20. oktobar

о а на => пика

У интерпретацији Радио-Београда Џ

ЕЧ је о једној новини коју је у

своје емисије увео Радно-Београд п –— 0 политичком коментару илустро· ваном музиком или, боље речено, о репродукцији ратних – догађаја са ко. рејског бојишта са специјалном моптажом. Слушалац очекује страшан звиждук траната, прасак бомби, крике растрганих живота = све оно што за који тре“ нутак може да оживи већ заборављену слику рата в што илуструје сву трагичност једног сукоба — догађаје препу“ не ужаса.

Међутим, ова монтажа, овај политички коментар, проткан извештајима ратинх дописника, како је дат у емисији ва село, претпрошле недеље, несумњи» во је за критику.

Ево како је текла та монтажа. Дует Радулонић почиње са веселом народном песмом „Ој Зоро, Зорице!"... Спикер наставља: „У обавештеним круговима америчке Осме армије, који су ову вест потврдили, изјављено је...

„Ој, берем грожђе, бирам тамјанпку...“, чује се дует.

Спикер наставља: „...На источној обали Северне Кореје Трећа јужноко. рејска с дивизија сдопрла је до области... „Ој, слађа дика, него тамјаника", дпет дует...

Спнкер: „... Према вестима страних агенпија 38 упоредник прешла је ни Шеста јужнокорејска дивизија, успо“ ставивши контакт са дивизијом „Капитол"... „Ој, да саставим плаво и гараво..-"

„Ој... " н тако даље.

О—ј — реците, зар се моштирају ратни извештаји са веселим песмама!2

Сима АЋИМОВИЋ Х

(граде које запремагу простор

ОСТА је премена прошло откако

је почела акција за уређење гра-

да, алп се није урадило све што се мо. гло учинити да Београл буде лепти уређенији п поред тога што у неким случајспима иије требало уложити ни мвого труда, а нв материјаттих сред“ става. о Дине У. Кућа број 52 налази се тачно ва да. нији Кајмакчалапске улиџе, те _ нема никакве потребе да се огради. Међу. тим, испред ње постављена је ограда од жице = и то чак бодљикаве — ко: ја заузима читав метар тротоара, тако да на њу ноћу налећу пролазници, јер овај део улице пије довољно осветљен. Овде ба бпло потребпо паредити да се само жичана ограда скине, што не би изискивало никакав трошак. Сличан је случај п ва оронулим немадтерисаним зидом од пигле, који служи као ограда испред куће у Улиппо Саве Ковачевића број 3. Зид стрчи и заузима место одређено за тротоар. Ограда од истру: леле пигле пе само да оставља ружну „слику, већ смета и саобраћају, јер за.

клања видик возачима, пошто се налави на раскршћу. За њено уклањање није потребна стручна радна снага, већ бин то могао да уради и сам сопственик зграде. У Његошевој улнит, која је је дна од лепих н прометниж, зграде Од броја 54 до броја 64 (од Молерове па све до Ивана Милутиновића) подигну. те су тачно на динији регулационог плана града, али се испред свих налазе ограде, које заузимају пе само простор на коме би требало да буде тро: тоар, нето и више од половине шири“ не улице. Ово омета саобраћај у толикој мери, да је саобраћајна милвција била принуђена да на том раскршћу поставља милпџпонара — саобраћајпа. Требало би уклонити све те ограде "

овај бесправно заузети простор за дио,

ришта оспособити ва саобраћај пета ка и возила. . Да би се овакви н слична случајеви што пре поправили, мишљења сам да би у сваком рејонском Поверепиштву комуналних послова требало одредити службенике који би до одређеног род: ка прегледали све улице свога рејона в пописали сличне примере. Затим би требало извршити категоризацију на оне који се могу одмах отклонити, радом самих фронтоваца тога краја, и на оне за које се мора неко време чекати због потребне стручне радне снате, материјала нли из којих других

Атанасије МИРКОВИЋ

разлога.

Како би се боћолшао рад Парлобаљкоћ и угосшииблског особља.

