20. oktobar
У НОВОЈ ШКОЛСКОЈ ГОДИНИ НОВЕ ОСМОЛЕТКЕ
„Седмогодишње треба укинути, јер би то значило враћање назад, него од њега тре: ба постепено прелазити на обаве зно осмогодишње школовање, Тај прелаз треба да буде поступан, према развитку н ступњу поједн“
школовање не
них република п крајева. Према томе, од ндуће тколске године треба уводити с систем – обавезног
осмогодишњег образовања."
(Милован Ђилас)
ОШ пре две године, У духу
наше просветне политике, у
Београду су при свим школа“ ма били отворени и први разреди гимназије. Међутим, директори тим“ назија нису увек поклањали довољну пажњу овим одељењима при основним школама, па су због тога многи од ових разреда подбацили и у учењу и по. дисциплини у поређењу са радом у централним гимназијама. Већ прошле, 1949-50 године, на Карабурми је прорадила Прва седмољетка у Београду. Седмољетком је управљао директор Прве женске гимназије и она је. упр“ кос томе што јој просветни ортани власти нису пружали довољно помоћи, показала веће успехе, " После резолуције Трећег пленума ЦК КПЈ, а у вези закључка који предвиђа отварање осмољетки, ПМросветно одељење Извршног од“ бора Народног одбора предузело је мере да већ ове јесени у нашем граду проради седам осмољетки, Као осмољетке ће радити и досадашња седмољетка на Карабурми, тако да ће их у Београду бити у“ купно осам, и то: у Првом рејону једна, у Петом — три, у Седмом једна, у Деветом — једна и једна у Железнику. Отварањем _осмољетки деца из основних школа број 15, 16 и 21 неће морати да иду У Шесту мушку и Трећу женску гимназију, а деца из школе број 24 са Бањице у гимназију на Дедињу. као ни полазници основних школа у Жаркову, Крњачи и Железнику у гимназије у Београду. већ ће имати прва четири разреда гимназије ближе кући, обзиром да је број основних школа већи од броја гимназија. Ито тако, родитељи ће моћи више да контролишу кретање и понашање своје деце у узрасту од је“ данаест до петнаест година, кад је то најнужније.
Осмољетка у свему одговара 0сновној школи и нижој гимназији, закључно са четвртим разредом. Наставни програм у вишим разредима осмољетке и нижим разреди“ ма гимназије, исти је. По завршеној осмољетки полаже се завршни, ни: жи течајни испит, после кога ће ученици моћи да иду у више разреде тимназије или у средње стручне школе.
Значајно је да ће ова мера знатно ублажити нагли прелаз из ос новне школе у гимназију, да ће деца наставити са учењем у школи крај познатих учитеља, као и то што ће моћи да се обрати сва потребна пажња вишим разредима гимназије. Повереништво за просвету извршлног Народног одбора планирало је потребан број наставника, учитеља и професора, који ће предавати у осмољеткама. У плану
је да се наредних година у свих шездесет основних школа Београда,
такође, отворе осмољетке. Ђ. С.
(остовање Сарајевске обере и балења
МТ
Са успехом (6 чабџишено
Циркус није добио добро место
РЕСЕЉЕЊЕМ у Улицу Фран-
ше д'Епереа циркус, артистич-
ко предузеће НР Србије, није ниуколико добио боље могућности за усавршавање наше артистике. Напротив, На прилично забаченом и непрометнам месту, циркус“ данас доживљава опасну кризу. Пре све„га „посета се смањила на четвртину, што је пореметило финансиско пословање које је на Ташмајдану било сасвим нормално. Како је наша артистика млада. то програм циркуса испуњавају углавном гости из иностранства, И, ако се појави тешкоћа око исплате страним артистима „доћи ће у питање њихов даљи боравак, а стим повезано. наш млади артистички кадар губи добре учитеље. Дакле. у крајњој линији, може доћи у неизвесност даљи опстанак циркуса.
Но и поред овог новонасталог проблема, управа циркуса успела је да свој други програм у овој сезони „који се приказује од недавна, учини богатијим и интересантнијим од првог. Он, на жалост, још увек пати од истих слабости као и прошли, али у еквилибристици има теже, компликованије -и“ узбудљивије тачке, На првом месту треба истаћи француску четворку „Алжевол", која на летећем трапезу изводи тачку европске вредности и која се може срести само у већим светским циркусима. „Ексцентрик" је тачка двојице Енглеза „која побуђује дивљење публике, јер се састоји од низа еластичних покрета, скокова и превоја, који чине оба артиста као да су од гуме. Они, сем тога, изводе и једну тачку у којој се духовито карикира. накарадност америчке игре ,Буги-вуги" у којој долазе до изражаја све патолошке настраности криво васпитаних људи.
