Agrarna politika

УВОД Важност аграра

Економске појаве од увек су биле предмет размишљања и изучавања оних духова који су се занимали привредним видом стварпости, или су живот људски посматрали са привредног гледишта. Начела привредног делања испитивана су врло пажљиво, и зато је теориска еконолшја једна од најстаријих дисциплина. Само пак привредно делање економска пракса остављено је било врло дуго личној умешности појединац'а и њихових група или организација. Тако се десило на томе пољу, као ина многим другима, да је наука дошла пре практике, апстрактна дисциплина npe конкреше, доктрина пре политике, економска теорија пре економске политике.

Ово нарочито важи за људску делатност у аграру, т. ј, у сточарству, земљорадњи, шумарству, воћарству и свима другим гранама које се односе на неговање биљака и животиња, на производњу сировина и полупрерађевина. 0 земљи и земљорадњи су писали Ксенофон и Катон, о њој су певали Хезиод и Виргилије, али о еконрмским и социалним односима између сопственика и обрађивача земље, о сукобил*а земљорадње са другим привредним гранама, о свесним напорима јавних тела да уреде поседне односе, да унапреде производЊу, да подигну сељака, једном речи о једној политициу корист аграра, о аграртј политици, ако се изузму покушаји за раздужење и дељење земље у Старом Веку, може се говорити теч од краја 18. века. Fa и онда је старање о аграру улазило уопште политичко или економско старање државе. Тако, праве аграрне политике, као засебне теориске и практичне дисциплине, нема све до друге половине 19. века.

Је ли то доказ да су људи тек тако касно увидели колико су од прворедногзначаја пољопривреда, село и сељаци за цео опстанак цивилизације? Не, пошто су се најбољи умови света од увек бавили

Д. Јовановић, Аграрна Политика. 1