__БИРАЊЕ САВЕТА ПОТРОШАЧА.

А би се уклониле неправилности и скретања у раду трго-

к вачке и угоститељске мреже, о и да би се потстакло њихово оздрављење и постављање на 0снову са које ће најбоље одговорити потребама, грађани су још раније на зборовима бирача предлао формирање контролних тела, стављених од потрошача, која ће контролисати рад трговачких продавница и угоститељских радњи. Они оправдано траже стварање 0вих тела. Све су чешћи случајеви немарног односа и злоупотребе од стране појединаца. Намештеници ових радњи још увек не воде до“ вољно рачуна о примљеној роби, њеном смештају и чувању. Обична је појава по колонијалним радњама да петролеј стоји поред зејтина и со поред шећера, док се у излозима налази укварена роба која ту стоји месецима. Исто тако, особље трговачких и угоститељских ралњи не води довољно рачуна о повереној амбалаже. _У погледу естетског изгледа, осветљења продавница и угоститељских _ радњи, стање је слично. О ружном, неуредном и некултурном изгледу излога, доста је писано, Међутим, ако се обрати више пажње с видеће се да се

њихов изглед није променио. Све је остало исто, Роба је неукусио и без плана набацана, а дебели слој прашине показује да излози месецима нису чишћели и роба мењана, У погледу асортимана робе, јела и пића, такође је потребно пре“ дузети мере и обавезати особље да води више рачуна. Значи, потребно је директорима предузећа и шефовима предавница скренути пажњу да не примају робу која нема прођу, односно дати сугестије коју робу треба да набаве. Потрошачи би најбоље могли да контролишу рад особља и спречавају остављање робе испод тезге за пријатеље, а време отварања и затварања радњи, да предлажу радно време, које најбоље одговара радном времену запослених, контролишу истицање ценовника и предузимају и друге мере које имају за циљ побољшање _ рада трговачких продавница и угоститељских радњи, као и боље снабдевање, односно У“ служивање грађана.

САСТАВ И НАДЛЕЖНОСТ САВЕТА ПОТРОШАЧА

Из Извршног одбора Народног одбора _ града Београда – постоји предлог Правилника о саветима

Матсторша краве музе

Краве за клање које су недавно стигле на

београдску желез«

ничку станицу и чекале на истовар, помузла је Нада Бугарчић за себе и своје Колеге из Магацина на Сави, и ако се на Кланици краве музу, а млеко рационирано дели,.

РС у ТА ТОМА ЛАА

КОБЗЕРИЈА И опет је све потекло нормално...

ЕД за цигарете у коме је стајао

Зоран Трнић човечуљак готово

изгубљен између сопственог шешира и ципела, није био тако дугачак, да онај који му се нађе на репу изгу“ би сваку наду да ће икада избити на чело Не. Требало је ту чекати највише пола сата, или можда још толико, или, уосталом да се не цењкамо, још толико, Али ипак до сунчевог смираја стићи ће се некако. А сада је тек три сата поподне. Е-хеј какве перспективе!

Стоји тако Зорав Трнић чека,

А овда му, некако бојажљиво, прилази младић један

— имате ли, молим вас, — пита он, а у руци држи банкноту — имате ли да ми размените сто динарат

Нема ситног новца Зоран Трнић. Зна он то добро, зато и не претура по џеповима већ младићу одговара кратко, језгровито:

— Немам.

А младић клима главом и продужује даље да тражи, И ред одмиче лагано и Зоран заједно са њим и...

Али једна мисао, најпре сасвим уда• љена, магловита „па онда све већа и јаснија окупира Зорана Трнића: „Трафикант нема ситног новца! Ево вратио је младића да промени стотинарку. Заштот“

Зашто да нема ситног новцат Је ли трафика установа У којој се цигарете добијају за новац или за песакт И да ли пише у каквом закону или уредби да сваки пушач мора имати новцат

У почетку Зоран Трнић готово и не обраћа пажњу на ову напрсну бујицу мисли која га је, ето, сасвим нежељно спопала, Али како оне из часа У час постају све насртљивије, бешње то и Зоран постепено почиње њима да се забавља, да их дотерује. допуњава, да тражи нове,

= Нема ситног новца! Хм! А младић је стајао У реду баш као и ја сада, читав сат можда, стајао је поштено није се ни лактао, ни свађао, кад тамо — иди промени новчаницу, брајко! Без ситнине нећеш пушити, то ти ја стојим до“ бар. Ја — трафикант. Ја сам ти цар дувана ја ти делим и пресуђујем, 5 ти иди жали се Папи Пију или коме хо, ћеш.

— 'и каква је то власт тај трафикантт — размишља даље Зоран Трнић и стеже зубе — Један излапели старчић неспособан У трамвај да се попне, бедник и као појава и као друштвена јединка, а ов: „Ситнину, друже јер и» овог прозорчића ја сам ти бог и си. туација“. не лагано Ред. А Зорану, као да глави, вратоломном брзи-

И он оте-

размишља... Размишља 0 једном закону који би он Зоран, предложио и који би назвао „Закон 0 обавезном размењивању ситног новца грађанима оба пола“. И он већ види прву тачку своје маштотвореније: „Сваки графикант дужан је да размени потрошачу крупну банкноту“. И даље: „Ко се ухвати да не поступа по тачки 1) овог закона, казни ће се месец дана принудног рада св 38 браном држања трафике“... Ита. Зорав Трнић сада већ осећа како га прожимају жмарци задовољства и че ни му се, ето, да га људи што стоје до њега некако захвално посматрају,

као да већ знају да је он, Зоран, гутор тог свеспасавајућег закона који лиша= ва грађане унижења, _ малтретирања, који у корену уништава султанизам У том изспаченом трафикантском свету.

И Зоран Трнић се смешка. И своју малену појаву истеже те остојање између његовог шешира и ципела постаја све веће

ИМ осећа се силно. Ево, у руци му нова, непресавијена хиљадарка. Треснуће је он трафиканту под нос и рећи му онако с висине:

~ „Космај“ молим. в ситнину само У десетицама!

Како ће се бедни старчић што као миш вири иза оног прозорчића како Ка се та мизерија од човека препасти. Како ће... |

Али као муња оштину Зорана нова мисво; „Та шта му ког ђавола могу, та закон још и не- постоји" . И он се сну жди. Шешир му се опет састави с ци• пелама, понаво му лице доби неку бе дничку гримасу и свако одушевљење ишчезе као дим.

Но само за тренутак, а онда Зоран, као оно пет минута раније, поче од узбуђења да дрхти да колута очима да мрмља кроз стиснуте зубе:

— Али, свеједно. даћу му хиљадарку. Баш намерно, Да видим мајчиног сина како ће ми то рећи. „Немам ситнине!" Најпре ћу га бесно погледати, па ако то не помогне, раздраћу се на њега, лу“ пити по носу. Не, не зваћу милицију да та ухапсе протерају из града. да

=! Хеј, шта чекате ког врага што не узимате цигаретет ~ отрже један глас из мисли Зорана Трнића.

Одиста, тек је сада приметио, он се налази сам пред малим прозорчићем трафике. Лицем у лице с трафикантом.

ало уздрхта од узбуђења, пребледе па онда одважно тресну хиљадарку пред старчићем:

—Кутију „Космаја“, молим,

Трафикант му до и паклу па онда седу главу провуче з прозорче:

= УХоћете ли да вам вратим у. педесетицама, или желите мешано

Зорану Трнићу наједном нешто као да пуче у главу паде му непрозирни мрак на очи и промрмља једва чујно:

— Дајте како хоћете, свеједно!

И тек када је са џеповима пуним ситног новца, био неких сто метара од трафике, застаде обриса зној са чела и уздахну:

— Шта ово би, људи

И после тога преко реда утрча у је дан тролејбус Они што остадоше да ља да чекају, псовали су.

Н. НОВАК

потрошача. Доносимо неке делове Правилника о томе како би изгледала сова тела и докле би ишла њихова овлашћења, за које оматрамо да могу бити предмет дискусије потрошача.

„Савет потрошача бира збор потрошача, који сазива Извршни одбор рејонског Народног одбора, а организује Шародни фронт. Савет потрошача бира се за један блок улица и обухвата највише до десет разних продавница (трговачких и угоститељских) без обзира на бранжу тако да у оквиру једне 0основне _ организације Народног фронта, према развијености мреже, може да се бира један, два, три или више савета, према броју продавница, односно угоститељских објеката на територији основне организације. За веће угоститељске објекте, као и за веће трговачке продавнице (на пример „Народни магацин") бира се посебан савет.

Савет потрошача има следећа права и дужности: прво, да помаже народним одборима у отклањању неправилности, злоупотреба и лошег односа према људима, у раду трговачке и угоститељске мреже и допринесе. да се наша трговина И угоститељство подигну на виши Ни“ во: друго, да доносе решења оба везна за повловођу продавница У погледу естетског изгледа, уређења и осветљења продавница им угоститељске радње; треће, да даје преллоге рејонском савету потрошача М директорима предузећа у погледу асортимана и квалитета робе, јела и пића; четврто, да контролише тачност мере и правилност наплате; пето, да контролише отварање и за» тварање радне и евентуално пред= лаже преко рејонских савета потрошача Извршнвом одбору града Београда Ново радно време; шесто, да контролише истицање цена на роби, а у угоститељским објектима истицање ценовника на видном ме• сту; ".да контролише какву робу прима продавница, да ли се роба ставља на расположење купцима Или је продавац крије за своје пријатеље; осмо, да обавештавају Повереништво трговине и снабдевања или Повереништво за угоститељство и друштвену исхрану уколико постоји неравномерно распоређивање робе по продавницама, које изазива лутање потрошача и редове пред појединим продавницама; девето, да „контролише пословођу

продавнице да ли извештава пре ·

дузеће о некурентној роби и да предузима мере да се ова роба не довози и даље у продавнице и тако залеђује новчана средства."

У циљу што боље и правилније организације потрошачког савета и њиховог постављања на основу са које ће најбоље одговорити Интересима потрошача, наш лист покреће анкету у којој треба да Учествују сви грађани и да својим мишљењима укажу на грешке и недостатке које треба уклонити као и на мере, које треба предузети да организација савета потрошача буде што боља и на тај начин допринесу добром снабдевању и услужизвању грађана,

_______________-_--_---

„врло

Зграда Централне

школске поликли нике окружена прљавштином

Небрила о јавним з'радама

Централна школска поликлиника предњачи у нереду и прљавштини

станари. Кваре се инсталације, раз-

бијају плочице, скида се малтер са зидова, укуцавањем ексера. Но те пре» кршаје чине, у многим случајевима, и разне установе и предузећа.

Неке зграде, у којима се налазе предузећа, нису нове и разумљиво је да су неке инсталације покварене., Али уМесто да се инсталације поправљају, оне се и даље уништавају. Паркети се у већини установа не чисте и, сасвим је разумљиво, да пропадају.

Често је и камен на степеништима одломљен, а о разбијеним прозорима ида не говоримо. На неким зградама могу да се виде пробушени прозори, кроз које је избачен чунак, иако на згради има довољно димњака али — овако „боље вуче пећ".

МИ не само то, Многе установе не пазе на спољни изглед зграда, тако да оне пружају веома ружну слику. Да би се она отклонила не треба неких великих поправки. Треба скинути она силна исцепана обавештења и отпатке из прозора, као и оне који се налазе пред улазом или у дворишту.

ЏИ] "стаза зграде уништавају несавесни

Узмимо, на пример, зграде једне установе која треба да предњачи у чистом и културном изгледу.

Код Мостара" се налазе неколико па» виљона у којима је смештена Централ“ на школска амбуланта и разна друга 0дељења, која воде надзор над здрављем ученика београдских школа, Кроз Поликлинику пролази дневно неколико стотина деце.

