Adam Bid

56 _ ЏОРЏ ЕЛИОТ

„глас скочи и положи њушку преко господарове ноге. „Али прво морам горе, да видим Ану. Баш кад сам пошао код ње, одазваше ме код Толеровихна погреб“.

= Бадава идеш, нећеш моћи с њом разговарати.

· Кета каже да има одјутрос главобољу Уну скоро

није имала.

— Ах, она ће ипак волети да ме види, ма како да јој је рђаво; она ме увек прими,

Ако вам је познато како велики део људскога разговора није ништа друго до навика или бесциљан ипмпулс, ви се нећете изненадити кад вам кажем да се иста та примедба учинила, и исти такав одговор на њу добио, много стотина пута у току петнаест година, откад г. Ервајнова сестра Ана болује. Сјајне старе даме, које се изјутра дуго облаче, немају баш увек јаких симпатија за своје болешљиве кћери.

Али док је г. Ервајн још седео у својој наслоњачи,

и гладио Јунону по глави, уђе слуга и рече му: „Џошуа |

Ран, господине, моли да с вама разговара, ако имате времена“. — Уведите га —- рече г-ђа Ервајн, узевши своје плетиво. — Ја увек волим да чујем шта г. Ран има "да каже. Ципеле су му додуше сигурно каљаве; пазите Кароле, нека их добро отре. __ Кроз два минута појави се на вратима Џошуа Ран, клањајући се врло учтиво; мопсу је то-међутим било сасвим свеједно, те залаја и потрча да пређе собу и оњуши ноге страног човека; напротив, она два мала штенета гледала су у дебеле листове г. Рана, и у његове пругасте вунене чарапе, са једним много пријатнијим схватањем, и скакали око њих и кевтали

са великим весељем. У то се Иг. Ервајн окрену и.

рече 7, — Шта је Џошуа, да ли се у Хејслолу што: десило кад сте дошли по овом влажном времену2 Седите, седите. Не бојте се- од паса; ћушните их ногом на пријатељски начин. Мопсе, овамо, битанго једна!

Има људи које је увек пријатно видети; каошто је пријатна неочекивана струја топла ваздуха у зиму,

Ка

па У ли сорта

аза ои аи је Њ

На на,