Емерих Анкер из Аустрије, као и у првом програму, одушевљава љубитеље циркуса интересантном дресуром коња. Белгиска четворка Рејлис изводи на бициклима праве виртуозне фигуре. Својом еквили-
рт тен | Стална УЛУС-оба изложба
Галерија УЛУС-а на Теразијама омогућава грађанима Београда и онима који дођу са стране, да и у такозваној мртвој сезони не прекитају везу са остварењима наших ликовних уметника, Тим потребама иде у прилог што „и Управа галерије повремено врши измену радона, излаже нове наместо про“ датих и попуњава изложбени простор делима, које публика још није имала прилике да види. Ових дана, Управа галерије је по трећи пут преуредила изложбу и попунила је новим делима, тако ла их је сада укупно шездесет штест, од којих једанаест вајарских. И овога пута, од слика преовлађују пејзажи и то са београдским и јадранским мотивима. Светла палета Александра Кумрића огледа се у новоизложеним сликама „Пролеће на Пашином Брду", „Са Дунава — из Новог Београда"; Лиза Крижанић је изложила уље „Поглед са Карабурме" у коме доминира љено осећање за простор и атмосферу, Младен Јешић — два уља са Хвара, а Предраг Милосављевић — темпером насликан „Мотив из Дубровника", који дочарава. атмосферу и лелује непосредно. .
"Поред осталих, нове радове изложили су но
Михаило Петровић („Мали Затон
код Дубровника"), Стојан Аралица („Мотив из св. Стефана"), Винко Грдан „Котеж Неимар"), Маша Живкова („Мотив 'из Дубровника" и „Из рудника"), ирко Почуча („Калемегдан" и „С Јадрана"), Јозо Јанда (,Нови' Београд") и по формату мали акварел са мотивом из Ријечке луке, који, је као. тост изложила Божена Вилхар. Од скулптора највише је заступљен Лојзе Доли- ,
нар (са споја три рада: „Студија таоца", „Праље“ и
уСетва"); Сретен Стоја-
новић је изложио Лењинову бисту натприродних димензија; Михаило: Томић композицију „Стралања од бомбардовања", а: Вера, Јеврић скулптуљу »„Водо-.
ноша", која се налазила на последњој УЛУС-овој чини је изложио само малу женску фиг
изложби Пера Палави-
урину „Позив на устанак", аше
државне установе и предузећа, као и приватници, откупили су до сада већи број радова у укупном износу од преко триста хиљада динара, Завидан је и број од осамнаест хиљада посетилаца, колико. је досада разгледало га-,
лерију.
'
бристичком техником и непогрешном сигурношћу задивљује публику нарочито аустриски пар Маренис. Али, она тако потребна_ ведра, харлекинска, циркуска реч, још увек није нашла уточиште у нашем циркусу. А прави циркус без ње не може се замислити. Мађионичар, који је на програму, не појављује се увек. али, изгледа, да трикова који се заснивају на илузијама, а који су тако битни за циркус, још увек нема довољно. Једностраност, макар како да је на артистичкој висини, не задовољава ону уобича“ јену шаренолику атмосферу и штимунг циркуса.
По повратку са своје турнеје августа месеца, у Суботици, Новом Саду и Загребу, требало би више пажње посветити циркусу. Прво, њега би требало сместити тамо где му је и место: поред забавног парка на Малом Калемегдану. А у току зиме омогућити му неку дворану за вечерње претставе,
МАЛИ РЕЧНИК
ПАСИВИРАТИ — Превести у стање посматрања, учинити нерадним, умртвити, На пример, у писму члана Бироа КП Италије за провинцију Витербо Давида Доменика руководству КП Италије каже се, да инфпрмбироовска политика руководства КП Италије изазива пасивизирање радничке класе. Супротно од пасивирати имамо израз активирати.
РЕЦЕНЗИЈА — Тежња да се, поређењем разних рукописа, , нарочито старих
писаца, успестави најбољи и најпотпунији текст дела једног писца; критички поправљено издање; оцена, критич-
ки приказ (књиге, позоришне поетставе, уметничке приредбе и слично).
