20. oktobar

аниницаћи

Лреко ес стобина порфробеника уљесафуце У ГРАДСКОМ ТАКМИЧЕЊУ СИНДИКАЛНИХ НУЛТУРНО-УМЕТНИЧКИХ ДРУШТАВА

ВИХ дана одржава се у Сине дикалном дому у Немањиној улици градско такмичење синдикалних културно-уметничких друштава, победника са ре+ јонских такмичења одржаних фебруара месеца ове године. После савезне смотре најбољих секција културно-уметничких друштава из целе земље, која је претстављала до сада најкрупнију манифестацију залагања синдиката на пољу културе

см уметности, ово је највећи догађај

У животу и раду најбољих синди» калних културно-уметиичких дру“ штава из Београда. Поред „Горана“, њСтевана _ Бракуса“, „Јединства“, „Ђоке Павловића“ и „Слоге“ из Земуна, у овом такмичењу учествује и „Бранко Цветковић“, другопласимрано друштво са прве републичке смотре синдихалних културно-уметничких друштава, одржане прошле тодине. На такмичењу, које је почело трећег и свршава се дванаестог овог месеца, одредиће се која ће друштва репрезентовати Београд у другом републичком фестивалу Србије, који се одржава маја месеце. Градско такмичење, које је у току, показује знатно веће резултате од прошлогодишњег, У првом делу такмичења, који је трајао до шестот априла, наступале су са вели-

' ким успехом драмске секције, које

су свој репертоар обновиле новим делима из светске и домаће драмске литературе. Драмска секција „Ђоке Павловића“ извела је у понедељак „Просту девојку“ од Шкваркина, У уторак је „Слога“ из Земуна извела први чин из Цанкарове драме „Слуге“, у среду „Јединство“ је наступило са „Просидбом“ и „Јубилејом“ од Чехова, а „Стеван Бракус“ са „Лажом и паралажом“ од Јована С. Поповића и, најзад, у четвртак „Бранко Цветковић“ је приказао драму Горког „Васју Же-

" дезнову“. Све ове претставе су са

негде више, негде мање успеха, показале велику бригу да се да што се највише може, Трудбеници, глумци и аматери, уносили су у своје

" улоте сав свој темпераменат, пока-

__ „јединство“,

зујући меру тамо где се лако пада у карикатуру.

Од седмог, овог месеца наступају свакодневно друштва са свим осталим секцијама, Јуче је наступило друштво „Ђока Павловић“ са хорском, рецитаторском,.фолклорном и

оркестарском секцијом, Вечерас, из» ,

водиће програм културно-уметничко друштво типографских радника Поред масовних и Уметничких песама, рецитација инародних игара из Војводине и Словеније, оркестар „Јединства“ свираће „Розамунду“ од Шуберта и „Сплитски акварел“ од Тијардовића. Следећих дана, деветог, деретог и једанаестог, наступиће „Слота" из Земуна „Стеван Бракус“ и

__ „Горан“, углавном са својим хор-

ским, солистичким, рецитаторским, фолклорним и музичким секцијама.

"ЈУ „Горановој“ приредби певаће и

женски збор хорске секције, што није био случај на прошлотодишњој смотри. Културно-уметничко дру-“ "штво „Бранко Шветковић“ наступиће дванаестог априла. У његовом

_ програму учествоваће и Владимир

Вргуљан, члан литерарне секције, који ће читати своје песме, што је новина у приредбама наших културно-уметничких друштава. Преко тцест стотина извођача учествује у програму поменутих секција, преко шест стотина трудбеника, који поред свег залагања у произнодњи и у извршавању других синдикалних и фронтовских задатакае, показују да су и последње слободне часове провели на општедруштвеном послу — на неговању уметности и њеном широком омасо-

. вљавању,

ПОЈАВА ПРВИХ НОВИНА

ај

Јубилеј" од Чехова у извођењу драмске секције. културмо-уметничног друпатва „Јодинотво".

"Нови кадрови редитеља и. рецимсамима за нултурно-уметничка друштва

последње време нарочито при“

, ликом Савезне смотре синди жалних | х секција Из

; читаве земље, показало се да рад ових секција, које су водили

професионални глумци, са неколико.

