Agrarna politika

внше су развијене праве набављачке задруге (алати, семе, ђубриво ит. д.), док у заосталијим раде потрошачке, Ову врсту задруга кочи код нас слаба куповна моћ пољопривредника сељака, који су у већини тек на прелазу из натуралне у новчану привреду. Смета и то што још нема правих набављачких централа, које би се снабдевале из прве руке и могле продавати по знатно нижој цени него приватне трговине.

Највише ових задруга има у Србији, преко 700. Задружна Звеза у Љубљанн их пма 82, она у Цељу 10, Звеза Слрвенских Задрут 15, а Звеза Господарских Задруг 6. У Хрватској и Спавонији се набављањем бавило Господарско Друштво. У Далмацији, Савез у Сплпту има 27 набављанких задруга. Пеманка Аграрија има 20 набављачких задруга. Промет са робом на задружној оонови врше још Савези срп. и хрв. сељ. задруга у Сарајеву, Савез сељ. вересијских и штедовних задруга у Бања Луди, Банатски савез срп. земљ. задруга, Задруга бачкпх пољопривредника и Савез произвођачких задрута у Вуковару. Рачуна се да је робно пословање у целој земљи 1922 године обухватило 8168 вагона господарскпх потребаинамирница, 112.661 комада машина, 1,220.000 комада оруђа, 1750 сандука разне робе, 64.050 метара тканине и око 20.000 пари ципела. Овде су урачунате и количине набављене преко градских задруга, али огромна већина отпада ипак на земљорадничке. 1

2. Спецпапне набављапке. Акосеостане при поделизадруга на набављачке, прерађивачке и продајне, онда у прву врсту морамо убројати све оне које имају за циљ да својим члановима уштеде извесне издатке, односно да их за исту суму новаца снабдеју већом количином или бољим квалитетом добара него што би могли добити сами, неудружени. За разлику од обичних општих набављачких задруга, које пољопривреднике снабдевају свима нужним предметима, или групом предмета, у извесним земљама оснивају се специалне набављачке задруге, које снабдевају само одређеним предметом: телефоном, електрицитетом, машинама, земљом под закуп, приплодним грлима и т. д.

У Америци има неких 20.000 телефонских задруга.

У Словенији има 44 елсктричне задруге, и оке су ретко кад произвођачке, обично су разводне, т. ј. купују електричну струју од оближње општинеилиод акционарског друштва које је подигло електрану и разводе је својим члановима путем властите мреже, која је прикључена на најближи вод.

1 Статистичк;и подаци су од А. Чебулара и Др. љ. Прохаске. Вид. Cooperation in the Kingdom S. H. S. Земун, 1924, и Годишњак Краљевине С. X. С. стр. 188—199; Београд, 1926.

393

ЗЕМЉОРАДНИЧКЕ ЗАЦРУГЕ