АГРЕМАН — Пријатност, задовољство, одобрење, пристанак, допуштење, украс, улетшање. |
ИНДУЛГЕНЦИЈА — Попустљивост, благост, милостивност; опраштање, опроштај; опраштање грехова за новац, што.је католичка црква чинила у Средњем веку, привикавајући тиме народ на веровање да се могу греси, чак и будући, новцем откупити, Тргујући опраштањем грехова за новац, папа Лав Х је са огромним приходима од те трговине, саградио цркву св. Петра у Риму. ес
Милановић и тражи дувана, приврће, да види ко је најбоље биљегу погодио. Наглув је, па с њим треба гласније говорити ради чега га сви избјегавају, јер се на тој јулској врућини тешко и лагано говори, Шкиљи Гаврило на лијево око. које му је изгледа, због болести, било више затворено аи цом доње трепавице и сваки пут кад би пушка пукла: тртне се „1 викне нешто подругљиво за стријелце „Бобољи Његов не| раван бас: „Ђолом, момци, а: тобож мислите. да, ударите на „Муслију; (звао је Мусолинија) „Не би, богами брдо погодили,
у а камоли оног талијанског бунбарчића,,.. окачи | у о | за реп кад тако добро погваш · Чебанин) увриједи понос,оне момчади што им се овога | пута, као заинат није'дало — ама никако циља погодити, „ зато почеше да га.нућкају да и он „кад је таквајуначина“ опроба своје ликиљаво око, Гаврило се нећкао'и правдао "да док је био млад'како је могао убити „орла под облаком",. . али вели да гаје вид) издао и;да је пушку давно оставио. "је „ - Нијеси је никада: о рамену: ни објесио) Нит се одвајао од овчијих кожа — гуну му на уво неспретњаковић и дугајлија Рако Савов „који се већ петнаест дана крчи с пушко-
Гостовање Сарајевске оперем ба чета завршено је прекјуче извођењем балета „Жетва" од Бориса Папандопула на Летњој позорници. У току
осмодневног гостовања _ сарајевски уметници извели су три домаћа дела „Жетву", „Еро с оног свијета" и „Коштану". Највећи успех гости су постигли извођењем Моцартове опере „Фигарова женидба", у којој су се нарочито истицали до танчина погођеним Моцартовим стилом оркестар и паж Керубини (Стана ловшин), Велико изненађење приредио је београдској публици врло
музикални колоратурни сопран Стана Ловшин (Ђилда у »„Риголебалет ту"). Интересовање за нови Бориса Папанлопула, који је изведен у комбинацији фигура класичног балета, карактерне игре и фолклора, било је подједнако велико за све три претставе,
Гостовање · америчке фолклорне групе „Тембурица' на Летњој позорници у Топчидеру
АМБУРИЦА" Ђукен универзитета,
талентована уметничка група ко»
ја изводи фолклорне групе и на: родну музику, састављена је од триде: сетак студената југословенског порекла. На, својој турнеји по Југославији они ће посетити свих шест народних република и изветшће занимљив про: грам, састављен од наших игара ни песама, као и америчких, шкотских, пољ, ских; руских и нталијанских. После успеле турнеје у Опатијн, Љубљанп и Загребу, „Тамбурпца" долази у Београд, где ће на Летњој позорници, У Топчидеру, 23 ни 24 овог месепа извести богат програм.
„Тамбурица“ је једна од – најпопу“ ларнијих фолклорних група у Америци и стално борави у Питсбургу. Сваке се• зоне њима се подносе око 150 молби за пријем у групу, која је јединствена ортанизација своје врсте у Америци. На концертима у најлепшим дворанама мерике, од источне до западне обале, преко радија и телевизије, „Тамбура 16" је освојила симпатије америчке пу“ блике н заслужила назив најсликовити“ је и најинтересантније ђачке организације. Циљ њиховог рада је двојак: да негују југословенску музику и песму у Америци и да од прихода остваре стипендије својим члановима за школовање. По социјалном саставу чланови „Тамбурице" деца су радника југословенског порекла и добијају од своје групе годишње стипендије у висини од 800 до 1.000 долара.
п РИМ 4 А
имао од одјеће.
Ћеле, зубе.
црнобојна.
Размоћу.
Нови инострани филмови ноје ћемо гледати
џ београдским бдивскобиља
а П“ плану Предузећа за расподе-
лу филмова у трећем кварта“
лу ове године нашој биоскопској публици биће приказано 19 нових иностраних филмова. Поред деветнаест премијера одређена су и 30 репризна филма, На тај на чин биоскопски програм у последњим месецима ове године биће прилично разноврсан, .
