Agrarna politika

заједнице , остатак од феудализма, који чини да је јако развијен закуп, а породично сељачко газдинство мање него што би могло бпти по количини сељачке земље (76,9 од сто). Зато је нужно дељење ове заједничке земље, оном огромном броју сељака којп имају врло мало земље: њих 17 0.050 држе свега 230.000 хектара. Ти свп људп су у ствари сиротиња, јер на сваку породицу долазп 1,4 хектара. Поседи су толико иситњени да оу немогуће ма какве веће реформе. Груписање имања (економско и технпчко) мора се известп, ако се хоће да пољопрпвреда крене. 1

У Чехословачкој , као и у Пољској, формално је експроприсано зрло много великих поседа, али тн закони нису спроведени у дело кад год су имали да окрње интересе великих поседника. Зато је дељење земље још увек актуелно.

Много је равномернија расподела поседа у Швајцарској , где 93 од сто свих газдинстава имају мање од 30 хектара. Но удео најамнога рада у овој земљи ипак је знатан: на газдинствима од 15 —30 хектара он износи 47.5 од сто, а на онима преко 30 хектара: 57.3 од сто. Зато је радничко питање и питање цена (рентабилности) овде врло важно, и зато се овде толико практикују рентабилне гране и сорте.. Швајцарска, ма да има врло развијену пољопривреду, нарочшо сточарство (76 од сто целокупне пољопривредне производње), ипак је претежно индустриска земља. Њој у томе измиче саио ciapa „радионица света" Енглеска и у нечем Белгија, али иза ње заосгаје у свему Немачка. Разумљиво је онда што су за њену аграрну политику најважније бриге: радничко питање и цене пољопривредних производа. 2

Француска, као и претходне земље, имадасе стара о равнотгжи између пољоприереде и индустрије. Још важније за њу је питање становништва , које сене множи, а од когаје у Рату изгубнла милион и по мртвих у најбољим годинама. Али се томе слабом насељу има захвалити што у овој земљи није дошло до ситњења поседа, које смо нашли у Аустрији (где још влада слобода у дељењу и наслеђивању). Бежање у град допринело је исто тако да се спречи распарчавање поседа. Па ипак раподела поседа ту није равномерна: има великих капиталистичких газдинстава, и то изазива појаву закупа, наполице и најамног радништеа у пољопривреди, нарочито страних, сталних

1 Prof. Walter Schift. „Die Agrarprobleme in Oesterreich", у Aerarpobleme, I и 11, 1928. 2 J. Landmann, Die Agrarpolitik der schweiz. Industriestaates. Berlin, 1928. Подаци професора Лаура, цит. А. Чајанов, Наука о сељачко/ привреди (немачко издање, 1923), стр. 102 —104. Felix Kiezl, чланак о Швајцарској и Аустрији у Шмолеровом Jahrbuch- у, фебр. 1929, стр. 83—105.

ТРИ ВРСТЕ ЗЕМАЉА