а постигле онакве ре“ шу какве ој имале о им стручним руководиоцима — пт сионалним редитељима, У Београду од 53 културно-уметничких дру“ штава само три, четири драмске секције воде позоришни редитељи, док остале раде под руководством познатих глума пе „о 55 Ра позоришта, а Н у , секција „Вудућности" и „Грађевинара" још нису основане јер нема-

ју стручног руководиоца.

АПРИЛСНИ ФЕСТИВАЛ СТУДЕНАТА БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА

РОВ АЦПРИМ мајским фестивалом Народне омладине

Београдског универзитета по казало се колико су култура и уметност постали предмет интере+ совања и проучавања београдских студената, предмет који се не учи из предавања, већ се савлађује инг тензивном, самоиницијативном делатношћу, кроз разноврсне секције студентских, културно-уметничких друштава.

БВавити се уметношћу данас није више искључиво занимање" профе+ сионалаца и професибдналних ан самбла, то је саставни део живота и рада великог дела наших труд“ беника — радника, пионира, студе" ната, службеника, окупљених око многобројних културно-уметничких друштава, то је неодвојиви елеменат васпитања и уздизања наше радничке класе, народне интелигенције и сељаштва.

ж

Овогодишњи фестивал Народне

омладине Београдског универзитета велики је корак напред од про шлогодишњег. Од деветог до дваде» сет првог априла учествоваће на фестивалу у Коларчевој дворани девет Фе ОТИМЕ _ друштава, централно друштво Београдског у“ ниверзитета „Бранко Крсмановић" и четири Уметничке академије, У жељи да свој рад ослоне на све што је позитивно у богатој историји наштих народа, и на напредне тековине светске културе уопште, београдски студенти су ове године при шли ширем избору репертоара, Ра» није је репертоарска политика била препутштена углавном стручним ру“ ководиоцима појединих секција, не ослањајући се на' неки претходно створен план реда, Тако се догрдило да су многа друштва имала на програму иста дела, која су се понављала на фестивалу. Ове године су још пре почетка припрема за ортанизована стручна саветовања са диригентима, и. режисерима. На њима се и одабрао . репертоар свих друштава,

Сте~учним · саветовањима корео-

графа и руководилаца фолклорних група присуствовали: су наши најистакнутији трофесионални кореографи, У дане од деветог до двадесет пр“ вот априла, колико траје фестивал, извешће се у Коларчевој двадесет и шест соплетова народних игара из области уже Шумадије, Ниша, Врања, Посавине, Славоније, Војводине, Македоније и других, што је далеко обимније него на прошлогтодишењм фестивалу.

оку секцију. И поред главног 3задатка на почетку ове школске го дине — учвршћење друштава И поновно формирање неких, која су се била распала, драмској уметности посвећена је "највећа пажња.

Одмах по формирању драмских“

секција показало се да је интере-

совање студената за ову уметност

било велико, што се најбоље вили из многобројних предлога за избор

; | и ПРОШЛОСТИ. |

репертоара, које су сами студенти учинили: На априлском фестивалу видећемо девет драмских група, које ће извести, поред Гогољеве „Женидбе", „Малограђана" од Горког, Нушићевог „Покојника" и других дела Чехова, Молијера, Стерије и комад „Пушке госпође Карар" немачког писца Брехта.

Велики успех друштва „Бранко Крсмановић" је оснивање симфони-

к.

ЕКАЖЕ бр и:

ског оркестра, који ће први пут на" ступити на овом фестивалу, Он ће једанаестог овог месеца у Коларчевој дворани извести један Корелијев „Кончерто гросо" и симфонију с»ридриха Мича. На овогодишњем

5 учествоваће око педесет вокалних и инструменталних –солиста и тринаест солиста на народ“ ним инструментима (гусле, фрула, гајде и др.. У балетским тачкама

"

Он ЈЕ СЕ РАДОВАО — ОН СЕ ЈЕ РАДОВАО

« 0 меким језичким особина“

у ма готово не можете распо" #57 7" знати школована од не шкодована човека, Чак ће»

те чути да школован човек погре•

шно узима неке речи и облике,

дон Бе човек из ПРЕ без => по' ће употребити и та рАзлИЧ:

не облике речи, То опет не значи да неко помисли оно што

ми ' да се језик у школи ква» ри, Не, него се дешава да се многе ствари забораве, потом се нове науче, па бе често по многим градо“ вима А оно што није народно, што није добро им здраво, прима се, усваја без икакве потребе, али

само зато што је = из града, као од господе, Некад се наопако мислило да је све у граду добро, ле» по, здраво и право. А да то није било тачно, — сви смо сведоци. Сетимо се како је Вук само. пре нешто више од сто година говорио да народни језик српски не знају учени људи, не знају га ни грађа» ни, не знају га ни они који су из села прешли у град, него та зна само — прост, неук, нешколован народ, овчар, свињар и говедар. | Одиста се за то време може рећи ! да је, нао редовна појава било да се језик у школи — квнарио јер се учио један друкчији, ненародни, извештаченм, вештачки језик. Вуковом заслутом ми се потпуно окрећемо народном језику, језику „орача ми копача, примамо га за свој, развијамо га, учимо и проучавамо. Зато сад више и није пи. тање разликовања народног од књижевног језика. Књижевни је. језик одиста кародим језик, само очишћен од; покрајинских црта м особености које не би. угок и плот» пуно схватиле и све друге покраји= "не, сав наш народ који хгопори срп ским, српскохрватским или хрватскосрпским језиком, им док ја тако размишљам како. да укажем својим малишанима У основној школи да је свеједно: српски и хрватски, српскохрватски и хрватскосрпски језик, рекопе ми да је неко питао писмом: које је правилније — он је се радовао илион се је радовао.— Стога сад морам овом старијем читаоцу отписати, јер оно деци, верујем, свакодневно објашњавају и учитељи и професори, — Ево, дакле, како треба казати. Писац је б правом размишљао, довијао се, па нам пише: „Знате, ја мислим да је боље Он је се радовао, јер то сасвим одговара другим ли. цима прошлог времена тога глагола, Тако имамо; ја сам се ра довасб ти си се радовао, он се је радовао. Свула. лакле, имамо; заменицу, помоћни глагол (сам. си, је), а потом онај главни глагол од жојета'-тралимо прошло време. .“ Одиста би тако биле кад би је. зик слушао прописе, кад би му се

— ОН СЕ РАДОВАО |

м наредити, Али је он поне• кад и ћудљив, = не чује те, него удара _устрану, негде прекорачи границу им удари другим путем, не слуша ре и пе поштује никакве дебеле књиге. — Тако је и овде. = Одиста наш читалац ле» по запажа да би по доследности ' требало да је онако како пн мисли, али то није добро, — Нека се не срди, нека не поверује да је онај НрРТН 0оВИК правилан! Не ваља ни то

Још Вук је писао да се у таквим случајевима некако сажимају та два на облика заменице себе =— се им помоћнота глагола

у садашњем времену за треће лиз

це јест — је. Овде се, мисли да

се они краћи облици тако своде, сли-

Ју у једну целину, па од се је

преко испадања гласа | имамо

сажимање дра е (ве) у једно дру' то е. Вук је то обележавао и ак, центом, знаком за дуг самогласник. Деца из школе знају да има“ мо различне акценатске знаке. Овде је Бук обележавао онај змак који ми зовемо дугоузлазни, Та» ко, дакле, још Вук је указао ла не ваља ни он је се радовао, ни он се је радовао, него само: он се радовао,

Запажамо да је то случај с та»

козваним повратним глаголима У

прошлом времену, и то само у тре-

ћем лицу једнине сва три рода,

Тако имамо код свих глагола те

врсте, А повратни глаголи, сећате

ли се, казују радњу коју радник врши сам на себи или је врше два или више радника један на друтом или један према другом уза» јамно. Разуме се, има ти ту и различних прелива у значењима, кад ме можемо лако запазити ту црту прелазности глаголске радње, али се тако може уопштити. Чак се може рећи и. простије, да нас сви подједнако разумеју, Ево како: сви глаголи који имају уза се заменицу „ве“ у трећем лицу једнине про шлога времена за мушки, женски и средњи род гу-“ бе .је“ од помоћног глаго» ла. Разуме се, ово губљење треба схватити тако да оно нија извршено тако да од скраћеног обли ка глатола је није остало никаква.