Посетиоци београдских биоскопа видеће премијере 7 америчких, 4 енглеске, 3 француске, 2 италијанске, 2 аустриске и једног немачког филма.
Од америчких филмова биће приказан филм; „Лепотица из Њу Орлеана“, духовита комедија у режи“
Бдети или бдити
(у) ВА се два облика инфинитива (неодређеног _ облика) мешају. Они који говоре дијете, млијеко и слично, дакле јекавци, кажу бдјети. Већ нам је по томе јасно да је правилно и бдјети и бдети. Само“ је прво јекавски, друго — екавски Облик бдити је икавски (кад млико, дите), Али се икавски 06лици не узимају као књижевни, Остаје, дакле, за књижевни језик само бдети и бдјети. Али, разуме се, не сме се мешати.
За екавце је, дакле, облик бдети. Остаје нам да укажемо на карактеристичне облике тога глагола, Чује се садашњем времену: бдијем, бдијеш.., они бдију, они бду, што не ваља; треба: бдим, 6бдиш, бди, бдимо, бдите, они бде. Од садашњег се времена гради глаголски прилог садашњи, ла имамо: бдећи (не: бдијући).
Други су облици од овога глагола: пређашње свршено: ја бдех, ти бде, он бде, ми блесмо, ви бдесте, они бдете (ке: ја блих и тако даље); пређашње несвршено време ја Одијах, ти _бдијаше, они бдијаху; заповедни би начин био бди!, бдимо!:, бдите!; будуће време бдећу, бдећеш, бдеће..., они ће бдети или бдеће; глаголски прилог прошли — бдевши: радни при. дев.је бдео, бдела, бдело, бдели...
Значење је овога глагола срплно 8 глаголом будити, будан бити. Бдети и значи — булан бити, не спаврати Отуд је потом изретено злачење бити на опрезу, пазити, бити опрезан,
Од истог је корена именица бдење (не: бдијење, бђење). Та именица и значи будност, опрезност.
У језику старијих писаца има и других речи изведених од заједничког дела који је у бдети, будити. Тако имамо: бдило (мушко име), бдитељ (који бди), бдитељица (која бди), али се те речи сад не употребљавају.
Јасно је из овога да је глагол бдети остао готово усамљен, — од тог се глагола или еп његосча корена не граде нове речи. Чак му се и основно значење чешће изриче описно: бити будан, бити опрезан, пажљив, стражити и слично. Употреба је и тога глагола још у прошлости код јекаваца и код икаваца била углавном као код екаваца: пометња је постојала код многих писаца јекаваца и икаваца, па су узимали екавске облике:
бдети, бдећи и слично, или су икавци узимали јекавски: бдјети и слично
ЕЛ.
питање сате то лтањиње
ји француског режисера Рене Клера у којој учествују познати комичари Америке: Роленд Јанг, Миша Ауер и Енди Дивајн а главну улогу тумачи ветеран америчког филма Марлена Дитрих. У филму „Благо Сиера Мадре“, који је рађен по истоименом роману 'Травена, уграју глумци Хамфри Богар и Валтер Хастон, Сценарио за овај филм написао је Џон Жастон, који је и режисер филма. У филму „Морски вук“, који је рађен према роману Џека Лондона, главну улогу игра Спенсер Траси. Остала четири америчка филма су: „Буђење црвене вештице" у режији Едварда Луд.
вига, „Мајор и дериште" у режији
Били Видера, „Три живота једне жене, у режији Антола Литвака и „Тарзанове авантуре у Њу-Јорку“ у режији Ричарда Сорпа.
По роману Петра ди Донато енглеска компанија Артура Ренка снимила је у режији Едварда Дмитрика истиниту трагедију грађевинских радника у Америци. Главне улоге у овом реалистичком и веома драматичном филму тумаче Сем Уонемекер. Леа Падовани и Катлин Рајан. Филм „Дај нам данас“ је један од најбољих енглеских филмова које је до сада видела београдска публика. Остали енглески филмови који ће бити приказани у трећем кварталу 1950 године по биоскопима Београда су: „Љубавна прича", „Нежна срца", „Буш Кристмас".
У биоскопу „20 октобар" већ се приказује француска филмска сатира „Клошмерл“ у режији Пјера Шјенала. Поред ове духовите комедије биће приказана још два француска филма: у филму „Ми деца“, који је режирао Луј Дакен, описује се живот деце у једном провинциском граду Француске и решавају се проблеми њиховог васпитања. „Пуковник Шјабер" је трагедија ратног ветерана кога присиљавају да умре да би пљачкаши његовог имања могли да живе. Филм „Ми деца" режирао је Луј Дакен а филм „Пуковник Шабер" (по новели Оно. ре де Балзака) режирао је Рене л Енаф.