Како изгледају те зградет павиљони нису већ десетак година префарбани и

. двориште тако уништени,

може само да се насл“"ти ла су некада били обојени зеленом бојом, На многим зградама су поразбијаки прозори и уместо стакла стављен зарђали пгех. Унутрашњост такође одговара изгледу споља. Под сав искварен, са велиним удубљењима, о које се ђаци саплићу, поред тога прљав, зидови ишкрабани или искићени таблама, које су ту постављене још давно пре рата, а које су муве искаљале и на којима пише: „не пљуј на под" или „Чистоћа је пола здравља". 8

Погледајмо мало и двориште, које је некад требало да буде парк.

Бетонске стазе се скоро не виде од корова, који их је прекрио, На травњаналазе се гомиле

цима, уместо траве, камена, Хартије и разних отпадака. Пред павиљоном, где је шеф и секре-

таријат Поликлинике, лежи велика Ггомила угљене прашине. Поред зида, супротно од павиљона, налази се препуна корпа из које испада ђубре и гомила шаше,. Преко ђубрета чепркају кокошке, које су својина службеника Поликлинике. Када сам запитао зашто су зграде и

и неуредни, добио сам одговор да ће се Поликлиника кроз неко време селити и зато „не треба ништа да се оправља», То, вероватно, важи за веће оправке, Али оно што пружа најружнију слику треба што пре отклонити. То није велики посао и не изискује много времена.

Како може да се говори 0 неуредности станара и установа, када овако изгледа Поликлиника, која је позвана да води надзор над здрављем и тоне

Поводом анкете о чувању станбених зарада

АКО је редакција примила два пи-

К сма сличне садржине од Војислава

Весића и Драгутина Струњаша то објављујемо једно од њих:

„Тачно је да велики број станара безобзирно упропашћује народну имовину, али сматрам да је потребно читаво ово питање одржавања станбених зграда посматрати свестрано. Улога станара и кућних савета, то су две стране тога питања. Трећа страна, по мом мишљењу, важна. -- јесте улога рејонских предузећа за управљање станбеним зградама, „Међутим, чини ми се да њихов

“рад не задовољава и да они такође сно-

се приличан део одговорности што се станбене зграде упропашћују.

Пра свега, општи недостатак свих нових станбемих зграда у Павиљонима У Швијићевој улици јесте што ни једна зграда, или боље рећи, ни једна просторија у згради, није потпуно довршена и предата на употребу као исправна. вешернице мигде нису довршене и немају никаквих инсталација. Зато се Ру“ бље пере у купатилима и кухињама, што по кућном реду није дозвољено. Бодовод, ханализација и електричне инсталације нису свуда доведене у исправно стање, Светла на степеништима у неким зградама уопште нема, те су поједини станари били принуђени да сами из својих станова и о свом трошку уводе светло на степеништима. Ни једна преграда у подруму није оспособљена да се може затворити, већ су станари то сами учинили, стављајући шарке и браве на врата, које се, наравно, приликом сеобе скидају. Спољна врата ни на једном улазу, код свих 1тавиљона, нису оспособљена да се могу закључати, већ стоје отворена дању и ноћу.

СОЛРОВТ

Планинари су постигли најбоље резултате на ванармиском војном васпитању омладине

АДАТАК фискултурних и осталих масовних _ организација у оквиру ванармиског васпитања, између осталог, јесте и васпитање широких маса У духу борбеног патриотизма и љубави према нашој социјалистичкој до“ мовини. Свака од масовних организација обухвата у свом редовном раду и елемента војног карактера. 5 Кад се прегледају резултати, који су постигнути у току овогодишње сезоне на ванармиском војном васпитању по фискултурним и спортским организацијама и упореде са стварним могућностима које су стајале на расположењу, ка» ко основним организацијама (друштвима, клубовимаи секцијама), тако и Градском одбору ФИСАС-а, долази се до закључка, да не задовољавају. На при“ мер, успеси пливачке организације далеко заостају за резултатима планинара. Тако је на курсу за инструкторе, који је организовао Градски пливачки одбор оспособљено свега 14 омладинаца из центара предвојничке обуке. У стим гимнастичким друштвима Београда у току ове сезоне научило је да плива свега око 200 чланова и то не редовним радом, већ више захваљујући иницијативи појединаца, приликом разних колективних излета. току ове године пријављено је у“ гимнастичким друштвима 7.116 такмичара за значку фискултурника. У летњем периоду освојено је свега 298 значки за чланове и 330 за пионире. Ипак, треба поменути да је приликом полагања норми дат приоритет оним дисциплинама које доприносе ванармиском војном васпитању (пливање, истрајно трчање, маршовање и лака атлетика). Слабе резултате у раду показале су стрељачке дружине и коњичка организација. На стрелиште, које је изграђено крајем августа ове године, дневно је одлазило до 50 омладинаца и то више самоиницијативно, него у оквиру дружина и под стручним руководством. Од свих фискултурних и спортских организација планинарске дружине су најбоље и у потпуности схватиле задатке Из ванармиског војног васпитања омладине и искористиле летњу сезону за своје омасовљење и јачање, Органи: зовано је око 200 излета, похода и маршева, на којима је просечно учествова. ло 50 до 60 планинара. На походима, чланство је обучавано и у елементима војног карактера, као читању компаса, оријентацији, форсирању река и плавинских масива. Захваљујући оваквом

раду, број планинара у Београду пора-

стао је од 6.000 на 10.000, 2 број дружина од 15 на 20.

На основу досадашњег рада ма ванармиском војном васпитању по фискултурним и спортским организацијама може св извући неколико основних закључака и искустава.

На првом месту ванармиско васпитање у овим оргамизацијама није обухва“ тило у пуној мери основне организације (друштва, клубове и секције); проценат учешћа жена је минималан, тако да се у будућем раду питању учешћа жена мора посветити више пажње; У појединим одборима Градског одбора није било довољно заоштрено питање личне одгтоворности за извршавање појединих задатака из ванармискот војног васпитања. Такође, одбори нису међусобно сарађивали. Осим тога, није »Уло чвршће везе и координације у раду са 0сталим масовним срганизацијама: Народном техником, Савезом бораца, дрвеним врстом,

Јее ла ујањ...

•. „да је судија футбалске Нуе Партизан—Сарајево, Вишњић, био врло слаб, Поред тога што није досудио 0ч9видан пенал у корист Сарајева, он није поштовао преимућство, објашњавао се са играчима, а једног момента чак и турао и раздвајао Чајкогског и жигмана,

. који су се неспортски понашали,

... да је од почетка Савезне рукомет не лиге уложено девет жалби. Од то. га је седам одбачено, а две су уважене, те су две утакмице поништене. ж

... да је секретаријат Рукометног савеза Југославије унео У Правила забрану о намерном задржавању лопте на властитој половини игралишта. Казна за овај прекршај је слободан ударац.

ж

... да је у пријатељском сусрету члан Првог разреда Вождовачки победио другопласирано друштво београдске лиге лушановац, са 1:0.

... да је нашој кошаркашкој репрезентацији организатор светског првен“ ства плаћао пут до Буенос Амиреса за екипу од петнаест чланова. Међутим, У Аргентину је отишло дванаест играча, вођа пута и један судија. Занимљиво је зашто нико није отишао на то петнзесто плаћено местот

Није ни чудо што долази до крађа не само приватних ствари већ и делова инсталација. Кућни савет, чији сам члан, предузимаб је разне кораке код Предузећа за управљање станбеним зградама Ддрутог рејона, али никада се није ништа учинило у циљу отклањања недостатака. Неколико пута ишао сам лично да обавестим директора Предузећа по овим питањима, међутим, увек су ми одговарали да ће се за неколико дана поправити „а стање је и даље остајало исто. Један од великих недостатака. Цредузећа за станбене зграде Другог рејона јесте што не предузима довољно ефикасне мере према оним станарима и настојницима који се неправилно односе према народној имовини. 1тримерним кажњавањем прекршитеља, У великој мери би се побољшало стање станрених зграда, што сматрам да ми не смемо дозволити да се упропашћује оно што се тешком муком ствара. Шта вреди ако омо кућни савет указује станарима ла те недостатке, кад баш они станари, који највише упропашћују зграде, никад не долазе на кућне конференције, нити на њих утиче појединачно скретање пажње, пошто за њих кућни савет не претставља никакав ауторитет. Они виде да њихови поступци остају некажњеми, јер се им не осврћу ни на какве примедбе. Зато би Предузеће требало да кажњава несавесна настојнике, па где то не може, да их смени на тај мачин што ће им оду“ зети стан у замену За станове оних који би се примили настојничке дужно сти на њихово место."

Војислав Весић

Цвијићева улица ХУ павиљон, П улаз, Шо спрат

зрапзка ратја

Гегапо п једапае кота котл тедипатодпо #игига па ВЈеди

ве: Кидегег = Сгп!: аг Татакоуег

1, ед=-е4, е1—е5; 2. Вр1—#3, 858—с6; 3. 141—95,. а1—а6; 4. ребб—а4, 4в—р4 (ббага АЈарпоуа амјапја Који је дг тамакомег ва марећога рмтегто ргоЧу уепкон глајога Воједјаувкор па гаедитопвкота Фагтга Џ Ба1бебадели 1948 код); 5. 0—0, 858—е7: 6. сг—е3 (Војезјамзк! је ргому аг Тамакоуега јигао 6, 42—44, аи ге ров нао “!6е од гепијај, 164—85; 1. 4284, е5:44; 8. ђа—ра! (Еџдегегоуа еогзка поџовћ Џ буедекот КоМпоота ма2репе 5уепопјиз је Чао пашамак 8. с3:а4. ЏО суакот Мибаји ЕРидегегоу рођеж уоф! до уемћ жарјеба), 1а5рв; 9. 23:44, 0—0; 10. 384—48, 8с6—ат («Сгп! пагаупо пе зте да #абе Ккопјет ребака 4 гбов одБомога 1. 22—а8.); и. зрт—аз, с1—е5; 12. 45—46! 5етеЕб; 18. 5аз--04! (вец #ил ва гагуојет 1 овђау а ребака пебгапјепор.) сбђА; 14, 1,61—Е5, #1—146 (Оџај рођег з1ађ! стпо, ттајеуо КгЛо, ам је Бо 1тпадеп.); 15. 504:56, 48:56; 16. ћеб—е3, ррб—а8; 17. ед—е5 (Моуа #муа реза-.. Ка Којој је спј да роуеба 81абогоглов гокадлор роловаја.), 866:25; 18. 513:е5, 16:25; 19, к2—, е5—е4; 20. #445, 521—с6 (Ме де 20. .. б—ђ5 250 21, ра1—45+. Кишдчегег пе даје угетепа ртонутшки да фора 88 1 Тоуса св џуеде ц јгш, Зада ве јазпо УЛ хамо је бен #гуоџао резак:.); 21. р4185+, Кив—19; 22. 15—6! 21:16; 23. Гад ђ8, Бт—р6) 24. ти—14, 1,26—ђ%7; 25. пића, 16—45; 26. Таа—ће, КАВ—Е7; 2. Тај—1, тев—16.

св. ТАМИ Тоћб; 29. пезтв+, Кет —ће (Ако Њ, ст Кгај Такао 1оуса па ћб, зедћо Њ] 30. ТЕ—5Р 1 8. р46—114+ ва пеодбгапајујт глафога.); 30. 1р96—, _ рав—ђ6+; 3. Ка, рђб—44; 32. р1—18+1 Сгт! ргедаје јег пе тоге да ргал! тај.

итал таи риса жеља сања

ц | ; ју | ји | |

ни