20. oktobar

иЗдравовнажни втитатор" пред микрофоном

__ВЕДАР_СМЕХ_

"ВУ ОЗОУ УГОЈРИ СЛИКОМ ПОФАФЈеР ТИТ ОГ ТУ

АЈЗАД, после низа тешкоћа ко“ је су изненада и непредвиђено искрсавале, после напорних

проба ансамбла, чији су чланови шбсле свакодневног рада у својим бозориштима увежбавали тачке помевшти од поноћи па до три-четири часа ујутру, после измене костима, је, декора, појавило се београдску публику Хуморипрзориште, Оно је на својој

првој претстави, премијери прошле · суботе испунило салу Београдског драмског позоришта. У следећим Претставама, које даје понедељком, уторком и средом у 16 часова, ин-

жересовање је све више расло, тако , данас, можемо да кажемо, да се већ „увело“ код грађана Бео-

Програм; на коме је радило више , сеарадника, без обзира на неке мање недостатке, углавном у тексту, примљен је срдачним, искреним, здравим смехом. Занимљиве и ориги-

с шалне: режисерске концепције Јозе .

ЛДауренчића, жива и пуна духа сцеографија Миленка Шербана, саме

по себи стварале су атмосферу ко-

%

ту

РЕБА и о овома говорити. · Разуме се, многе су ствари недовољно јасне, непотпуно · објашњене, а каткад се пи намере» свесно наопачке тумачило, па су насталб пометње, забуна.

Језичко јединство Хрвата и Срба за велики је део нашег народа тако јасно да не долази у питање. Али баш зато, што постоји ка јелној или. на страни, или на обема странама, ма. и малена, „незнатна мањина. која У томе нема исправно гледање, одређен и тачан суд и став, потребно је и те ствари објаснити. Разуме ф; ми ћемо овде говорити онако како ће то бити најјасније баш онима који се: колебају, који немају 'одређености, самосталности у суђењу, нето се поводе било 3за намерно

љеним замкама и клопкама, ило према не баш тако злонамерно постављеним тумачењима. = Не товоримо овде о питању народа, односа народа, Срба и Хрвата, него само о језику којим они гогле,

Иепричаћу вам један доживљај.

Претседништво владе. ФНРЈ. пПрел:згралсм се жучно препиру два ученика трећег и шестог разрела гимназије. Разговор 1е От _ прилике текао овако:

Ал — Ето, видиш, пише: Претседништво владе ФНРЈ, а испод тога латиницом: Ртедзјед и “о

"аде ЕМЕЈ. Погледај: само У првој има толико. разлика! Оно ти

е горе српски. оно доле хрватски!

Б,; — Ма, немој тако! Нема потребе да се свађамо! Не треба да вичеш! Ја ипак не мислим тако.

_ Гледај, — има одиста разлика, али оне нису баш такве да можемо реЋи да су то два језика. Ти си још мали да о томе тако доносиш сигурне закључке, Није тп "баш теко просто као што мислиш! — Ја ћу

" ти парче“ Само слушај. Ти знаш

__ нешто о једначењу сугласника по звучностит То сте учили. Знаш и

_ те “да. имамо и различне говоре и различна наречјат Сећаш се: кајкавоки,/ чакавски, штокавски, икавскм, јекавски, екавски...

А: — Знам све то. Учили смо и тде се како говори, али се ни ту те могу поставити тачне границе,

- јер. се -све то једно у друго "некако прелива и меша...

а == ЊВе“= Дабоме! То је истина! Језик

је као жив створ. А како се сам

“ ос "народ баш тако некако прелива из

једног краја у други: служба, раз•

'тични послови, чиновништво и рад-

ништвр, женидба и. удадба,. Све

то утиче на промене и на мешање ти тих говора и- наречја. ; ; А: — Али пази: овде је и разлика у писму, у азбукама!' Имаш ћирилицу и латиницу! Ћирилица —

т фрпски, латиница — хрватски!