Од италијанских филмова биће приказани: „Воденица на Поу"у режији Алберта Латуада, и „Се“ виљскви берберин" (снимљена опера) у режији Марио Коста.
Поред поменутих филмова Преду“ зећа за расподелу обрадиће још и2 Аустриска и један немачки (Западна зона) филм. У хумористичном аустриска и један немачки (Западник Гајгер" главне Улоге тумаче бечки глумци Ханс Мозер и Паул Хербигер (режија Ханс Волф). Филм _ „Пријатељи“ (производња Вин-филма) режирао је Е. Б. Емо са Атилом Хербигером у главној улози. Немачки филм „Катица за све" режирао је, по сценарију Курта Бартфелда) Акос фон Ратони. У овој веселој историји младе девојке која хоће да се посвети глуми главне улоге тумаче Хелеонора Шрот, Хилда Хилдебранд и Вили Фрич.
ЛА 221 2 А Воцођиво јета Јака одђтапа
(етапо и дгиот Кој теба Јикозјау а— изКа и неи ји 15 јипа 1950 год.)
ве: Рис (КМЕЛ — Сгп Капа (ЕјаКа)
1. 42—44, 528—16; 2. 5Е61—13, ет—еб; 3. с2—е4, 118—р4+ (Вокоџиђомјеуа 1пака одђгапа гагИкије ве од Митсом беуе 1п4!зке одргапе ро Ф#оте 5,0 Копј пе 510]! па с3, јако да стпј Јоуас дојам па рође 54 за гаћот.); 4. 1,с1—а2, рав—ет; 5. е2—е3, 5756 (Воје је 5. ... 154:82+; 6. 551:42, 4746; 7. ра1—е2, ст—е5 1 стп! за једпасбије); 6. т41—а3, гев—67; 7. 0—0, 0—0; 8. гаг:ђа, рет:ђа; 9. 861—82! (Кагакјегв Спо та РИисоу 541 1еге. Оп ФЧаје ребажа па 52 Ча 51 дођо рофгеђле (фетпре ха розНхапје падтобпози ц селбги.), 54:62; 10. ра1—е2, ррг—а3; 11. ез—е4! 586—15; 12. #2—83, Е'—
· ' Јулском устанку. прије него пушке запуцаше, неколико дана по Размућу, селу згодном за рочишта и договоре, трајала су исчекивања и припреме, оне невидљиве припреме које се отприлике сводиле на то да руководство добро измјери готовост устаника и разради планове напада. У дубокој хладовини окупљају се момчад и од зоре до мрака изводе вјежбе које су више приличиле стрељачким дружинама него војсци што ће сјутра битку започети, По дубодолинама и заћима одакле талас. пуцња не може да наиђе, по сцели дан праште пушке и који рафал пушкомитраљеза, шкрт и штедљив, допуни њихово циктање, Комунисти, који су послије кратког времена постали комесари, више моле него што наређују да се с пуцњавом престане, јер „сваки фишек треба да закоље по једну непријатељску главу". Но, ипак, те молбе не помогоше: пуца се и надмеће ко ће боље ; потодит биљету. Кладе се људи у бомбе, метке, новце, иако често од њих нема ниједан ни пребијене паре, а када се у| такмице сврше једни се покуње од једа не што су опкладу изгубили (пошто је неће многи ни испунити) већ што их је око преварило и то данас када се чини да се сав занат ч0вјека своди нато ко ће боље оне двије ситне стварчице што се зову нишанима на. пушци саставит о неком далеком тачком, без даха 'и покрета окинут обарачу. ' Око једног таквог скупа устаника приврће зовце Гаврило:
митраљезом, слаб нишанџија о гори војник. Оно о овчијим кожама било је с намјером изговорено злобно да се шкиљави чобанин увриједи, што је овога пута заиста и успјело, Започе жив и жучан разговор између старца и момчади, а онда се погодише да му дугачки пушкомитраљезац ризикује нову шајкачу на циљ, то једино војничко обељежје које је
На повеликом отстојању, при бијелим плочама опраним кишама и сунцем, стоји шајкача као сива мрља, нарочито намјештена ту на каменитој подлози да би момчад боље видјела како куршуми далеко од ње падају по плочницима, Дадоше старцу да бира пушку и он, пошто једну неколико пута одмјери од кундака до предње мушице, поче да проба колико је оружје послушно и осјетљиво на обарачу. Неколико пута окиде на празно нишанећи споредну биљегу, а сад. му се десно око несразмјерно показа веће, изгледаше још смјешније покривено маглицом неодређене боје. То његово нишањење изазва смијех који он изгледа нити је хтио да види нити је чуо.
