20. oktobar

снабдева свежим

| тежевеннанвевононњи о, РОЗ седамдесет и девет . продавница Градског пре. _ дузећа за хлеб и сто о___самдесет млекара, које, такође, М _ продају хлеб, распрода се дневно просечно 75.000 килограма хлеба произведеног у двадесет "пекара Градског предузећа; __Снабдевати сваку продавницу 5 “на време, било у самом граду, _ 'илина далекој периферији, је+ "сте дужност овот колектива, копоју он у потпуности извршава _ „Знатну помоћ пружају ту и пе__ кари-приватници, који успевају | "да свако јутро припреме грађа ___вима свеж и топао хлеб, изко _ то Градском предузећу за хлеб сније успело до данас, Има неких ствари у снабдевању хмебом на које се треба осврнути,

Хлеб и периферија града => Догађало се, али ипак врло а ретко, да поједине перифериа ске продавнице остану без хлеба, да не буду снабдевене поја некад у току читавог дана. То · се дешавало у оним крајевима у Београда где живе углавном радници, за које је од великог значаја да ли ће добити хлеб рано изјутра — да ли ће понети доручак са собом, који им је у неопходан. Дуго су ст провлачили такви пропусти. Они нису

били само последица аљкавог рада рејонских предузећа за хлеб, већ и слабе организације у превожењу хлеба, немаого сти и неодтоворности погРлина «а. Тога више нема. Снабдевл-

њем града хлебом руководи сгда Градско предузеће за хлеб, које свој задатак, у саталњи са Градским саобувбтјиом прелу“ зећем, успешто обавља

Ускоро ће перифериске тродавнице бити снабдсване хлебом из десет пекара, које се сада обнављају и реновирају, тако да не само што ће бити хлеба доброг квалитета и свежег, већ ће снабдевање тећи нормално, на време, без икаквог зажагпњавања. Тешкоће им проблеми

Обично се пред пекарама мо„ту видети редови, а грађанин, да би дошао до хлеба, мора понекад да чека скоро читав сат. У појединим продавницама службеник није у стању да 0бави посао, с обзиром да је сам и да мора да мери, сече и лепи купоне, као и да наплаћује. Све то кочи брзу расподелу хлеба и повећава узнемиреност грађана који чекају. Нарочито се то испољава у оним продавницама, где се поред хлеба продају и млечни производи, 'Има случајева да се у појединим млекарама продаје по хи"аду килограма хлеба. Међутим, догађа се да поједине продавнице узму по три стотине килограма хлеба за продају, уместо осам стотина, колико би могле да издаду.

У продавницама предузећа за хлеб он се увек распрода. Јер, иако прође радно време службеници ће остати и који сат више, да би потребе трађана биле задовољене.

Ђа се и то да поједине продавачице не мере бајат хлеб, не-

= Има џигарета, пли је

провозам,

Рупе ИТ, ~ ГЕ

пиевиннеквонинвввнавазнонизхекав иконе везане вананнона

+

— Хајде сине да те

МА Ми Ре" Ми Ен

и >

могућно | ње града. хлебом _

пбевенанининананаи

панананнаннвеноннквнненнвованона.

го дају целу векну за тежину од два килограма, премда она понекад толико не тежи, То је, уствари, закидање хлеба грађанима од несавесних службе ника. Томе се може лако стати на пут: грађанин треба увек да захтева да му се хлеб мери.

Оеогтрађани траже свеж и топао . Хлеб у току целога дана Говорити о редовима, који се

стварају у поподневним часови-= ма пред продавницама за хлеб, да је то последица „такве психозе потрошача" — неоправдано је. Мода би се редови могрли, донекле, правдати чињеницом да је неограничена куповина хлеба по потрошачким картама _ пореметила _ уредно снабдевање, довозом ледовољних количина у продавнице, и створила неповерење у производњу и снабдевање хлебом код грађана. Ипак, све је то мање важно, Редови пред продавницама у поподневним часовима потичу из једног обичног разлога: гра“ ђани Београда желе да имају свеж и топао хлеб. Другим речима: ако би се делио свеж хлеб и пре и после подне, онда не би било редова, снабдевање грађана текло би нормално, а грађани би били задовољни, јер би добијали такав квалитет који је у сваком погледу укуснији. Досадашњи начин производње, где се 70: од укупне произволње хлеба делило после подне, као свеж хлеб, а 30%, као бајат, сутрадан пре подне, похазао, је, путем редова пред продавницама, да не задовољава грађане,

Производња хлеба траје данас од пет часова изјутра до 21 увече, Преласком пекара у ноћни рад, кроз две смене, Београд би преко дана имао увек свеж хлеб, Али поједини функционери из Централне управе синдиката прехранбене индустрије и из Дирекције Градског предузећа за хлеб коче ову природну и нормалну потребу грала са мотивацијом „да су се пекари борили против ноћног рада", преносећи своје „мисли" и на раднике у градским пекарама. Такво опортунистичко схватање им његово ширење доводи до изобличавања нашег погледа на друштво и његово здравствено 'обезбеђење. Зар наши фабрички радници не раде у ноћним сменама7 Зар они не би волели да раде преко дана, да њихова осећања, према својој земљи и потребама његов: х људи, не испуњава љубав човека социјалистичке државе7

Но у свему томе нема ничег новог. И пре рата се радило У ноћним сменама. У свим градовима земљине кугле човек је у могућности да добије свеж хлеб у ма које време дана. Па, онда, ла ли је потребно толико одутовлачити такав проблем, да полумилионски град са својим жељама и потребама обичних људи, мора да зависи од несхватања две до три стотине пекара да би добио свеж, укусан и пријатан хлебт

Београђани траже хлеб свеж и укусан у току читавот дана. Они то оправдано захтевају.

затво рено.

г — Отворено је али нема цигарета.

мало

у

ПОГЛЕД НА ГРАД СА ГРАДИЛИШТА НОВОГ БЕОГРАДА

рана и

Јутословенски мајстори

у шаху на међународним турнирима

А Бледу је ових дана завршен међународни турнир на коме су се од учесника из наше земље нарочито истакли млади мајстори Фудерер, Ивков и Матановић. Плански рад на уздизању нашег шаха у току од ослобођења до данас донео је видне резултате и на међународном пољу. Док су на пред ратним олимпијадама Југословени ктрали споредну улогу, на првој послератној олимпијади у Дубровнику наши мајстори су успели да својој екипи извојују прво место и титулу олимписког првака света, па је и златни прелазни пехар ФИДЕ-а дошао у нашу земљу. Доказ великог напретка југословенског шаховског покрета је и чињеница да је ФИДЕ седморици наших и+-

ШЕСТ ГОДИНА СЛОБОДНОГ

БЕОГРАДА У СТАТИСТИЦИ

КО данас, шест година од

"ослобођења Београда, ба-

цимо један кратак поглед „кроз статистичке наочаре" на цео тај период времена, сетићемо се какав је наш град изгледао у моменту ослобођења, видећемо шта је све урађено на његовом враћању у живот и на његовом даљем развоју.

»

За време рата 1941—1944 Београд је тешко страдао од многобројних бомбардован и друтих разарања. Ослобођење је затекло преко једне трећине зграда, које порушених, које теже или лакше оштећених: 1351 станбена и јавна зграда потпу“ но порушена, 2160 теже а 8090 мање оштећених зграда, Улице су биле разривенг бомбама а комунални објекти на стотину места искидани и оштећени. Тако је оштећено 60.000 квадратних метара коловоза, 30.000 квадратних метара тротоара и 13.400 метара ивичњака. Водовод није функционисао јер су тлавни делови били оштећени на 80 места а остала водоводна мрежа на 526 места. Телефонска и електрична постројења исто су тако тешко били оштећени, Градски саобраћајни парк потпуно. уништен: 146 трамваја и приколица и 87 аутобуса претстављало је само огромну хрпу старе гвожђурије. –

Али стечена слобода улила је Београду и његовим становницима нову снагу за ствара“ ње новог, бољег живота. Београђани пуном паром раде на сбнови свога града, ад истовремено се брину и за борце на фронту, који је још био близу: Тодине 1945 сакупљено је за борце на фронту 63.522 пакета, 7.085 килограма вуне, чарапа и џемпера, док је у болницама дато 12.536 добровољних радних дана.

У периоду обнове поправље-

но је све што. је било за поправку. Обновљено је 1.903 зграде од којих 1.648 станбених зграда са 4.152 стана.

Радови на изградњи претварају Београд у једно велико градилиште и за ових 6 годила ми видимо сталан напредак и развој града. Тако на пример до јуна 1950 године изграђено је 246 само станбених зграда са 2.969 станова, док се налазе у изградњи још. 338 зграде са 6168 станова. Површина калдрме, која је 1940 године изно сила 3,589.070 квадратних мета ра а од тога модерне калдрме 2,112.320, крајем 1949 године износи 3,677.050 квадратних метара од чегћ је 2,201.140 квадратних метара модерне кал“ дрме. Водовод, доведен у ред, производи све веће количине воде према потребама града које стално расту тако, да је 1947 године количина утрошене во“ де износила 18,793.000 кубних метара да 1949 године ова ко личина достигне 24,055.000 кубних метара. Електрична мрежа чија дужина 1946 године изно-

си 560 километара са 82.588 прикључака, 1949 године прелази 681 километар са 94.985 прикључака тако, да се потрошња _ електричне енергије, само за личне потребе становника Београда, пење од близу 30 милиона на преко 45 милио“ на киловатчасова. Градски саобраћај, који је 1944 тодине имао Ф моторна трамваја и 5 приколица, 1946 године — 68 моторних трамваја са 26 приколица и 12 аутобуса са који“ ма је превезао близу 66 милиона путника, данас има 100 мо" торних трамваја, 32 тролејбуса и 102 аутобуса са којима је превезао само у 1950 години (дак“ ле за 9 месеци) близу 128 ми лиона путника.

Наша народна власт наро читу пажњу обраћа на култур“ но-просветно уздизање грађана, Тако видимо да је 1944-45 школске године у Београду би“ ло 35 основних школа са 15.589 ученика, док у школској 1949-50 години имамо 57 основ“

БЕОГРАДСКЕ ВЕСТИ

Убрзано се ради на уређењу парва у Доњем граду

П редвиђени радови на уређењу парка у Доњем граду ни Калеметданској тврђави приводе се крају. Планирање терена извршено је на простору који се налази према цркви Ружици, а очишћени су терени према градским зидинама. Рашћишћавања се врше и на; осталим деловима пројектованог парка и већ се уређују нове стазе,

У току јесени извршиће се пошумљавање терена око Забавног парка, Терен на коме се изграђује парк заузима површину од шест хектара. Предвиђено је ла се ове тодине потпуно заврше четири хек-

Преносна навика

— Шта се гурате, ја сам био овде!

— Хајде да ја сад тебе ма“ ло провозам.

тара, уколико то дозволе временске прилике. Напоредо са земљаним радовима врши се инсталација водоводних цеви, Приликом исколавања наилази се на старе цеви, које се, уколико су исправне, поново кори сте.

Недостатак радне снаге, као и веће количине експлозива које су се ту налазиле од рата, ометале су радове, Сада је терен потпуно рашчишћен и радови се одвијају нормално, Радове изводи Управа за традско зеленило, а на радилиштима раде свакодневно омладинске радне бригаде.

них школа са 21.274 ученика. Тимназија је било 1944-45 тодине 20 са 13.784 ученика, док се тај број данас пење на 24 гимназије са 24.166 ученика и 5 школа за опште образовање радника са 1.033 ученика. Струч них школа, којих је раније било врло мало, имамо данас 32 са 8.823 ученика, Уз то имамо и 11 индустриских школа са 2.590 ученика. На Универзитету и високим школама у Београду данас уче око 30 хиљада студената а у школској 1939-40 години било их је свега 9.000.

Библиотеке, које су нарочито тешко страдале за време рата, данас су по броју књига и по броју посетилаца превазишле предратне библиотеке: 1939 го“ дине Београд је имао 3 јавне библиотеке са 839.624 књига и 129.860 посетилаца а данас има 20 библиотека са близу 1 милион књига, Само у току 9 ме-

сеци 1950 године број посета библиотекама износио је 417 хиљада.

