Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

4. “ Уставни закон од 1953 задржао je и поделу вршења судСКе функције између савезне државе и народних република. Он није дирао y основне одредбе које je y вези с тим проблемом поставио Устав од Г946. И по њему права федерације y области правосуђа врше Савезшг врховни суд и други савезни судови на темељу савезних закона (чл. 14, ст. 2). Он je само променио име Врховног суда ФНРЈ. y Савезшл врховни суд. Остале су на снази: одредба Устава од 1946 по којој je савезни Врховни суд највиши орган правосуђа савезне државе (чл. 122, ст. 1); одредба по којој савезни закон одређује y којим ће случајевима тај суд судити првом a y којима y другом степену (чл. 122 ст. 2); и одредба, по којој тај суд оцењује законитост правоЖ)ћних одлука свих судова y ФНР Југославији с обзиром на припримјену савезних закона (чл. 123, ст. 1). Покрај савезног Врховног суда Устав од 1946 спомиње као савезне судове још само војне судове. Он каже за њих да ce њихово устројство и надлежност одређују савезним законом (чл. 115 ст. 2). Други савезни судови могу ce оснивати савезним законима (према одредби чл. 115, ст. 3. Устава и одредби чл. 14, ст. 2 Уставног закона). Покрај савезних судова Устав предвиђа још врховне судове народних република и врховни суд аутономне покрајине, окружне и котарске судове (чл. 115, ст. 1). Тако je већ савезни устав одредио врсте републичких судова. Осим тога он није одредио само начин постављања судаца Савезног врховног суда (чл. 121, ст. 1) —што јеучинио и Уставни закон (чл. 36 т. 4) него je он такође одредио и начин постављања судаца републичког и покрајинског врховног суда (Чл. 121, ст. 2). Ту одредбу Уставни закон није поновио, али je није ни укинуо. Значи, да je она остала на снази као одредба савезног Устава. Из одредбе савезног Уставног закона, по којој републичка народна скупштина бира републичко извршно вијеће и друге државне органе на заједничкој сједници оба дома (чл. 105, ст. 2), произилази да републичка народна скупштина бира и суце републичког врховног суда на заједничкој сједници оба дома. Нема y савезном Уставном закону аналогне одредбе о избору државних органа од стране народне скупштине аутономне покрајине. Устав од 1946 je такођер одредио начин постављања судаца окружних и котарских судова (чл. 121, ст. 2 и 3). Уставни закон je то исто учинио, када je y садржај самоуправљања радног народа y опћини, граду и котару уврстио изричито и право народног одбора да бира и разрешава суце котарсккгх и окружних судова (чл. 7, ст. 1 тач. 6).

И тако прописујући нека начела и с обзиром на организацију судова народних република, савезни Устав je y извесној мери ограничио право самоорганизације народних република и y том њего-

267

ФЕДЕРАТИВНО НАЧЕЛО И УСТАВНИ ЗАКОН