..— Ни ту немаш права! — Али

Ћемо ићи по реду. — Узимам баш

ону прву реч: претседништво ргедвједт Њуо. — Да ли ти имаш

у свом одељењу којег Хрвата7

А: — Имам... У

ВБ. — Разумеш ли га кад товорит

као и ја, и рођен је у аду! ___Али имам и једног друта који је ("недавно дошво из Загреба и који

; порори хрватски, пуч ове Ут Уцоа ли и њетат Аи ~ Па, разумем... Он говори хрватски, али га ја одиста разу-“ ТЕ ' "мем, Он радије пише латиницом и ____има'понеку реч друкчију него што“ "је овде код нас, али га ипак могу“. Ва — А да ли га боље разумеш. кего Руса који би говорио својим — јЈезикомт З " 6 ата» дабоме, разумем та много е!

алнот Француза, Енглеза, Немца, чина = кад би језиком7 _-

"заузима „Информелија“.

товоре јекавски

А.: — Разумем, — он говори исто-..

Б.: == А да ли би могао разумети | говорили својим.

мичног, Тако, на пример, трећа тачка „Удобна вожња", већ сликарски јаш пре но што се чује говорни и певани текст, изазива буран смех.

Уопште, читав програм, извучен из.

стварног живота код нас и око нас, својом реалистичном нотом и критичном жаоком, измамљивао је буран, брдачан аплауз код београдске публике. Тиме је критични дух с

· којим наши трудбеници прилазе

свим догађајима код нас и у иностранству, био задовољен и пропраћен грохотним смехом.

" Прво место, како у својој умет-

· ничкој обради. сложеној- из' балета,

игтрачког фолклора, музике и изразите пластичне пантомине, свакако Захваљујући одличној кореографији „Димитрија. Парлића, разумљиво,- И -професионализму осталих играча у“ главном чланова Балета Београдске опере, тема о „Информбироу" као конгломерату састављеном од једног тазде и више слугу, добила је у подвлачењу овог односа, који се иначе приказује осталом свету као пример равноправности, још више

Српски или хрватски, орпенохрватски' или хрватекосртски 2

А. = не бих, разуме се!

Б.: — Готово је све! — Већ смо све објаснили и мното речи! — Сад „идимо . даље! Ти .запажаш да и код нас, у Србији, да не товорим о Србима у Космету и Војводини, има толико раз иха ла се може ка да не говоримо сви потпуно једнако. Неко „има ову реч. неко ону; неко отеже при изтовбру неких облика и речи, неко скраћује; неко има један ик исте речи, неко други. Али се сви потпуно разумемо... ,. То је јасно. Онај из Чајетине и онај из Каонви поред--понеке_речи. која им. није заједничка и поред понеког облика који им није исти ипак се потпуно разумеју... Проширимо то и даље.. Ти се; кажеш, лепо и лако споразумеваш са својим друговима Хрватима. Шта то значи“ Па то значи да је то један језик. ИМ кад би довео два сељака из различних крајева Србије и Хрватске, — и они би се споразумели. Разуме се, било би у њихову говору и више неких појединости које им нису једнаке, али све то није толико да . се може. рећи да су то злични језици. Знаш, нама је професор го ворио да је један учени Немац рекао (чини ми се да се звао. Паулу да су веће разлике између различних северних и јужних немачких дијџлеката него што су разлике између српског и пољског језика! А све то није сметало Немцима да постављају и одржавају и силом и милом своје- језичко. јединство, јединство доброг књижевног језика, јер су полазили о тога да је све то један, немачки марод.. А тек миг К смо ми ближи у сваком погледу! У језику особито! = Ја знам: ти запажаш ца је ту не: једнакост И (правопису, а правопис ја једно, језик друто! Сети се да в учени Фортис забележио _Хасанагиницу италијанском азбуком, италијанском латиницом! Наш је зик в италијанско писмо! Споменућу ти да је у Босни било књиженника који су нашим језиком са• стављали књижевна дела, .а писа-.. ли их турском азбуком! И све су те ствари на нашем језику! Ништа им писмо не смета! Дакле, писмо ништа не смета! И ара а" ти латиницом као и ћирилицом! треба подједнако знати и једну и другу. 1 Е У 27

ту је потом једначење сугласмика по: звучности, Правописна су правила у. западним крајевима, 6. културним средиштем Загребом, не"што друкчија нетбо"што је у источ»

ним крајевима, с културним средиштем Београдом; Али ни то 'ни« је тако тешко, нејасно, да можемо рећи да су'то'дви језика! ~ А'што

“ се тиче јекавског, икавског, екав-

ског, — да и не говорим! Та и ми у Србији имамо толико крајева који дакле само; ције“ те, мјера; пјесма, млијеко, снијег,, цис дио-и села дакле сатвим, као . прави Хрвати! И зар то није јасно. да се ни по томе не може. рећи да су то различии језицим – Тосуи ваши стари добро зепазили! Ето, био је и један књижевни састана тачно пре сто година — 1850 годи.

_не, Тада су се у Бечу састали нај-.

угледнији Словенци, Хрвати, Срби. Био међу њима и Вук. то је познати Књижевни договор у. Бечу, Тада.

„је дошесена и одлука да за' Хрвате

и Србе треба поставити јединстве-

МИ ин

__на правила јер имају један, зајед-

на својој комичности, смешном, ултрасмештном."У финој и духовитој инсценацији, лутке по изборном балету „Копелија“, овде народи Бутарске, Румуније, Мађарске, Чехо-

словачке и Пољске, желе да играју . а не по свирци свога газде. Но зато ће им Јудејус доделити по једног марша-~ ·

по својој вољи, слободно,

ла. Остварујући на уметнички начин хистерију, бес, мржњу Јудина

према слободарским тежњама дру-

гих народа, који персонификује -политику Совјетског Савеза, Димитри-

је Парлић је оставио најдубљи ути- ·

сак. Једна од најуспелијих тачака

' била је „Здраво . снажни агитатор“

Дејан Дубајић, са великим смислом за акустичне, говорне и визуелне комичне ефекте остварио је карак-

теристичног: и'типичнот брбљивог

говорника. Информ-радио. станише. Лутак Ћира дат је врло_ успешно. Фн ће, изгледа, постати стални тип овог позориштта, Прока у Радио-станици а

И остале тачке „Ред је ред“, „Пе-

сма градости“, „Сан или јава“, „Му- .

зички магазин“, са занимљивом песмом Београду, ведром и полетном, „Искључење“, „Патуљци“ и „Освета“ пропраћене су“ бурним "емехом и веселом атмосфером 'у тледалишту. Било би интересантније да је „Освета“ повезана са станбеним прилика-

"ма у Београду, разумљиво" дабиу

том случају и текст морао у неколико да буде измењен.

свуче оте пријем па «а

као што је чика '

роднем позоришту опера „Ко-

улазе

тра Жоњовића, Велики успех, који |

је ова 'опера имала у иностранству и код нас, даје јој посебно место У „историји српске музике. У Београду __до-рата она је извођена преко три„ одесет- пута. У Загребу и Љубљани била је, такође, дуго на-репертоару, а изведена је и у Сплиту приликом „гостовања Загребачке опере, Преми-

зе · 1935 године. .У Братислави је „Ко штана" такође имала великог успе-

· ха. Универзитетски професор у Бр-

ну-др Владимир Хелферт, чувени .

чешки музички критичар, писао је под непосредним утиском који је “имао кад је први пут чуо Коњовигоћеву „Коштану", између осталог:

„Коштана! Како би по прилици,

Тена изашла из радионице ФранцуГеке или Немачке7 Сигурно или као друго издање „Кармен“ или као неуспела копија великоградске девојке са улице, Како ју је међу“ "тим, дубоко људски схватио Коњо-

вић! Како је успео да све хармони- 8 —'ује опет с тим дивљења достојним

сассећањем с човек: и с његовом патњом!" Захваљујући великом уметничком · домету „Коштане" и. о„=душевљењу које је у Чехословач__Кој изазвала, њен аутор је постао члан Чешке академије наука. „Кеоштана" је преведена на руски, италијански и немачки, а лане и --на фински. језик, поред већ посто„јећих превода на чешки и словачки. __Идуће сезоне треба да буде изведе-

на у Љубљани на словеначком је-.