Биоскопи, позоришта м дру“ ге установе за културну забаву нарочито привлаче Београђане, где они налазе могућности за одмор и забаву. Од 1946 тодине до данас кроз београдска позоришта је прошло близу 1,900.000 посетилаца, док је кроз биоскопе прошло преко 30 милиона посетилаца.

Из свега овог видимо да се Београд гради и развија, да се у њему живи м ради са пуно полета, са пуно самопоуздања. Свакако да би се о овом мотло још причати и износити дуги низови статистичких бројки. Али и овај мали „статистички

пресек" довољан једанам пружи слику данашњет Београда, тлавног града социјалиститке Југославије.

Др. Б. Николајевић

Савест

стакнутих шахиста регистровао титулу интернационалног мајстора, а на основу резултата постигнутих на међународним турнирима, Ти наши мајстори су Глигорић, др Трифуновић, Пири, Рабар, Видмар млађи, Пуц и С, Недељковић.

Први велики међународни успех који је Глиторић постигао после рата је победа на Турниру словенских земаља у Варшави 1947 године, Његов пласман са два поена испред совјетских велемајстора Смислова и Болеславског изненадио је шаховски свет. Од тог доба у страним земљама многи Глигорића називају великим мајстором, иако му та титула до данас још није званично регистрована. Марта ове године Глигорић је победио на великом међународном турниру у Мар дел Плати. Турнири у овом аргентинском купалишту приређују се сваке године уз учешће многих истакнутих мајстора, али до Глигорића мико још није успео од европских шахиста да однесе прву награду на томе турниру.

С лепим успехом је и др Трифуновић суделовао на великим послератним међународним | турпирима, На међузонском турниру у Салчебадену 1948 год. заузео је десето место између 20 чувених светских шахиста, Том приликом је против седморице совјетских велемајстора сусрете решио са 4:33 у своју корист. На Чигориновом спомен-турниру у Москви крајем 1947 год. м Трифуновић и Глигорић су ремизирали са данашњим светским жрваком Ботвиником,

Пирц је на неколико послератних међународних турнира потврлио свој реноме који је рлимчје ужитла у птахе“ом свету. На турнирима у иностранству су још успешно играли Рабар, Видмар млађи, С. Недељковић и Милић.

Бледски међународни ред осталих изненађења донео је и једино које заиста нико није могао предвидети, а то је да су се омладинци Фудерер, Ивков и Матановић пласирали испред чланова мапте 0-

лимписке екипе Пирца, Бидмара млађег и пуца, као и пспред других наших учесника тотл турпића.-

Најдорф је истакао да за ову тројицу омладинаца никада рачијае није био чуо, па га је тим више имипресионирала њихова ванредна игра. Сматрам да они могу успешно да се боре на сваком међународном турниру, У истом смислу дло је изјаву и интернационални мајстор Кмох, који је као судија имао довољно прилике ла посматра омлалинпте У турнирској борби. По оцени Кмоха плајзначајнији резултат Бледског меЋћународног турнира је успех младе тарде. Ако омладинци овако паста ве, ускоро ће бити на челу југословенских шахиста, Дубровник је донео Југословенима олимписко првенство, а југословенски подмладак умеће то да сачува, У мстом смислу о југословенским омладинцима говорили су м остали страни _учесници Бледског турнира. Нарочито је француски велемајстор др Тартаковер био задивљен чињеницом да му је Фудерер у турнирској партији оборио варијанту коју је дотле с одличним резултатом примењивао

— Уђи у кујну! Ја као кућни саветник не могу да гледам како на степеништу цепат дрва.

Истомишљеници

— Кад за „тестицу“ има мало света код Шрвепог крста ситурно их има мање... х

Одговорни уредник Драгутин Шолајић • Улица Драгослава Јовановића 117 % Тедефон 20-443 • Чековни рачун 103-90322% Моштансми фах 252 • Метамџармија „ЊОРЉА" — Шестрад Жарцељева за, рупоммет ее те враћају

турнир ло-

ои

– и