Е — Ако је убије, ево нека мене гађа.. лија и поигра од неког самозадовољства и предубјеђења о слабом поготку старца и показа своје коњасте, од проје ужу-
! проговори дугај-
. Старац као да је онекле из себе извлачио тај тренутак без кога није смио да гађа биљегу, нагло се трже, затури лијеву ногу и подвије уназад, а између продртог опанка указа се црн, испуцао табан, десницу ослони лактом о десно кољено и учини се да још није ни мушице поштено пронашао, а камоли ону сиву тачку шајкаче, задрхта ваздух на устима пувке, одјек утону кроз омаре, в шајкача се изгуби у камени прах и умјесто сиве тачке само оста видна бијела
— Није Маруша родила но тебе једнога, а боље би било да није ни тебе кад си јој такав, па ми те је жао. Сједи ту У лад и покриј се рашом — обрецну се Гаврило на изненађена пушкомитраљесца и остале што се загледаше, зазирући од оног шкиљавог чобаниновог ока,
"послије неколико дана старац се помири с момцима, заборави се на његово шкиљаво око. Гавриловић није имао мира: пушка никога не штеди — зрно га је погодило два прста испод оне нежне трепавице. Као успомена на њета „остале су овце, торина испреплетана младим љесковим пру„ћем'и узани путељак, што, као скривена трака, замиче ка
Мирко Вујачић
#86; 13. рег—е3, раз—е7:; 14. 23—Е4! 855—67; 15. рез—ћб, #7—16 (Оо з1абјјепје сглов гокадпоц ројофаја је 12пидепо 2бов ргебпје 16. 5#3—25. бада сглоте розгаје зјађа |абка кб); 16. ћа—ћ4, 567—еб; 17. Ке1—ћ2, 558—26:; 18. рћб—ез, еб—е5; 19. 44—45, 8с644; 20. 573:44, е5:94; 21. рез—з! (Мајђајје. Рис оргаучапо пе идта резака, јег 51 розле 21. Гез:а4, рет—е5 +; 22. р44:е5, 16:е5 стл4 Јако – 1аједпасбјо.). с7—с5; 22. 12—14, 5ев—Ет; 23. еб—е5! 16:25; 24. 14:25, 'Т1В:41) 25, Та1:1, 'Тав—18; 26. Т11:18 +, рет:1в,
Ролофај розје 26 рофеха стпова:
7287;
жеље А
иеее > 7 дуд
ап МАТ
„и Ма“ #27 ИМАМ
=“
мисији:
Татепота фороуа гл тује отакбао вуој ројодај. Гоуас па 67 ти је 1 даје уап аите, а #-уегикаја Б)бе мокого хафуогепа. ве! бе зуоји ромсјопи падтобповј да Ко“ 154 ха гргоуодепје гезауајибен парада.
27. 542—е4, 5Е7—е8; 28. ш4—е5, Р6—05 (Ста! ве Ка! да офуог1 а анопаји 10уСМ па 67, ап та !о пебе тан угетела.) 2' 564—15+, 85е8:16; 30. и5:6, | КЕв—1ђ 3: риз—е5, р18—68; 32. ћ4—ћо, рђв—еб; 3" ћбв+, 57:66; 34. раз:е6в+1 Спа ргедаје.
Ма за. .. ПЕв:иб зедћо ЊЕ 35. еб—е6+ ! стл! Биб, Ккгајјем. Зајзфа Јера рођеда па“ бен поуов Шегпасјопајлов тајсфога 50 јапа Риса.
длУ
па пи
ОБАВЕШТЕЊЕ
Извештавамо све наше прет“ платнике као и предузећа и У" станове које су у пословној ве“ зи са нашим предузећем, Д% нам је Народна банка проме“ нила текући рачун и да ће од 25 јула 1950 године наш нови број текућег рачуна бити
103—903222 АДМИНИСТРАЦИЈА
Одговорни урепник Дрлгутин Улица Драгослава Јованотића 1 1У лефон 20-443 У Чековни рачун . — Поштански фах 752 У Пиампари БОРБА" — Београд, Клрдељева 3: "> кописи се не враћају,