Adam Bid

538 - ЏОРЏ ЕЛИОТ

слице, и товарни коњи, и стара кола, и торбари који су доносили човеку дућан пред врата у лепо сунчано по: подне. Учени филозофи рећиће вам можда да ће парне машине створити доколицу за човечанство. Не верујте: оне само стварају празнину да радознале мисли имају куда да појуре. Тако је сад и сама леност живахна; јури за забавом; готова је да полети у воз за екскурсију; у музеје; тражи часописе и узбудљиве новеле; готова је чак и на научно теоретисање и летимично загледање кроз микроскоп. Стара Доколица била је личност сасвим друге врсте: читала је само једне новине, где уводни чланци нису били баш важна ствар, и била слободна од оне периодичне узбуђености коју зовемо долазак поште. Била је то контемплативна, подебела дама, мирних запажања, коју нису узнемиривале хипотезе, срећна у својој неподобности да познаје узроке стварима, пошто је више волела саме ствари. Живела је поглавито у провинцији, између пријатних насеља и домова, волела да тумара по воћњацима, да мирише кајсије кад их загреје јутарње сунце, и да се склони у хладовину, у подне, кад опадају летње крушке. Није ништа знала о богослужењима у радне дане, а о проповеди у недељу је имала добро мишљење иако је преспавала време између Еванђеља и завршне молитве. Највише је волела вечерњу службу, јер су молитве биле краће, и није се стидела да то и призна; јер, савест њена је била лака, пријатна, широких леђа, као и она сама, и способна да прими знатну количину пива и вина; сумње, скрупуле, и високе тежње нису успеле да је учине много деликатном. Живот за њу није био брига, него синекура; имала је пун џеп златника, и ручала ручак и спавала сан праведника; полазила је цркву сваке недеље по подне, итиме отаљавала све дужности.

ПЕДЕСЕТ ТРЕЋА ГЛАВА; Жетвена свечаност.

Кад се Адам враћао кући, у среду око шест сата, у смирај сунца, видео је у даљини последња товарна