Agrarna politika

село не смеју остати извантога: они морају усавршити свој рад и подићи свој живот. Иначе ће они не само бити изван културе, већ ће кочити напредак. Раније та опасност није постојала. Цео друштвени живот обављао се у градовима, међу привилегисаним редовима: сељаци су били изван тога, не против тога. Још раније, тако је било са робовима; данас је тако са животињама. Сада је то свршено. Ус: аванкатрадицијеи Богом даног реда је престала: сељаци су се пробудили. Они су ушли у државу. Може се владати против њих; без њих више не може. Ако се влада против њих, социално, економски, културно или политички, они ће неко време трпети. После ће реагирати на свој начин; потајно и лагано; али неће клонути, Голе речи неће више бити довољне: требаће дела, стварни уступци. То се показало у Русији, а пре тога у другим земљама.

Је литокорак у назад? Не. Сама логика прогресаводи га у село. Раније су привилегисани били шака. И најпримитивније село могло им је држати равнотежу; производити за њих. Данас је број људи који живе изван аграра врло велики и све је већи. А морају сви јести, и морају радити; село треба да их храни и да купује њихове израђевине. Оно дакле мора бити економски јако (добар произвођач и добар потрошач) и културно високо. Напредак града се раније вршио на штету села. Сада се мора наслањати на њега. Мали градови могу живети од пљачке сељака; велики живе од њихова рада и њихова богаства. Променило се схватање метроноле грема колонијама: не иде се више на њихово исисавање, већ на њихово осиособљавање. Амерички индустркалци су то исто увидели у односу на раднике: њима требају радници који много зарађују а мало раде, да би што више трошили икуповали. То морају увидети људи из града; тражиће богато и напредно село, не уплашене животиње и просјаке.

Ето шта чека аграр: све тешњи додир са индустријом, и све већг изјгдначење са градом. Будућност неће укинути индустрију, него ће индустриализовати пољопривреду. Неће уништити земљораднике,него ће их оспособити да боље производе и да више троше. Неће срушити градове, него ће их приближити природи, то значи свежини и здрављу. Неће збрисати села, него ће им донети културу и угоднији живот. Такву будућност носе снови песника и проналасци техничара; њу морају помоћи реформе и установе аграрне политике.

437

БУДУЋНОСГ АГРАРА