Adam Bid

ТРЕЋА КЊИГА.

ДВАДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА.

Одлазак на рођен-дан.

Дошао је тридесети јул, и био је то један од сно пет-шест топлих дана који се јављају око средике кишног енглеског лета. Последња три четири дата није било кише, и време је било јединствено за то доба године; тамно зелена живица, и титрица која је цветала крај пута, биле су мање прашне него обично; трава се прилично осушила, да се деца ваљају по њој; и није било облака, него дуг млаз нечег лаког и вунастог, далеко, далеко, на високом плавом

небу. Дивно време за какав јулски излет, али 'е

најбоље доба године да се у њему човек роди. У то време природа као да чини паузу — најлепше цвеће је прецветало; благо време првога бујања и свакојаких

нада је прошло, а још није дошло време жет е и са-

бирања, и свет се боји непогода које могу уништити драгоцене плодове у часу њихова сазревања. Шуме су монотоно, затворено зелене; престала су милети крај поља кола натоварена сеном, која су просипала мирисне влатке по гранчицама купита; пашњеки су као већ и пожутели, али жито још : ема онај с7ој последњи, црвено жути сјај; јагањци и телићи исгубили су све знаке своје невино врагсласте лепсте, и постали су глупа јунад и овнићи. Али на фармама је то доба доба докслице, та пауза између косидбе и жетве, и зато су фармери и радњици у Хејслопу и Брокстону мислили да је врло добро што капетан баш тада постаје пунслетан, кад се оки

~

икакве. – ______-_-

=

о и а 4Р