трага! Не, — остала је дужина у

скраћеном облику заменице се,

— Тако имамо: он се је играо, 0о-

на се је забављала, оно се је раз-

болело ми слично, или: он је се и-

грао, ова је се забављала, оно је

се, разболело. Ти су облици некњижевни, макар их чули им од школована човека! Треба говори» ти и писати само: он се играо, она се забављала, оно се "разболелб и слично, : кл.

априлски тивал биће нарочито богат. Ми чие отсека Академије за позоришну уметност на ступиће и седам факултетских дру“ штава.

Проглашење победника и подела награда, као и завршна вечерња приредба биће двадесет и првог а“ прила, |

Клуб младих писаца Београдског универзитета такође ће учествовати на конкурсном такмичењу. У оквиру фестивала одржаће се две литерарне вечери, на којима ће читати своје радеве шеснаест чланова клуба, Ових дана изаћи ће из штампе и зборник радова младих писаца Београдског универзитета, у којем ће бити заступљено 30 писаца про“ зе, песама и есеја и 18 ликовних прилога студената Академије ликовних уметности.

Новоосноване ликовне секције излатаће своје радове на изложби, каја ће се отворити у аули Природно-математичког факултета на дан деветот априла, са 230 ликовних радова студената разних факултета — сликара и вајара.

· Данас, у 18 часова, у Београдском

драмском _ позорпшту отпочиње рад Беотрадско хжумористичко позориште, премијером. Оно ће значити велико освежење за пату публику, На репер“ тоару су духовити скечеви, рапорти, балетске и музичке тачке, у чијем ће из вођењу учествовати и наши позпатп у метници Јожа Рутић, Дејан Дубајић, Јозо Лауренчић, Димитрије Парлић и други.

За бригаде које долазе на рад у Но: ви Београд, спрема се занимљив кул, турни програм, На четрдесет и четири приредби, колико ћа их бити само у а прилу, учествоваће двадесет н девет културно-уметничких друштава, члано• ви Народног позоришта, Београдског драмског, Југословенског драмског и филмског позоришта и чланови Радно Београда. Одржавање ових прпредби почело је петог овог месеца, пн трајаће све док бригаде буду на Новом Бео. граду.

Градско позериште лутака изводи сутра своју пету премијеру „Деда и репа", Овај комад написао је Душан Вујатовић, члан апсамбла по позпатој дечјој литератури „Бајци о репни". Прилагодившт ову причу натој ствар» ности, дајући јој фолклор Поморавља, пнсац је деди и баби дао вадружну припадност, тако да догађаји како они "везани за њих двоје тако и сви остали имају шири друштвени карактер. Тако, васпитни момент није искоришћен, као у првобитној бајпи, само у предноств удружених снага над појединачним, већ п у томе што су прогресивне личности, добивши класну припадност, одразили снату наше сељачке радне задруге да сачува своје поодове од кулака Вује п других непријатеља.

Због недостатка стручних рухфводилаца и због потребе да драмске секције воде редитељи а не глуљ ци, Повереништво за фултуру и уметност ИОНО-а организовало је шефтомесечни курс за редитеље аматере и тромесечни курс за рецитаторе, На оба курса аудиторуј је састављен углавном од најбољих чланова драмских, секција културно-уметничких друштава, К за редитеље, који води Мирослаћ Дедић, окупио је 32 радника, ђака и намештеника, који са великим интересовањем прате предавања и који су на полугођу у једном к локвиуму врло добро оцењени. Иако је колоквиум требало да послужи за селекцију, одбацујући оне који

немају смисла и воље за редитељ,

ски рад, на испиту није нико одби јен јер су сви задовољили што је свакако, велики успех како за пре даваче курса, тако и за аматер, На курсу редитеља предају наши познати уметници Мирослав Дедић, Боривоје Стојковић, Предраг Ми лошевић, Милица Бабић, Дивна Радић-Ђоковић и други. Поред својих теоретских предмета: народни језик, историја позоришта, драмска књижевност, дикција и 1 режије, курсисти слушају и преда» вања о сценографији, сценској музини, звучним ефектима, историји костима и шминке, Оваквим све обухватним програмом рада будући редитељи-аматери стичу штире позоришно знање потребно за сту~

