Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Алијанса”. Износећи историјат Св. Алијансе и уговоре који су чинили правну базу ове организације, проф. Буркен je веома успело изложио политичке факторе који су дали правац Св. Алијанси и став појединих земаља према политици интервенције. Европа ce ни тада није могла изоловати и решавати само своје унутрашње тешкоће. Ледног тренутка Св. Алијанса сукобила ce са ваневропским проблемом; ослобођењем шпанских колонија y Ажерици. Покушај руског цара да привуче и САД источном пакту пропао je. Ускоро затим прокламована je Монроева доктрина чиме je коначно онемогућено мешање Св. Алијансе y послове „новог света”. Смрћу Александра I Европски концерт je сужен, добија само повремени карактер, док коначно политика савеза није одвела Европу y светски рат. У свом излагању проф. Буркен дао je документовану историску анализу догађаја који су условили етварање Св. Алијансе и узрока брзог распада ове организације. Веома обазриво покушао je „историске поуке” онога времена да пренесе на данашње стање y Европи. 9. Е. Г. Ј. ван Хеувен Хутхард, високи комесар за избеглице; „Проблем избеглица”. Овај проблем постоји уствари од давнина, али ce његовом решавању први пут приступило тек после Првог светског рата. Остављајући по страни многобројне дефиниције, које су различите y зависности од становишта са којег ce овај проблем поставља, за одређивање појма избеглица битно je да je то лице које не ужива дипломатску заштиту земље y којој има азил. Међународна акција за помоћ избеглица развија ce на двема паралелним линијама: стварање једне међународне организације, која би имала за циљ заштиту и помоћ избеглицама и доношење једног међународног инструмента који би одредио правни положај избегли-

ца. Износећи укратко активност Друштва Народа y вези помоћи избеглицама, акцију др. Нансена. Бермудску конференцију, акцију УНР-е и стварање Међународне организације за помоћ избеглицама, предавач je изложио карактеристике конвенције о статусу избеглица од 28 јула 1951. У закључнсш делу свог излагања др, Хутхард поставља две могућности за коначно решење овог питања; 1) добровољна репатријација и 2) асимиладија y новој постојбини. У првом случају тешкоће настају услед различитих ставова „западне и совјетске идеологије”, a асимилација има, сем свог правног аспекта, и економски, психички и социолошки. Предавач je дао потпун преглед савременог стања овог проблеиа. У свом излагању он je елиминисао све што би могло комплшшвати ову проблематику. Али др. Хутхард нлје теоретичар који остаје равнодушан према судбини избеглкца. Напротив, он ce уноси y положај избеглица, схвата њихове патње и брижљиво тражи решења. И поред свих тешкоha које данас стоје на путу решењу овог питања, он верује да ће оно ипак бити правично решено, и то своје поверење везује за организацију Уједињеннх Нација. Интересантна су била такође предавања: Жан Лалива, првог секретара Међународног суда правде: „Имуннтет јурисдикције држава и међународне организације”; М. А. Г. Кансакија, професора Универзитета y Торину: „Избор и прилагођавање иностраних правних правила y сукобу закона”; М. П. Рижера, претседника Међународног комитета Црвеног Крста: ..Правчи аспекат организације Црвеног Крста"’ и др. Б. Миркин Гецевића, професора Универзитета y Њујорку „Спровођење y дело опште Декларације о правима човека.”

Смиља Аврамов

512

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА