Agrarna politika

3670, на Русију 3245, на Швајцарску 2953, на Француску 2678, на Данску 1753, на Италију 1580, на Аустрију 1182, на Холандију 1139. Ове цифре добијају сав свој значај тек кад се упореде са бројем становника у дотичним земљама. Просечно их има највише у Данској: око 90% извезеног путера излази из задружних млекара; 83% извезеног свињског лтеса; највећи део извезених јаја и живине.

У Сједињеним Државама , продајне задруге се баве највише житом: 2750 задруга. (У Канади, житарских задруга има 335). Па ипак све те задруге продају свега 19.5% жита намењеног продаји, а осталих 80.5% држи још увек приватна трговина. Успех ових задруга у Америци објашњава се: обиље производа за продају; организована трговина храном; стандардизовани пшеница, кукуруз и овао; моћни елеваторп за чишћење, триерисање и магационирање. Продаја путем метода pooling: плаћање по средњој добивеној цени. Организација задружног елеватора је прилпчно проста. Фармерн једног реона створе удружење за продају хране, са капиталом од 5000 до 25.000 долара, како у којој областп, подељенимна уделе од 10 —100 долара, како где. Број члановаиде од 100 —125. У већинн организација (95 %) сваки члан има један глас, без обзира на број удела. Али је и одговорност подједнака: сваки члан одговара у износу 3 —lo удела, а има 16% задруга где је одговорност неограничена. Пословпма руководи стручно лице, које полаже кауцпју 3 —5000 долара. Кредит узимају на кратак рок, код комисионих фирми, код банака, и код приватних лица. Продаје се обично задругарско жито; али већина епеватора хгродаје и незадругарско, наплаћујући комисиони проценат, ине дајући чланске повластпце. Остацп у новцу деле се сразмерно продатој роби, пошто се најпре награди удеонп капитал, што може да износи до 50%од вредности удела, али просечно 10%. У Канади постоје сличне организације ani-i нису децентрализоване, као у Сједињенпм Државама, већ строго централизованеу огромно дрзтптво United Grain Growers Ltd, ca 235 филпјала п 35.000 чланова у 1922. Покушао се међународнп договор са Аргентином и Сједпњенпм Државама, да бп се стабилизовале цене и спречили нагли падови и скоковп. Алп до већих успеха још није дошло. Укратко се може рећи ово: задружна продаја жита у већој раз-

мери постоји само у Америци, где влада обиље вишкова и где је трговина организована-, развија се највише у извозничким крајевима; посао је децентрализован у Сједињеним Државамаи централизован у Канади; у Европи, житне продајне задруге су страдале у Немачкој, и ако су се наслањале на набављачке и креднтне задруге, а у другим земљама их је једва и било.

406

ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНИКА