Adam Bid

270 ЏОРЏ ЕЛИОТ

наследник. Ја верујем да би за њега била права несрећа да ја случајно скрхам врат, па ипак ужива у том да ми ставља на пут стотину којекаквих непријатности, — Ах, младићу, није само љубав женскиња афервтоб грес као што каже Есхил. Пуно је „љубави које не љубе“ и у свету мушкога рода. Али, говорите ми о Адаму. Је ли се примио положаја 2 Ја не видим да би за њега то било много уносније од посла који сад ради; премда, остајало би му више времена да ради за свој рачун.

— Да, и ја сам мало био посумњао, кад сам му чинио предлог; и као да је и он у први мах затезао. Рекао је да се боји да неће моћи угодити мом деди. Али сам га ја тада замолио да мени лично за љубав не одбија место, ако му се посао одиста свиди, и ако не би тиме напустио нешто што му више доноси. Он ме тада увераваше да више воли то, него ишта друго; то би био за њега велики корак напред у пословима, и то би му дало могућности да изведе што толико жели — да не ради више за Барџа. Вели, имао би онда довољно времена да води једно мало своје предузеће, које би он и Сет заједно предузели и временом можда и проширили. И тако је најзад пристао, и ја сам наредио да руча данас са великим закупцима, којом приликом мислим да саопштим његово постављење, и да учиним предлог да се испије у његово здравље. То је читава мала сцена што сам удесио у част мога пријатеља Адама. Он је диван младић, и мени је мило што се даје прилика да свет дозна да ја тако мислим о њему,

— Сцена, у којој наш драги Артур.мисли такође имати једну лепу улогу — рече г. Ервајн, смешећи се. Али кад виде да Артур порумеке, он настави ублажујући: — А моја је улога, ви већ то знате, да будем старо гунђало које не види ништа хвале вредга код младих. Не волим да се позна да се поносим кад мој питомац учини што лепо. Али овога пута ћу да _ примим улогу љубазног старог господина, и потпомоћи ћу вашу здравицу Адаму. А да ли је деда по-