нарочито у прелазним добима (у пролеће и у јесен), онда када се- ти зонске болести постоје, када лакшем запаљење = | | ува, акутне оспне заразне болести

ах

и НЕШТО 0 ХИГИЈЕНИ: | о БноАнРМ ~

«:

носа и грла деца, кад и од-# стичу многе заразне (инфекциозне) болести. Зато је т апсолутно потребно да се ови:

М, и др.), потребно је да се сва пажња =

обрати на њихову негу, на њиховом добро стање. — да би микроби, ко- = јих увек има, у њима налазили 03- и

биљну препреку да се развију ум проузроковача болести, другим ре-т чима да би се евентуалне болести =

теже развијале.

Код деце два главна могућа уз- и

рока постоје у настајању

ових по- 5

менутих обољења: постојање адено- а

идних вегетација (трећи

крајник, п

који се налази у задњем делу носа) 2 и повећање крајника у грлу; ови ор- 5 гани, које ми сви нормално имамо, б могу да буду ненормално увећани 2 и да буду стално, хронично у запа- Б љеном стању, у инфективном. ста-

њу.

Такав трећи крајник може да бу- = де узрок, на пример, запаљења уват и да бесконачно подржава гнојно = цурење из ува, а то опет може дат проузрокује неку неизлечиву глуво- т Ћу. Повећани крајници пак' могу дат буду узрок честих акутних ангина, ж уствари опасних обољења грла; она могу да буду праћена врло озбиљ- т ним гнојним апсцесима, али акутнез и хроничне ангине су често, такође, #

Ја 7“.

Ее - ~

И. 9

7184

> и

"а

" спитавају да правилно дишу, спе

с)

и полазна тачка и код одраслих зат озбиљна обољења бубрега, срца, жу- = чи, јетре и тешког акутног и хро-т ничног реуматизма (запаљења згло- и бова). г

"Али њихова важност за децу ни- т је само у томе, Сем ових обољења, = Хипертрофија (увећање) ових орга- = на код детета одражава се непо- 8 вољно и на цео његов организам. = Пошто дете због тога рђаво дише, 8 оно се теже телесно развија и такот лако постаје жртва туберкулозе. т Зато што стално има полуотворена = уста, што дише на уста, а не нор- = мално кроз нос, хладан ваздух (не- = овлажен и незагрејан нормално ут носу) олакшава запаљења ждрела из дисајних путева (фаренгит, ларин- # гит бронхит и друго.) Тада сеи сами 5

зуби лакше и јаче кваре, = [~]

Што је још горе, сама интелиген- = ција ових малишана може да будем смањена, да њено развијање буде“ успорено; чак је познато и једном дефектно душевно стање детета проузроковано и олакшано недовољ- = вим (инсуфицијентним) дисањем.т Оно се изражава код деце немир- = ним сном, сталним хркањем за вре- = ме сна, чак и мокрењем у току но- = ћи. Код њих је карактеристичан из израз лица — имају увек отворена 8 уста — и њихово тело има типичан им изглед: грудни кош је неразвијен, = стешњен, а кичмени стуб нема пра- и вилан облик, није нормално прав.

Такво дете се у школи брзо зама- 8 ра, задува, уздржава се и мање у-# чествује у игри; његово учење јез осредње; у току ноћи (сна) има че- = сто отежано дисање, па чак и гу- = шење. Оно је лако пријемчиво за е- 4 пидемиске болести и оне се лакше = код њега компликују него код дру- = те деце. =

Укратко, код овакве деце многе болести и недостаци који настају у = познијем добу последица су, недо- т вољног, дефектног дисања, још иза малена. Код лекара је то јасно, алит је у интересу да и остали свет ог томе буде обавештен. 5 "- Колико се у томе може помоћи7 =

Кад дете стално хрче у сну и има стално полуотворена уста, треба ми- 5 слити на његове крајнике, нарочи- 2 то на његов трећи крајник и од-2 вести га специјалисти, кбји ће опе- = рисати, отклонити ове непријатне и:

„штетне препреке у дисању. Чекати 5 “да дете одрасте па да се онда под-8

7. 2

вргне овој малој и лакој операци- = "ји, обична је заблуда. Сви специја- = листи се данас слажу да то откла-м њање треба учинити што пре док дете није постало слабо, док све тог није имало одјек на његово општег

и непоправимо стање. Таква опера- =

ција правилно и стручно учињена = од наших специјалиста не претста- 2 вља никакву опасност за дете. Она чак и није болна, јер и за то има = средстава. После ове лаке операције = није мала радост за родитеља дам види своје дете, дотле слабачко, мр- = шаво, жгтољаво, да се поправља и

· савршено нормално развија, = А у Ако је дужност нас лекара да у- 5 | кажемо-на ова честа стања деце, на 5 | а - 7" њихове могуће последице, али и на. главне могућности да се оне откло- 4 |; не— онда је родитељска дужност, а

хитна, често неодложива, да такву: _._ децу подвргну операцији, ако по- 4.

треба постоји и ако то специјалиста !

_ саветује, Као допуна лечења после

"операције ова- деца се поново ва-

цијалном гимнастиком; њима 'много

користи и дужи боравак на При- 8 морју или у члавинама. — = __Ето, како треба поступити да би

се код ове деце избегле многе 6о-т лести и лруги органски поремећаји:

У дечјем добу и да би се осигурало њихово хармонично, складно 'развијање, ' пере Ај о УУ вила ба аи В, т. прачналинлинаохиинниненниипаганаввина

РРРРЕРИЗ

ка

ум АРНОГЛАВОВА Мрав (иману безбројних сеоских тазди! 3

својим господарима веле:

— Гули ти мене, а јако нећеш — „ћу

; То: ће "рећи: издири,и:ради непрестано, жда доцније ла се дочепаш неког благостања; је можеш ла трампили ову фрет а лепо уносно имање, на

мо-

па. ћеш.

коме ћеш да благујешј а ако клонеш, ако се правиш кад да ћеш гладан на: ћубриште, онда ћеш отпердашити с фрете | и наћи ћеји тесна друму моле Зриње БА 4 4

Таква афрета је сувише велика за. бајту, да. би се до-.

маћи послови могли обављати узгред, а да би чељад после већи део тодине петљала надничећи, у фабрикама или У шуми, М опет врло сићушна, да би се. код куће напа» бирчила довољно хране, да би се чељад могла облачити као што ваља, да би било за порезу, за новине и друге фретарске потребе, — На таквим току целе године и увек некако искрсну врло важни послови баш онда када би се у општини и надничењем могло зарадити још што. А када код куће послови мало омахну, онда их нема ни у општини. - · #

Стога је фретарски сој као на стрмој клизавици, с које ће да стрмекне при најмањој необазривости; доњи крај клизи у пролетерску неизвесност. а на горњи крај, који води циљу благостања, може се избити само неуморним, напорним пентрањем... : ' пау И ји

Због тога се фретарска поколења отимају о ту своју земљу, отимају и отимају... ма да не воле. ту земљу фре-. тарску... него је се боје као човек распаднута мртваца, преко кога мили из јаме да се извуче на светлост дана...

Чарноглави су се грчевито отимали за своју земљу, за оне прљуше које су као кртичњаци биле. разривене по искосици, за оне пустопољине се гушало поколење за поколетвем, да не би склизнуло с фрете, а није могло тај кр•» тичњак да да у замену за неко имање, на коме би дахнуло душом.

Садашњи Чарноглав се отимао, кад и његови преци, за труду која га је родила. Није пио, није одлазио на вашар; без потребе, и људи су говорили: у

— КЕ, тај се уме искобељати! » ба

Имао је своје новине.и бавио се напредном привредом. више нето што је можда приличило таквом власнику фрете. ·

Него то су му могли пребацивати само људи који су нешто вредели у општини. Али Чарноглав није водио бриту о томе; ишао је у цркву сваке недеље, ишао је по своје новине у парохиску кућу и враћао се увек у исто време, У длаку тачно, кући, годинама и годинама, Када се тачно У једанаест не би појавио иза шуме, морало му се догодити нешто нарочито и Чарноглавка је била одмах узнемирена. Баш тако беше узнемирена једне јесење недеље, када одређено време није било на. помолу. Чарноглавка је

а,

та У

• била више на прагу него крај огњишта и буљила је тамо

иза шуме.

Вратио се Чарноглав читав сат доцније него обично са свечаним, скоро величанственим лицем, тако да жени одмах замре питање на уснама. И муж истресе пред запањену чељад; он — Жено, купио сам.вршалицу! Тепан ми је продао, пошто је добио нову, модерну вршалицу што сама тријери и веје, Тепан је положио капару, мене та дангуба није стала ништа. Е ј

Та вест проже сву Чарноглавову чељад; јер је вршалица била њихов сан, њихова потајна,. страсна жеља, ·наслеђена још од ранијих поколења. Чарноглавови су били још од оних ретких људи с фрете у џцелој околини, који још нису имали вршалице им који су још врли моткама.

У њих су праштале мотке још по старом обичају дуго У ноћи и рано ујутру. из дана у дан, из дана у дан. Док још није било деце, Чарноглавови су сами витлали моткама, а када је стасао најстарији Францух, отац му је већ у дванаестој години отсекао грабов чворњовак,

заосталост, сиротињу,

У општини је мотка значила подређеност. Збот тога је та новост изазвала у деце луду веселост. Чарноглавка је дрхтала:

— вВршалица, вршалица...

Онота дана. када је Чеарноглав довукао машину, у куви је био празник за децу. Вршалица, која је чучала привезана за носила као аветиња, није иначе била привлачна; била је завејана прашином, црнкаста, непријатна, хладна и туђа, ничег топлог, домаћег није било на њој. На боковима је имала два снажна покретна точка, један зупчаст. точак, црнкаста, гвоздена ртењеча се избочила, а остраг мрачно. ждрело, истреплетано страшним гвозденим зупцима. Дебео, спечен слој прашине из 'Тепанова гумна, где је вршалица врла већ двадесет година, покриваше ту црну, одвратну аветињу. : !

чЧарноглавова чељад, се неповерљиво пентрала око ње, али сва одвратност није могла да убије веселост, која је сукљала из младих срдапа од осећања да су сада Чарноглавови престали бити последњи у општини, да ће сада помоћу те машине живот бити лакши и бољи...

Деца су са дубоким поштовањем почела потанко да испитују то чудо. Фракцух и Андрух завртеше точкове, и вршалица грчевито закркља, тако да се уУчељади укочише жиле. »

— Даље од машине! Врло брзо ћете се заситити њоме, — плашио их је Чарнотлав. |

А да не би упропастили веселост због нове тековине, брзо је покренуо разговор и одржао им предику о опасностима којих је пуна пунцата нова машина крај све своје корисности; описао им је страхоте тога гвозденог ждрела које ждере прсте и целе руке и од здравих људи прави ботаље и просјаке. ИМЕ +:

Чарноглаве је на такве приче подилазила језа. у ши.

роком круту су поиздаље буљили у машину, прво одуш

. вљење поче да се бори с притајеним неповерењем. а 4

Чарноглавка је некако неповерљиво посматрала аветињу машине, није је ни такла, а кад је изишла из дворишта, рекла је: њи :

— Сада се и на наше гумно доселила људска мука!

Већ првог вечера Чарноглав спреми вршај на машину; причврсти је за. под, спреми сто, скиде крстину овса с тавана, која је била сасвим скромна, а коју би три душе мо рале да претресају три сата, ако би хтеле да је омлате.

Чарноглавка донесе лонче освећене водице и гранчицом црногорице пошкропи вршалицу и све присутне. Чарноглави се прекрстише као да крећу на неизвестан, тежак пут. '

После стадоше на места која су им одређена: отап черноглав голих руку приђе зупчастом точку. Чарноглавка ждрелу витла, четрнаестогодишњи, такође голоруки Францух другом Точку, једанаестотодишњи Андрух с вилама према вршалици; а седмогодишња Мицога приђе столу за уба-

е, у

цивање, на који још није могла ни браду, да метне. Тако спремљени за напад „на машину за трен ока се сви укипипритајише % ;

ше и.

бог џ вети крст!, е

же ручицу. Њево липе навре крв, чела! подилазити јара,

д . његов помоћник за другом ручицом, навали. ицу са срчаношћу неискусна, сувише осиона лака, Али му ручица убрзо показа ! аког мачка држи у рукама. Већ после неколико к снице да попуштају, труди му се прена

па мнјау Хала

почеше пе-

Зи |

веоград 25 фебруара 1950 године " Одговорни уредник.

гутин Шолајић. Улица Драгослава Јовановића МУ.

фон 20-443 + Чековни рачун 108—90 60386 — Поштански 752

» штампарија. „Борба" · — Београд; “Кардељева: 31: Вукописи : се не враћају. ) : ЈГ

( једног дана

фретама има довољно посла; у

као војничка кодинда, 52 ЗЧарно:

нише даха, па мо-

бе "Андрух је разгртао сламу и пластио је:

и ин и ! ~ 3

_раше да та истискује! широко отвореним устима. мора боље. да се прихбтне колан,

пи 43 у ; (РИКА . 3 » . :

Виде да зато. рашири ноте, па се тежином свога младога тела, наслањаше на ручицу, јер МУ је тако ваљало мање напора.

Гвоздени Мачак је бректао и бљувао. Чарноглавка је опрезно трпала храну У његово ждрело. разређивала снопље у подједнаке танке слојеве, да машина не би сувише запињала. А. покатњад би. ждрело прогутало сувише дебео залогај, па би хтело да се задави,. точкови би очито почели

"да се окрећу спорије. Када би се то доголило, Чарноглаву и

Фрранцеху би 'порасла 'леђа, очи би им искочиле из дупља, морали би да. запну животињски, да се мачак не би задавио.

“чарноглав „би, надвикао "машину:

о "Пази == и, = „и, нисмо стока — а – а! покаткад би сувише улатанио, јер је био сувише мали и нејак, па би витло почело да враћа сламу натрат. Вршалица би захујала, ручице би избиле. изненаћђене тераче, из равнотеже. Опет би Чарноглав надвикао клопарање:

4 ,

— Раз — гр — ћи! а

'Мати Чарноглавка је „пиљила у Фрранцуха и срце ј0] «се стезало од бола, кад би видела како ручица растрже његово витко тело, како му гори лице, како му се лепи коса

'за влажни потиљак, како му се шире ноздрве, како му крваве очи. После би упиљила У Андруха, који је једва одолевао тешким вилама и разгртао сав задихан, Затим би

упиљила у малу Мицогу, која је била сувише нејака за додавање и имала сувише кратке руке, па скоро није ни била кадра да рукује снопљем: пред собом је гледала искривљенарамена свога мужа, чула пуцање његових костију и мирисала његов зној. ,

Да не би гледала све то, зажмурила је: да би олакшала рад машине, почела је трпати мање залогаје у ждрело. Машина би. се одморила и. полетела брже... Али би се већ чуо крик Чарпоглава:

| Да не спаваш!

Ништа није помагало.,."

чарноглави су радили једва неколико добрих минута, а све им се чинило да су се упрегли у Машину већ пре неколико, часова. Камара снопља у углу није и није хтела да се смањи. . .

Најгоре је било терачима, Поче да их свестица.

Ффтранцух је мислио на друге ствари, да би заташкао и смирио врело осећање сувише напорног посла. На школу, на пашу, на то како ће да порасте, како ће да буде снажнији, како ће да дорасте и Андрух, како ће после три Чарноглава да склептају тог старог мачка и да га терају... терају лако три снажна окретача, па ће да завија као што завија на другим гумнима... стегнуће зубе и тераће, тера-

хвата лака не-

ће... Та камара. та проклета камара... зар неће да се смањи, зар неће да је понестане7. Хоће, хоће, само ваља терати, терати... још мало; још мало... терати, терати док

ти душа не мзиђе на нос...

0 ПИРА вв

ко ' Француха: издаје сната.

"и жда: да!.. Али сада трсба терати...

" па је.онда побегао с надни

(сада у почетку. ФРранцух

у Ј“ у парепаиравањану сећи иодина реални дрицри Калина инг о~ + 5

е то витло проклето одмах почети да прежива и да АНА читаво, неомлаћено класје... Због тога ваља навалити, навалити... па трајаће ј0:1 само неколико минута Камара се ипак смањује... смањује, иако изгледа да се сам анатемњак забио У угао и да никад неће бити краја...

у гим мислима; мука је сам гарвнстлав се обмањивао дру мислима; му е о чар 8 је Јо ар није чврст, а

= · „две и биће смиажнији, имаће чвроз годину, кроз две. кроз тр џ

ПиНе "танке Андрух, стасаће Мицога. порашће Петрух, који још лежи У колевци, он је најмлађи. Онда ће их бити за цело гумно, па нека онда погледа та машипа — с ким има посла, Да — то ће бити, то ће бити! Чарноглав види ка« низ 1 Стога запне из петних жила, и тера... Код Тепана тера машину воденаа електрика...У Блатима јетера лоКате . » Ј се снопље мрви кроз

лап.. Ох, како тамо вевају витла, како њих! да али, то су друге птичице, нису као он = Чарноглав! Али ће и код њега једном да буде РУТ Мана Дре ас 5 _ допније' би се могао набавити ; ни а расте чељад. Доцније! ет Пре иза е ао машину у неког циције под брдом. Два дана, а Рит НД падне чења, Ко би издржао Човек није данас је нешто друго... данас да човек мало стегне зубе, боље то него да млати

стетне ручиту снага... На Двору је тер

марва. Онда — да... али је'у питању своја кућа, Боље да. исцеди из кошуље капље зноја, данима, ла удара мотком седмицама и да траћи време. У рату је било још горе, па се ипак претрпело... Могао би да узме помагача, на надницу, али то стаје пара. Можда ће та бити, али ваља лара, пара... Ручице, смо ти слуша), ручице, само се ти окрећи.,, А ти, душо фретарска, само лерај... у

Вршидба је трајала лобрих десет минута, а кроз главе Черноглавова је за тих десет минута прострујао цео њихов живот... са свим горчинама, са свим сновима... Шта све не направи та машина, како ти помери памет, па се зрти као да си полудео...

—У—у—у—%х!

Крај. Чарноглав га објави задиханим гласом, који као уздах надвика клопарање витла и точкова.

Францух одмах пусти ручицу и скљока се скоро онесвешћен на камару сламе. Из њега је све горело. А Чарноглав не остави одмах машину; укочи је с напором, и тек кад машина стане, победоносно пређе погледом преко осталих и рече исколачених очију:

— Није било сувише лоше!

Али му нико не одгдвори: Францух је задихан лежао на слами, поред њега се скљокао Андрух, кога је посао потпуно изнурио; Мицога се сва преплашена забила у угао, само је мати Чарноглавка стојала непомична као укопана и буљила у ждрело, Тада се и Чарноглав сручи на сламу...

Неколико минута су лежали без гласа и покрета. На ознојена тела Чарноглавова таложила се густа прашина од жита и лепила се као кора за кожу. С времена на време засветлуцале би пукотине. Све очи су пиљиле као приковане у црну аветињу на сред гумна...

Прва се прену мати. Приђе срранцуху, покри га њего« вим капутом и рече:

— да не назебеш!

Затим приђе малој Мицоги, која се и даље сва преплашена савијала у угао, и обриса јој прегачом ознојено чело; после обриса и Андруха. А кад хтеде да покрије и задихана мужа, он се јуначки диже са сламе, сам се огрте и рече "победничким, бодрим гласом:

— Први отпор смо савладали, а лакше!

После узе надугачко и нашироко да им објашњава преимућства машинске вршидбе.

— Идућег лета ће ићи лакше, оног тамо још лакше, и тако даље!

Деца се полако повратише, изиђоше из сламе, обрисаше прашину са очију и почеше да је пљују из уста. Искушење првог сусрета с машином било је претурено преко главе. Мозак им баш проже неко опоро осећање, али су за четврт часа оврли толико да три мотке цело боговетно вече то не би могле да истерају. Прашљиве прилике Чарноглавова почеше да се крећу по гумну; при сваком покрету им пумкараху удови, врело осећање у мозгу лагано прелажаше у опоро предавање судбини, која их беше привезала за ту црну, прашином завејану аветињу међу њима...

други ће већ ићи

роб те ручице.. АИ А А АТА АВА А О АИ А ТАТА А

Чарноглав запе што игда може; његове жуљевите руке биле су иначе снажне, али у овако жестокој запрези још нису биле доста пута. Врашка је то ствар када су увек . никако, ни за трен ока не смеш попусти-

с фрете,

ФФРранцуху још исте јесени прште опна на оку. И Андруху ће ваљда, чим се лати ручице, Али Чарноглави, људи механизоваше погон...

ПРЕЖИХОВ ВОРАНЦ

СА ГОДИШЊЕ СКУПШТИНЕ „АБРАШЕВИЋА “

пинииннинириенинининиининнинининенииниинннивии нити инвиилаииимииниивикиивиивиии ние виминимимиинии вили мииививимиииемиииеминимиивниммиви ики немирима новниниевиннимкиивинм мирили ни ниви винил иенвини мини или инивиивитииииневинииииввиииви винове

Најстарије рафнилко орфишиће у Бебцузјр

ОСТА АБРАШЕВИЋ је био

пролетерски песник. Бити

пролетерски песник у Ср-

бији крајем ХТХ века није

било лако. Живети деветмаест година и постати песник, било је још теже. Деветнаест тодина младости у Србији, са неразвијеном радничком мисли, било је ипак довољно да стекне зрелост и име у историји пролетерске поезије. Док су социјалистичке идеје тек на помолу, Абрашевић је загњурен у социјалистичку литературу. Он учи и схвата да се само преко радничког покрета могу остварити велике идеје социјализма. Његов стих као одапете стреле погађао је све ближе циљ и скрхан болешћу, у својој собици, још увек је имао довољно снаге да у стиховима прикаже испијеног радника у руднику; просјакињу која на мосту · „просећи цвили“; сироче што презрено на улицама грца; очајног радника из крчме што излази и за којим буржуји вичу: пијаница! За њих Абрашевић не умире. Он им поручује борбени. поклик чији ће ехо трајати док борба траје:

„Чујте, грми из низина, . Свет је наша отаџбина!“

Жеља да Прва радничка културна група у Београду добије његово име 1905 године било је спонтана, јединствена... У свечано декорисаној сали Синдикалног дома олржао је „Абрашевић“ у недељу, 19 овог месеца, Пету годишњу скупштину. Најстарији и најмлађи абрашевићевци осећали су тога дана у себи свечаније расположење, окупљени, да резимирају резултате из 1949 године. Радници и омладина из двадесет и три секције

и одбора друштва са поносом су очекивали почетак скупштине. Они су у току године наступили 268 пута, и том приликом приредили 39 самосталних концерата. Скопље, Куманово, Титов Велес, Битољ, рудници у Костолцу и Трепчи, Загреб, Нови Сад, Нови Београд и други градови, пасеља и градилишта упознали су снагу „Абрашевића". Око 90.000 наших трудбеника са одушевљењем је широм земље пљескало „Абрашевићу“ у протеклој години. Његови чланови дали су друштву 78.000 радних часова. Х

Већ 1901 је у правилима друштва постављено као задатак „давање општег образовања својим члановима из читања, писања и рачунања, из природних наука, историје трговачких наука, страних језика, певања и играња; расправљање појединих питања из радничког живота, изузимајући веру и политику; оснивање књижница и читаоница итд.“ Све само не веру и политику, иначе правила не би била потврђена, ни друштво одобрено. Разумљиво да су се у ужем кругу расправљала сва политичка и остала питања.

Рад у „Абрашевићу“ постаје све интензивнији. Убрзо му постају тесне просторије „Сале борбе“ (на Трту Димитрија Туцовића), због чега се често сељакају по кафаницама. Програме су увежбавали по мрачним ћумезима, данас на једном, сутра на другом месту. Хоровођа је на виолини учио поједине гласове у углу неке кафанице. Тада није било скупних проба, него кад се овако кауче појединци одмах се наступа. Али, и поред незгода и тешких у-

· слова за рад, чланство је пожртво-

вано радило, имајући пред собом ја= сан циљ: раднички покрет. Ни један митинг, ни једна демонстрација није прошла без „Абрашевића“. |

Друштво је помогло раднике штрајкаше „Владе Митића“, који су штрајковали због ниских надница. У кафани „Вишњица“ приређен је концерт. Поред свег прихода чланови Друштва дали су штрајкашима и своје прилоге, Због блокаде жандара, хоровођа није дошао, Један радник је иступио и дао интонациЈУ са .

Онда није било композитора који би за њих писао песме, Једна од пригодних песама „Мирно спавај, драги друже“, коју је хор често певао, настала је од мелодије намењене кнезу Михаилу, само, разумљиво, с измењеним текстом. Или, на пример, „Радничка песма“ настала је из црквене мелодије „Те деум“ итд. Али ни један концерат није се могао замислити без Интернационале. Она је као мото пратила целокупну активност „Абрашевића“,

Велики „Абрашевић“ данас има 23 секције и одбора и одржава на свечан начин своју годишњу скупштину. Претставници нове, народне власти, масовних организација, Југословенске армије и многи пријатељи Друштва, седе данас заједно са њима на скупштини и срећни су као и они сами због постигнутих резултата у протеклој години,

„... Тако смо поред моралне помоћи, саветовања, обилазака, помоћи у стручном раду Друштву и члавовима, добили и велику материјалну помоћ, нарочито од МСВ. Самоу току прошле године поред новчаних награда које је Друштво добило од цоссј, тскид и МСВ у износу од 365.000 динара, добијена је од Месног синдикалног већа и дотација од 1,800.000 динара“ — одјекивале су преко микрофона речи друга Кићевића, секретара Друштва. И даље, ређали су се успеси и неуспеси Дру“ штва у протеклој години. Оштрица рада била је усмерена на квалитет програма и организационо учвршћење Друштва. „Абрашевић“ је пости= гао у прошлој години значајне резултате у борби за идејну чистоту програма и оправдано је сврстан међу најбоља културно-уметничка дру штва у нашој земљи. Подизању квалитета и његовој идејности нарочито су помогла саветовања која су ор-

· танизована пред важније наступе уз

учешће наших познатих уметника. Током године организована су и три политичка курса, од којих је са успехом завршен, а остала два из Историје КПЈ су у току. Такође су се организовале колективне посете позоришту и концертима. Члановима Друштва претстоји борба за даље побољшање квалите“ та програма, што нужно претпоставља још интензивнији идеолошко“ васпитни и стручни рад. Формира“ ње уметничких савета по свим секцијама, побољшање радне дисциплине и омасовљавање Друштва

_ Крај реферата дочекан је бурним аплаузом, Власта Алимпић, Михаило Јовановић, Иван Војновић и Воја Станковић били су срећни због остварених снова; а млађи, одлучни У "жељама да своје будуће перопективе што пре остваре,

један |