Agrarna politika

не може бити речи о једној јединственој аграрној политици. А нарочнто се не може мислнти на пресађивање установа и метода са стране, па ни из покрајине у покрајину.

Три примера само: 1 Одредба српског грађанског поступка (§ 471) о заштктп сељачке окућнице хтела се проширити преко финансиског закона на целу Јутославију, п ствар је пропала, јер оно што је раније можда бпло за Србију не одговара другпм крајевпма. 2) Прописп о наслеђу не могу се лако изједначитп, јер свака покрајина држи до своје досадашње праксе. 3) Колонизаиија нпје успела добрим делом због тога што се

није водило рачуна о навикама, раду и менталптету колониста у вези са новом ередином у коју су слати. Сасвим други аграрнополптпчки проблеми интересују, дакле, сваку од наших покрајина, и то се никад не сме губити из вида.

За Јужну Србију најважнији послови јесу; аграрна реформа (докидање свихостатака беговског, агинског и чифлучког стања) и колотзација доморрдаца и досељеника; оспособљавање и једних и других да раде и да унапређују. Сељаке сопственике убијају слабе цене дувана и опиума: треба покушати са задругама, решити питање кредита, и организовати продају ових производа. Има сувише домаће радне снаге: треба јеколонизовати, запослити итакојој обезбедити минимум зараде. Пошумити Косово и околину Куманова и Велеса, Мелиорације око Скадарског Језера и у Метохији, 1

У Србији се морају коначно разграничити државна и општинска добра и видети шта ће остати у јавним рукама а шта ће се поделити (исто важи за манастирска); уредити катастар; пошумити оголеле крајеве (Пирот, Врање); организовати пољопривредш кредит; колонизовати сељаке из печалбарских крајева; задругарство помоћи свима средствима, јер овде има најбољих услова. Спасавати воћарство (шљиве) и подизати сточарство и живинарство, јер са житарицама Србија не може ићи напред. 2

У Босни и Херцегоеини, аграрна реформа је највише спроведена, али има још нерешених питања; беглучке земље, испаше, хак, 20.000 муслиманских тежачких породица са испод 0.2 ха! Државне необрађене земље и голети треба привести култури: омогућиги без-земљашима да их пошуме и култивишу, па им дати у својину. Веће мелиорације мора предузети сама власт. Средња и западна Босна

1 Ђорђе Крстић, Колонизација у Јужној Србији. Сарајево, 1928.—А. Стебут и др., Испитивања... овчепољског и пеШко-призренског реона. Београд, 1929. 2 Мих. Аврамовић, Наше сељачко газдинстео. Београд, 1028. Д-р Бајкић, Сељачки кредит. Београд, 1928.

65

ТРИ ВРСТЕ ЗЕМАЉА

Д. Јовановић, Аграрна Политика. 5