диознији рад У драмским секцијама које су баш због непознавања и не“ искуства у одабирању костима, у употреби звучних ефеката, због лоше шминке и расвете, давале дилетантске претставе иако су глумачки често били на завидној висиви,

Како би добили што више искуства за практичан позоришни рад, аматери су предложили, што је усвојено, да спреме „Лажу и паралажу" у којој ће они сами играти све улоге и применити стечено зна-= ње о костимима, шминци, осветље» њу и другом. Јер, ови млади редитељи-аматери биће по одласку у мања културно-уметничка друнттва поред редитеља и електричари, и шминкери, и сценаристи, По сврше ном испиту курсисти ће добити ди» плому уз обавезу да иду у неко културно-уметничко друштво.

На курсу за рецитаторе, који се одржава у просторијама Поверени+ шттва за културу и уметност ИОНО-а налази се 18 другова. Они слушају предавања о народном језику, о у“ метничкој и народној – поезији, е дикцији и техници дисања. Одла= ском у рецитаторске секције свршени курсисти ће у многоме освежити приредбе својих друштава. Нарочито су досадашње рецитације У односу. на остале тачке програма због монотоног тока, отсуства града“ ције у гласу и проживљавања тек» ста, биле далеко мање интересантне од хорске песме, фолклора и драме, О техници дисања рецитатори У хултурно-уметничким _ друштвима нису ништа знали, а вкцентуација је само у ретким случајевима била добра. Овај мањевише стихиски рад рецитатора-аматера никако није био у складу са добрим остварењима дсталих секција, па су многа друштва због бољег успеха на својим приредбама "уопште изостављали рецитацију.

Ова два курса даће београдским културно-уметничким друштвима онај најнужнији кадар и то баш тамо где су она најслабија — у ре жији м рецитацији.

Нове кате

Волтер: Изабрана дела, светски класи.“ ци, издање „Просвете", _ Београд 1948, страна 207, цена 46 динара.

И. Олбрахт: Пролетерка Ана, издање „Просвета", Београд 1950, страна 208, це“ на 66 динара.

ОСТАНАК и развитак штампе омогућен је проналаском штампарије крајем ХМ века, Пре тога

| потребе које данас задовољава штампа испуњаване су на разне друге начине.

| У етароме Риму, 59 године пре Христа, Цезар је био завео „Сенатска акта“ у којима су бележе“не одлуке сената и скупштине. Ова су Акта истицана на зидовима и била су нека врста зидних новина, Касније су у актима бележене и друге вести о пожари» ма, погубљењима, свечаностима и тако даље, Акта су издавана све до пропасти Западног Римског Царства. Кина је имала своје нештампане новине врло рано. Мисли се да су Шекиншке Новости (Цинг Пао) биле покренуте још у У1 веку наше ере, У Средњем веку вести су по Европи разносили пе-вачи, (гуслари) који су певали своје песме по замковима и испред цркава, хаџије које су ишле да се по» клоне светим местима, занатлије и трговци, који су идући за својим пословима обилазили разне земље и Поред ових случајних разносача новости, држав-

“ фици и важније личности имале су своје дописнике

"о разним местима своје земље и иностранства и ови '

Дима, Ноглавито привредним и политичким,

__Ово обавештавање путем писама продужено је и касније, кал је штампа већ била узела прилично маха. И у Србији оно је замењивало штампу док она није створена. Кнез Милош, док је живео у Крагујевцу, имао је у Београду своје агенте, од којих су најчуве-

"фу их преко писама обавештавали о текућим догађа

__нији били Хаџи Никола Брзак и Наум Ичко Они су

едовно слали дугачка. писма у којима су га обавепива о догађајима у Београду и иностранству, Из-

-4

вори њихових обавештења били су путници, који су пролазили кроз Београд, нарочито они који су стизали из Цариграда и Солуна и они који су Дунавом пу» товали за Бем или за Црноморска пристаништа. То су били последњи остаци обичаја из времена које је претходило штампи.

Већ крајем ХУ века штампани су у облику брошура и књига извештаји о разним знаменитим догађајима, поглавито о биткама и опсадама градова.

