Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

500

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ском казненом законику, Правосуђе, 1938; Стандарди и директиве у казненом праву, Архив, 1939 и Die theoretischen Grundlagen des jugoslawischen Strafrechts (Internationale Zeitschrift für die Theorie des Rechts, 1932). Најзад треба споменути да je С. Франк узимао учепгће и y раду међународних конгреса за кривично право. Запажен је његов реферат L’atténuation de la législation pénale doit-elle influer sur les jugements déjà exécutoires? ■ — поднет Међународном конгресу за кривично право и казнена питања, одржаном y Берлину 1935. По доношењу новог југословенског кривичног законодавства, С. Франк, иако већ y годинама и слабог здравља, уложио je много Јруда и времена да ово научно разради како за студенте, тако и за нраксу схвативши притом потпуно његове концепције и основне принципе. Његово Kazneno pravo, bilješke о Općem dijelu Krivičnog zakonika od 4-XII-1947, Zagreb, 1950, стварно претставл>а најбољу те•ретску разраду овог Законика. Сем тога С. Франк наставља са својим монографским радом и учешћем y часописима. Тако y „Зборнику Правног факултета y Загребу” (1938) објављује своју опсежну студију о Značenju načela zakonitosti u Krivičnom zakoniku, a y „Архиву" своје чланке Ироблел кривње (1951) и О неким појавама сувременог ■»олективпог криминалитета (1952). Узимајући y обзир целокупан рад проф. Станка Франка може ce казати да je његова смрт не само велики губитак за Правни факултет y Загребу, чији je он био дугогодишаи заслужш! члан, већ и за науку кривичног права. Смрћу С. Франка губе много и млађе ■колеге noje су y њему још дуго година могле имати учитеља и искреног пријатеља.

Др-

Јанко Ђ. Таховић