Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ФЕДЕРАТИВНИ ОДНОСИ У НАШОЈ ЗЕМЉИ

279

управе)“(l); ово становиште y начелу одриче државност саставних јединица федерације и y суштини федерацију своди на врсту унитарне државе; 2) „наше народне републике нису суверене али ce сматрају за државе“ (2); 3) y свом првом стадијуму народне републике су биле државе и то суверене, али „појам суверенитета народних република као и њихова државност друштвено и правно су ce преживели, прешли y формалитет и постали државноправна симболика“ (3). Ово становиште напушта државноправни аспекат y третирању наше федерације и тежиште разматрања преноси на терен друштвених елемената појма федерације.

За разумевање нашег друштвено-политичког уређења неоспорно je да je од прворазредног значаја откривање и проучавање друштвено-политичких елемената наше федерације, јер нам они откривају тенденције даљег развитка нашег друштвено-политичког система y облику социјалистичке демократије, као и помажу да боље разумемо и потпуније схватимо данас постојеће државноправне елементе Hamer федеративног уређења. Али за нашу правну теорију од не мањег значаја je и државноправна страна наше федерације, и то из разлога да би јасније заузели становиште, прво, y питању какав je био стварни облик државног уређења наше државе на оном стадијуму њеног развитка који су изражавали Устав ФНРЈ и устави народних република, и друго, y питању какав je стварни облик државног уређења наше државе на њеном данашњем степену развитка, који изражавају савезни и републички уставни закони. Ш. На основно питање појма федерације y државноправном смислу, тј. на питање суверености y федерацији, наша правна наука, уосталом као ни буржоаска, није нашла задовољавајуће и општепризнато решење. Штавише, после напуштања совјетске теорије о суверености y федерацији, чини нам ce да ce становишта која ce код нас по овом питању појављују, ни y чему не разликују од оних y буржоаској правној науци, већ напротив, питање ce поставља и оперише ce аргументима скоро на исти начин. Разуме ce, кад ова становишта нису могла решити основна питања буржоаске федерације, join мање ће допринети правилном расправљању о суштини и односима y нашој федерацији. Владајуће становиште о појму суверености јесте да je сувереност фактичко својство државне власти. Сувереност je алсолутно неопхо-

(1) Проф. др. Радомир Лукић: Теорија државе и права, I, Теорија државе, „Научна књига”, Београд, 1953, стр. 246. Чланак: „Сувереност y ФНРЈ и савезни Уставни закон” од истог аутора, објављен y „Аналима Правног факултета y Београду”, Београд, 1953, бр, 2, стр. 142 —156, приликом израде кореферата нисам могао узети y обзир из разлога што je наведени број часописа изашао из штампе након одржане Пете интерфакултетске конференције. (2) Проф. др Макс Шнудерл; Суверенитет према Уставном закону, „Архив за правне и друштвене науке”, Београд, 1953, бр. I—2,1 —2, стр. 17—22. (3) Мишљење проф, др Макса Шнудерла y кореферату на Петој иитерфакултетској конференцији правних факултета ФНРЈ y Скопљу.