Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

AHA ЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ

ТРОМЕСЕЧНИ ЧАСОПИС 3A ПРАВНЕ И ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

ПРИМЈЕНА ФЕДЕРАТИВНОГ НАЧЕЛА У CABE3HOM УСТАВНОМ ЗАКОНУ*

Код примене федеративног начела y уређењу државе од нарочитог су значаја оведгри ствари: “осигурање права самоорганизаците посебних наддежности између и посебних јединица, посебних јединица y вршењу власти федерације. Од начЈша на који су решене те три ствари зависи и јачина примене федеративног начела, која с обзиром на то може варирати и стварно варира y разним федеративним државама. To варирање je очито и y старим и y новим федеративним државама, због чега ce неке више приближују унитаристичком државном уређењу, док ce друге од њега више удаљују. Зато je и за просуђивање примена федеративног начела y нашем савезном Уставном закону од јануара 1953 године нарочито потребно размотрити како су споменуте три ствари y њему решене.

I

1. Члан 11 савезног Устава од 1946 године, који нормира право самооргашгзације народних република, остаје на снази и после доношења Уставног закона. У њему je речено да свака народна република има свој устав; да народна република доноси свој устав; да устав народне републике одразује осебујности републике, и да мора бити y сагласности с Уставом ФНРЈ.

Међутим, већ je сам Устав од 1946 садржавао неке прописе о организацији народних република y својим главама IX и X, од којих je прва носила наслов „Највиши рргани државне власти народних република“, a друга наслов „Органи државне управе иародних република”. И Уставни закон од 1953 садржи такве прописе y свом

(*) Реферат читан на Петој интерфакултетској конференцији правних факултета ФНРЈ одржаној y Скопљу 1953 године.

Број 3-4

1953

Година I