Праве штампане новине, које су излазиле у одре-

. ђеним размацима времена, појавиле су се тек почет-

ком ХУП века, ко ~

Године 1605 почео је излазити у Анверсу „Уиклик Тидинк“ повремени спис, који је одмах затим претворен у недељни лист Први немачки лист био је „Франкфуртер Журнал“ који је од 1615 године почео излазити једанпут недељно, Седам година касније, 1622, појавио се у Лондону „Уикли Њус“, који је такође излазио недељно. У Паризу су се прве новине звале „Газет“. Оне су основане 1622, Петроград је добио свој први лист „Вједомости“ 1702, у Италији је 1716 покренут „Диарио ди Рома“ а први пшански лист „Газета ди Мадрид“ основан је 1726.

И поред тешких прилика, под којима су живели

ужни Словени и код њих су, убрзо после ових почетака по другим земљама, учињени први покушаји да се створи штампа на њиховом језику.

Први је то учинио Захарија Орфелин, који је 1768 године почео: издавати у Венецији „Славено-Сербски Магазин“, али је од њега изашао само први број. Боље је среће био један. бечки штампар, Грк по народности,

" Србске“ Димитрија Давидовића и Д

који је 1791 и 1792 двапут недељно издавао „Сербскија Новини“. Пре него што је овај лист обуставио своје излажење Стефан Новаковић, бивши секретар Карловачке митрополије покренуо је 1792, опет у Бечу · „Славено-Сербскија Вједомости“ које су излазиле до краја 1794 године, · “ Тек знатно касније основане су у Бе 5 имитрија ФРрушића, које су излазиле од 1813 до 1822 и биле прави почетак новинарства међу Србима. Давидовић је 5 јануара 1884 покренуо у Београду „Новине Србске“, први лист у Србији, , У Словенији Валентин Водник основао је „Лубланске Новице“ 1797 године, а у Хрватској Људевит Гај по „Новине Хрватске“, касније ке Мародне овине“.

Од самога почетка у свима земљама штампа је наишла на врло велике тешкоће услед драконских мера које су дворови и дворске клике предузимале против ње, Претставници старог, феудалног режима, који се већ љуљао, осећали су да је штампа весник напретка и моћан чинилац друштвеног преображаја. Они су се бојали сваког интересовања народних маса за јавне _ послове, макар све на изглед било и најнаивније.

Зато је у неким државама у време појаве првих листова било забрањено свако објављивање вести и извештаја чак и најповољнијих за властодршце, У другима су забрањивани извештаји о домаћим догађајима, док су извештаји из иностранства како-тако пропуштани. Услед тога неки од првих листова посвећиали су своју пажњу само ономе што се догодидо ван

тим, већ знаком

њихове земље, је из стране Тек касније уведене су мање драконске сметње, За издавање новина тражена је нарочита привилегија. Под Чарлсом П у Енглеској (1630—1685) суд је сматрао злочином објављивање сваке вести о јавним

штампе.

догађајима. „па била она истинита или лажна“, ако 38 то није добивена краљевска дозвола, А „издавање ка“ квих било новина“ суд је сматрао не само незакови„очевидне намере да се поремети мир.“

__У неким земљама овакве законске мере остале Фу врло дуго у важности,

Кад је 1790 године Емануило Јанковић био донео у Нови Сад штампарију, не само што аустријске вла" сти нису дозволиле покретање листа, већ није добио дозволу ни за штампарски рад, „Славено-Сербскије ни излазиле су у Бечу „С цесаро-краљев“ КИМ годним дозволением“ са“ мога листа писало. о УНА

Поред дозвола од листова је в

ла од рло дуго тражено полагање кауције, која је често била врло велика, Ли“ стови су били подвргнути врло строгој превентивној чензури и могли су у које било време бити забрањени на одређени рок или за увек,

И поред свих тих мера штампа се врло брзо раз" зијала у свима земљама и већ неколико деценија где сле појаве првих новина број листова јако се намт жио.

Одломак из рукописа „О развоју штампе“ пок. Мих. С. Петровића који ће ускоро бити објављен, ,

или су једноставно преносили извештв“