товику. У вези припрема за прво нослератно· извођење „„Коштане"“ У Београду, посетили смо њеног аутбра Петра Коњовића. У разговору са нашим сарадником о томе шта му 16 пружио Станковићев текст; он је, између осталог, рекао; сте — Лепота Боринот текста и ње_ гова. чар лежи у унутрашњем прожимању с народним, тојест нашим, _У најширем смислу, лиризмом. Ме""Бутим; сва драж тога текста и сво његово емотивно богатство још увек оунису довољни.за динамичну драмску. материју која се креће, развија _и расте до свог коначног решења. То је углавном због тога, бар тако ја мислим, што" у "Станковићевом тексту недостаје главни стуб око кога -би- се- требало _да реализује судбина главне личности, Коштана иако главно лице, прилично је споредна. Она је по Станковићевом тексту само позадина, платно, да "тако кажем, на коме се везе сцен„ски вез, И Скерлић је писао у своје време о једном крупном недостатку

Станковићеве драмске дбраде „Ко- |

"итане". Наиме, главна личност бачена је у позадину и толико затрпана фолклором у неодмереном избору песама, да основни драматски мотив — појам „песме" туби своју симболичност трагичног смисла, јер је њим претрпан Станковићев ори• гиналан текст.

_ ЗАНИМЉИВЕ. МУЗИЧКЕ И БАЛЕТСКЕ ТАЧКЕ НА СТУДЕНТСКОМ ФЕСТИВАЛУ

ВИХ дана, дворану. Коларчевог тнародног универзитета посећу-

ју пре подне, по подне и увече '

хиљаде београдских студената. ђака, омладинаца из предузећа и трудбеника. Мочевши од 9 априла, У овој: дворани се свакодневно одвија фестивал Народне: омладине Београдског универзитета, који због своје разноликости, обимности и квалитета ' програма претставља крупан културноуметнички дога Бај не само за студенте, него и за све остале грађане Београда, па и

" тза' концертну" публику Коларчевог "народног универзитета. 7) о

У свакодневном преподневном поподневном конкурсном такмичењу наступају девет студентских културно-уметничких друштава“ „Мика Митровић“, „Слоболан Принцип Сељо“, „Крсто Бајић“, „Ђуро Струтар“", „Миладин Поповић“, „Влади

"мир Перић — Валтер", „Соња Ма-

ринковић“, „Жикица Јовановић —

Шпанац“, Државни институт 38

фискултуру и Централно друштво Београдског универзитета „Бранко

Крсмановић“.

У вечерњим приредбама, којих је до данас било пет, рата сз стављен од најбољих тачака поје. диних друштава. Поред хорског певања и народних игара, које су уо-

__ бичајене У свим културно-уметнич-

ким друштвима, изводе се и балет. ске и музичке тачке, Великд изне_

| аи рираа је београдској пу-

Хор „Бранка Крсмановића" на свечаном отварању фестивала у

ка Крсмановића“ који је са успе. хом“ извео "Корелијев „Кончерто гросд“ и симфонију Фридриха Ми„ча. Од балетских тачака изведене су Штуманов „Полет радости“, Глазуновљеве „Варијације“, Адађо Чајчеовског, Григово „Пролеће“. Шопе-

нова „Туга“, варијације из балета „Копелија" Лео Делиба и Рахма- њинов „Прелид“. Од музичких та- | "чака, свакако, најинтересантније је

било извођење Рахмањиновог „Недовршеног квартета" бр,.1. У програмима, које ћемо слушати

сваке вечери све до 21 овог месеца,

када је проглашење победника и подела награда, чућемо такође, ин-

тересантне музичке тачке и виде

ћемо балетска дуа и солисте. Тако ће на вечерњој приредби 16 овог месеца, поред хорских песама, бити изведен и Хајдмов клавирски трио, "Моцартова соната це мол за клавир и балет на музику Рахмањинова „Прелид ге мол. На приредби од 18 априла биће изведен концерт стуљ дената Музичке академије, Увече 19 априла чућемо поред Мокрањчеве Седме руковети, Моцартову сонату Це Дур за виолину. Хајднов _ квартет број 35, Арабеску Клод Де бисиа и"Шубертову Серенаду.

а нашег композитора Пе-

ра у Брну била је 1982 а У Прату ;

с било у овој

његовом имању као раније. зашто децу оптерећивати свим варијантама подмукле борбе кулака

УСКОРО НА СЦЕНИ БЕОГРА

ОНЦЕМ овог месеца извешће се први пут по ослобођењу у На-'

овићевог „Лепота с Станкови

текста и његова чар лежи

ју гунутрашњем прожимању

с народним лиризмом“.

"== Да ли сте ви то питање реши-

ли оперском обрадом „Коштане"г

— У оној првобитној концепцији

„Коштане" то ми, признајем, није _ пошло за руком. Тада сам имао за

циљ да Станковићев текст преба-

· цим на виши музички план и да му

дам уметнички израз симфониским карактером музичко-драмског стила. Али сам већ тада осећао да главни проблем тиме. није решен,

— Јесте ли, најзад нашли по требно драматско решење7

— Нашао сам излаз у дирехтној експозицији судбине Коштанине. Она, наиме, својим инстинктом наслућује да је бесмислено трошење њених чари и да ове само тренутно изазивају вулканску љубав и занос, У четвртој дописаној слици, у Коштаниној чатрљи, (што је најбитнија и највећа промена у новој обради „Коштане“) отац и мајка чекају на Коштану, која је заостала код Хаџи-Томе. Кад она, најзад, без даха улети у собу, салетају је разним' питањима. Раздражена она их истерује: „Излазите! Сама хоћу да сам! Сама!' Оставши сама она се

_ превија и кида од плача, бола, беса,

чудног мутног страха и слутње, Она јеца од спознаје да је за болесне

„пијане људе била само играчка. За

време бесаних ноћи, пуних страсти и беса њу траже да још више рас-

оовевсвосоов

"осесовоосесосеввеосововсооеоове

Лесе бремљера. и Традском позоришни лака,

· Асана,

ососеоаевоовесвввсввовееовобесонолово

АСКЕ ОПЕРЕ

пали севдахске штимунге. Кад се сутрадан све то расплине, она по стаје само Циганка, на коју нико и не мисли. Али баш тад у њој бије. сопствени живот, распламсавају се страсти, чежње. Руке јој се ломе прсти испреплићу, а она се пита: „Чија сам јат Чија%г'" И док. она скрхана лежи на кревету, врата се отварају без шума. Анемично лице Миганина, провирује кроз врата. Он улази непримећен и спу. шта се уз њен кревет. Коштана, повучена у себе, кад је на врхунцу етзалтиране чежње за својом личном слободом, осети да је неко крај њених ногу. Опазивши Асана, згрози се и побегне.

— Какве сте још промене извршили у новој обради „Коштане"ћ — У првој слици, у другом делу

експозиције, Хаџи-Тома долази кући са три грађана из чијих речи б~

. дише узбуђење што га је изазвала

разиграна младост, а нарочито Стојан. Сада је та сцена много динамичнија него раније. Затим)прва и друга слика спојене су симфониским интерлудијем „Собина". Саткан из мотива прве и друге слике овај симфониски уметак наговештава градацију расположење из прве слике. Друга слика има нов финале, Отпао је финале са хором „Пошла Винка на воду“, а замењен је балетском сценом „Чочечка игра" с којим је раније почињала четврта слика у Миткиној кући. Промена је извршена и у истовременој сцени треће слике у Хаџи-Томиној кући, где се породични сукоб доводи: до врхунца.

ососибвевовотаовиавововениа

»Деда и репа«

ЧИГЛЕДАН напредак Градског позоришта лутака како у савлађивању технике о љавања лутака, тако и у садржајном, и-

дејном ткиву његовог репертоара,

напредак који се огледа и кроз тридесет седам претстава колико ик је години, омогућио је младом позоришту да са више успеха приђе постављању „Деде и репе" на своју сцену.

У ранијим претставама куће, шумски предели и друти објекти на сцени решавани су углавном декоративно, сликарски. „Деда и репа" значио је у том погледу замашан корак напред. Задатак За израду. декора, лутака, костима, поверен студентима Академије примењених уметности, извршен је са потпуним успехом. Материјализована кућа, тарабе, бунар и други предмети на сцени, постепени прелазак из дана у ноћ, осветљење месечевим снопом зракова, пластичност лутака, чак и израда две лутке за једну личност која се мења током штретставе у свом спољњем облику, све су то биле врло важне новине на сцени младог позоришта.

Но основа за драмско обликовање у Позоришту лутака, као и у позоришту уопштте, јесте текст. Како је Душан . Вујатовић, аутор „Деде и репе" поступио са текстом Руска „Бајка о репи" позната је и омиљена код наше деце. Деда посадио репу, а ова израсла тако велика да је сам не може да ишчупа. Тиме је мотивисано оно централно место у бајци: деда за репу, бака за деду, унук за баку, гаров за унука, мацан за гарова, миш за мацана, и удружени они је чупају. У томе је морална поента бајке — што не може појединац, може колектив.

