Agrarna politika

1. Страни писци.

Код Немаца, Адолф Бухенбергер 1 је написао највеће депо из аграрне политике. Он је схвата као «скуп начела којима се руководи држава прп старању о пољској привреди>>, Конрод 2 под' аграрном политиком разуме «науку о задацима државе за унапређење пољопрпвреде... или збпр самих тих задатака, кШГп рал државне власти на њиховом испуњавању». —■ Еуген Филиповић, 3 п ако је дао једно концизно и добро дело о аграрној политици, не формулпше циљ аграрне полптике, већ је сматра као део економске политике. Исто нпне и други велики економисти: К. X. Рау и Лоренц ф. Штајн. Скоро сви францускп и енглески писцп економску политику не двоје од политичке економпје. Исто чине п сви старијп немачки писци. Тек у новије време аграрна полптика се пздваја као засебна днсциплпна. —■ Лујо Брентано А је стварно дао само опшпран увод у аграрну политпку, бавећи се више шриродно-научним основом аграрне политике» него практпчним мерама за унапређење пољопрпвреде, које оу, велп, обилно изложене у другим уџбеницима. Фон дер Голц 5 већ сасвим опширно, у неколико књпга, обрађује аграрна питања, а у једној улази у суштнну саме аграрне полптпке. Карл Гринберг 6 даје впше псторијат аграрно-полптичке мисли. Вигодзински 1 даје врло добар резпме аграра п аграрне политике. Г. фон Б мв B сматра «бригу државе за пољопривреду једном тековином Новога Века». —■ Шулерн-Шратенхофен 9 сматра као аграрну политику у најширем смпслу «екуц свих оних мера, које држава п друга јавно-правна тела спроводе са циљем да производњу тла регулишу и повећају, у најбољем пнтересу народне прпвреде п тиме општег благостања. Ту спада и акцпја приватнпх лица п њпхових група (задруге, удружења пт. д.) кад она има као првенствену намеру да помаже унапређење пољопрпвреде, и кад та намера иде испред чисто прпватних илп чисто локалних

1 Adolf Buchenberger, Agraruiesen unđ Agrarpolitik, 2 књ., 1892. и 1893, I књ. друго изд. 1914., прерадио W. Wygodzinski. 2 Ј. Conrad, Volkswirtschaftspolitik. 3 Евген Филиповић, Аграрна политика, Београд, 1913. Вид. и W. Roscher, Nationaloekonomik des Ackerbaus etc. (14. пздање допунио H. Dade, 1912) Grunzel, Agrarpolitik, 2. изд. 1919. 4 Lujo Brcntano, Agrarpolitik 1897; 2 изд. 1925. 5 Freiherr v. d. Goltz, Agrarwesen und Agrarpolitik, 2. изд. 1904. 6 Karl Griinberg, Agrarpolitik unđ die Entwicklung d. deutschen Volksw. -lehre im ig. Jahrh. 2 књ., 1908. t W. Wygodzinski, Agrarwesen und Agrarpolitik. 2 св. Берлин и Лајпциг, 1912; 2. изд. 1920. 8 G. v. Below, Jahrb. /. Nat.-oek., Bd. 110 (Јена 1918), стр. 695-735 9 Hermann Schullern-Schrattenhofen, Agrarpolitik, Јена, 1924.

ИСТОРИЈА АГРАРНЕ ПОЛИТИКЕ