Adam Bid

у

268 | . ЏОРЏ ЕЛИОТ

младим лицима. Он рече, кад уђоше у хладне ходвике црквишта:

— Части ми, закупници ће најбоље проћи; у ове вруће дане су стари манастири најбоља трпезарија. Сјајан вам је, г. Ервајне, био савет што се тиче ручка: спремити га лепо, али према могућностима, и само за закупце; тим пре што располажем само.са огравиченом свотом; деда је до душе говорио о некој саге бапсће, али се ипак није хтео на мене ослонити кад је дошло до ствари,

— Не мари то ништа. Пружићете људима више задовољства на овај мирни начин — рече г. Ервајн. Код простог света се идеја о дарежљивости увек меша са преставом гужве и нереда. Тако грандиозно им звучи кад се чује да је толико и толико целих оваца и волова испечено, и да је могао доћи и јести когод је хтео; а на крају крајева испадне да нико није дооро ручао. Кад се свету да добар ручак, и умерека количина пива у подне, биће у стању лепо да се проведу увече, при играма. Нећете моћи избећи, наравно, да понеко и не пређе меру, али, ако већ мора бити, боље пијан човек увече, него у по дана.

— Надам се да таквих неће бити много. Тредлстонце сам изузео, за њих ће бити ручак у вароши; а Касона, и Адама Бида, и још неке ваљане људе, замолио сам да буду при издавању пива, и да пазе да се не претера. Хајдемо сад горе, да видимо столове за велике закупнике.

Попеше се уз камене степенице, које су водиле на галерију изнад црквишта, где су лежале нагомилане прашне слике без вредности трију последњих геаерација — плесниви портрети краљице Јелисавете и њених дворкиња, слика ђенерала Монка, с игбијеним оком, Данило у тамној пећини с лавовима, и Јулије Цезар на коњу, с дугим носом, с лаворовим венцем на глави, и држећи у рукама свој Коментар.

— Како је добро што је сачуван овај простор старе опатије! — рече Артур. — Ако ја једаред будем господар, подићићу галерију првокласне лепоте;

игде немамо собу која би била за трећину ове. Овај