Agrarna politika

У Црној Гори је 1922 основан Савез са неких 50 задруга, већзшом кредитних.

После рата, започело је спајање неких савеза. Но осим српских кредитних задруга, све друге су остале на својим ранијим територијама. Словеначке ке одржавају са осталима никакве везе: раднје дају своје расположиве канитале банкама него другим задругама г н ако су са њима pro forma у Главном Задружном Савезу. Укупно у нашој земљи има 2649 кредитних задруга, или 55% од свих задруга.

Кредитирањем пољопривредника баве се још аграрне заједнице (само за аграрне интересенте), месне и обласне задруге за пољопривредни кредит основане по закону од 1925 . 0 првима је било речн на стр. 280, а о другима на стр. 331 Оснивање Приеилеговане Аграрне Банке може да унагреди кредитно задругарство, или ће га сасвим ослабнти: зависи од тога како ова централна кредитна установа буде схватила свој однос према постојећим задругама. Она се може њима послужити, дати им средстава за рад и врло велики ауторитет. Ако пак буде почела оснивати своје филнале г.о малим местима, онда ће задруге плонути, бар онде где јсш нису ухватиле корена као у Словенији. Пример Немачке је показао да за кредитирање ситних пољопр! в:едника не само из сељачке штедње већ и из јавних средстдва нема погоднијег икструмента него што су слободне земљсрадншке кредитке задруте, згсповане по начелгма Рајфајзеновим, са одговорношћу члаисва и са контролом употребе кредита.

б) Оетале Набављачке Задруге.

Кредитне задруге су у почетку задоЕољавале све потребе сељакове: поред кредита, набављале су му и остала средства за поправку метода рада и за бољи живот. То су пре кредитних задруга, а и горед њих, радила друга удружења без задружког карактера (подружине синдикатн, фарлгерски клубови) па чак понегде и званични органи (у равне власти, економи и т. д.). У земљама слабе трговине, поред кредитног развио се трговачки зеленаш: овај се чак јавио пре окога, и обадва зла су често олнчена у једном човеку. Да би прешао на иктенсивнију културу,сељак је морао да набавља све више справа, ачата, селгена, па доцније и вештачког ђубрпва. Кад се рагвила индустрија, она је сама тражила потрошаче: њеки агенти разлшлели су се по пачанкалга и селшиа, и такмичили су се ко ће понудити јевтиније. Али у току 19. века, посред.ници су били многобројни, и страшно су поскупљивали робу. Биле су нужне задруге, да елиминишу кепотребне посреднике.

390

ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОЉОПРИВРЕЛ НИКА