Agrarna politika
Валтер Скот описује вптезове и њихово друштво, али ни он, ни други романтичари енглески (Дикенс, Џорџ Елиот), не проповедају враћање природи, народној традицији и селу. Енглеска је потпуно занемарила земљорадњу и сву овоју пажњу је обратпла индустрији и флоти , без обзира на опомене које су упућивалп један Раскин или један Карлајл, противници сувишне индустриализације. Она је то чинила до скора са таквим уверењем, са таквом дурашношћу да су многи почелп у њеном примеру гледати идеал модерне и напредне државе: продавати фабрикате, куповати сировине и храну, управо по начелт међународне поделерада између развијених и' заоста. u;x земаља. CierČKii PaT је показао да је ово схватање погрешно. Већ пре 1914 године, Енглеска је почела опажати мрачне стране своје вековне праксе, и још тада се чуо узвик: «натраг земљи!» Рат је то сазнање само потврдио. Без пољопривредне производње
и без пољопривредног сталежа, постанак једне државе није обезбеђен, па макако јаку индустрију и трговину имала она широм целог света. Питање властите земљорадње стављеко је у Енглеској на дневни ред, као једно од најважнијих и најактуелнијих. 1
в) Француска.
У Француској, однос државе према пољопривреди био је у Средњем Веку скоро ; стоветан са оним који смо нашли у Немачкој: Ту се развио типичан феудални систем, са свима својим одликама. Градови, остали од гало-романске цивилизације, утрнули неко време после варварске најезде, мало по мало су се обнављали, и заузимали своје старо привилегисано место. Од 11. и 12. века већ, градови се боре за своја права, и врло вешто маневришу у борби која се води између краља и племића, извлачећи повластице и користи и од једне и од друге стране. „Добри градови“, Ј; слободни градови", „краљевски градови", све као у Немачкој и Аустрији. То повлашћивање је дошло до свога врхунца за владе меркантилног система, који је у Француској добио своје најречитије браниоце и најенергичније оствариваче. (Колбер!) Али је исто тако значајно да су Французи врло рано —пре свих других схватили сву важност пољопривреде.
Зар Сили (Sally) није рекао да су кземљорадња и сточарство две дојке из којих се храни француска нација»? Зар Тирго један од највећих француских министара —■ није сам преводио о немачког Гештерове идиле ? Зар исти Тирго није у праксу спроводио физиократске теорпје, у које је веровао: елободну трговину житима, у интересу пољопривреде ? 2 Зар
1 Q. v. Below, ~Die Fursorge des Staates" итд. у Jahrb. f. National Ok. (1918), Bd. 110, c r ip. 710—736. 2 O. Fehgler, Die Wirtcha)tspolitik Turgots und seiner Zdtgenossen. Лајпциг, 1912, стр. 93 и даље.
27
ПОСТАНАК и РАЗВОЈ АГРАРНЕ ПОЛИТИКЕ