Agrarna politika

ГЛАВА II Савремеии аграрни проблеми

Какво је стање економске науке у погледу на аграр, и који задаци се постављају аграрној политици као науци? То је прво питање на које желимо овде одговорити. А друго је: шта је данас програм и главни посао аграрне политике у појединим земљама Европе и Америке? Једно јеиз области аграрне политике као науке; друго, из области аграрно-политичке географије.

Остављамо теориској економији дубљу студију чисто апстрактних питања која се односе на закон о опадајућем приносу у пољопривреди и о ренти, као што остављамо науци о газдовању (Betriebslehre) детаљнија испитивања о преимућствима малог и великог газдинства, о облицима, ситуирању и ориентисању тих газдинстава: границе рентабилности и чиниоци интенсивности (саобраћајни положај, природни положај, ступањ економског развоја), системи газдовања, гране газдовања, људски фактор у пољопривредној производњи. 1

Ми ћемо у нашем излагању водити рачуна о резултатима екоиомске и аграрне науке по овилг питањима, али нећемо улазити у њнхово приказивање. Мораћемо, међутим, дискутовати у неколико законе о опадајућем приносу и о ренти, у колико има одступања у њиховом важењу за некапиталистичко, односно сељачко породично газдинство. Исге резерве мораћемо учинити кад је реч о фон Тиненовим круговима у ориентисању пољске привреде према градским ценгрима, о интенсивном газдовању, и т. д. У новије време развија

1 0 првим два.ма питањима читаоци ће наћи све што 'је нужно да се зна у уџбеницама народне економије, а о друго.м низу питања најбоља је књига Fr. Aereboe, Allgemeine landwirtsch. Betriebslehre, 6. изд. Берлин, 1923., и студија Theodor-a Brinkmcnna-a ~Die Oekonomik des landvvirtschaftlichen Betriebes'' у Grundriss d. Sozialokonomik, VII (1922), стр. 27 —124. Приступачнпји je Eđ, David, Sozlalismus u. Lanđwirtschaft. Leipzig, 1922.