Далеко разноврсније васпитне моменте пронашао је у обради ове бајке Душан Вујатовић. Кад се већ сеје репа, зашто се не би посејала у нашем селу. Кад је већ на селу зашто се то не би збило у делокругу једне задруге, облику живота и рада каквог ће наши најмлађи кад порасту једино и сретати у нашим селима. Тиме је наместо апстрактног деде оживотворен стари поштени домаћин који је по фолклору Поморавља ближе национално одређен, а по задружној припадности обележава социјалистички преображај нашег села. Унук Ђорђе није унук уопште, То је наш сеоски пионир, који учи школу као и деца у граду и који је по познавању» природних наука старији и од деде и од бабе. Зашто их он онда не би поучио како по савременим методама да посаде репу. Али зар на селу постоји само задрута. Не, то би била идеализација нашег села. У „Деди и репи" зато срећемо нову личност кулака газда

Вују: Он жели да уништи дедину

репу, јер овај више неће да ради на

против задруга, кад ова то неби у потпуности разумела. Зашто не ис“ користити инсекте и бубе који су по свом штеточинству већ познати

Него, ·

нашој деци. Зашто газда Вуја не би мобилисао тусенице, бубе и мишеве да униште репу. Пас Гаров и Ма

имали би прилике у тој ситуацији да се боре на свој начин против непријатеља. Тиме ће симпатије према њима код наших најмлађих“ да се удвоструче, Зашто не би безбојно чупање репе, какво је у руској бајци, добило карактер скромне победе напредног над заосталим и ре

„ажционарним какву наше село да-

нас све више доживљава. Зашто, најзад, не бисмо изворну тему учинили мање бајком дајући јој одраз јачања прогресивних снага у нашем селу у облику, разумљиво, приступачном и занимљивом за децу. Ето, то су интенције Душана Вујатовића, то су васпитни и идејни моменти у преради младот аутора, члана позоришног анеамбла, коме је ово прво дело.

Један од крупнијих недостатака самог текста је то што он пружа мач ло мотућности за радњу. МПрви нин је скоро сав у дијалозима и монолозима. Затим, било би васпитније да се унук Ђорђе бар једном види за време рада у његовом природњач= ком кружоку. То би се драматуршки могло обрадити тако да, на пример, кружок решава питање одбране репе од непријатеља и даје стручне савете за то. Тиме би се ситурно добило и на популаризацији таквих кружока, који би реализовани на сцени побудили још веће симпатије код наших најмлађих. У тексту је местимично било непотребних понављања, као „Ја знам своју дужност" и друга. Психолошки је неоправдано, а није баш ни васпитно једно објашњење _ које даје деда Мишу Мишићу. Кад Мишић пита зашто се гложе Гаров и Мацан, Деда одговара: „И међу људима има таквих пакосника који без разлога нападају једни друге". Прво, много је тачније објаснити ову сцену играњем Гарова и Мацана, уосталом, глумачки она то и јесте, а друто, неоправдано је то упоређивати са некаквом људском пакошћу, тим пре, што то никакве везе нема са осталим контекстом. Штета је штоу овој 'претстави нема музике. Фол“ клор Поморавља био би тиме потпунији и одређенији, а сцене би добиле више чари, живости и покрета. Како би ту лепо пристајало једно коло лутака! Разумљиво да ово неколико напомена не руше предност текста и претставе и да се ове си“ нице губе у мноштву других пози= тивних страна комада „Деда и репа" о којима је делимично и гово“ рено. те,

Судећи по расположењу деце, нај“ симпатичније су биле улоге. живо“ тиња. Миш Мишић, захваљујући својој контрастној двојној природи — храбар кад се бори за одбрану репе и плашљивац пред Мацаном био је неисцрпан извор дечје радости. Мењањем боје гласа .и градаци“ јама у њему, Олта Вујић је ожив-

"љавала Мишића до праве уметничке

позоришне улоге.

Д. Драговић

«.. Деда' за, репу, баба за деду.а~

!