Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

290

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

самосталних завода за осигурање. Међутим, проблем je шири. Имајући y виду карактер осигурања и сву посебну заинтересованост осигураника код осигурања (која je заинтересованост од врло великог значаја и поред разумљиве заинтересованости и целог друштва за установу осигурања и солидност њене организације и функционисања, тако да ce питање осигурања посебно осигурања ствари поставља y односу на ове две заинтересованости, a посебно са становишта интересовања друштва као целине, на сличан начин н са доста сличним елементима као и питање амортизације, a делом и као питање трговине), може ce свакако поставити претходно питање да ли досадашња врста носилаца осигурања мора и треба да остане и дал>е једина, или би поред ње било могуће и корисно допустити постојање и других врста носиоца осигурања, a посебно да ли би било могуће стварати посебне носиоце осигурања y циљу т.зв. самооси гурања. Наиме, поред осигурања путем оснгуравајућег завода односно осигуравајућих завода као предузећа, поставља ce питање да ли б и било могуће и корисно допустити y првом реду т.зв. задружно осигурање, при чему би ce домен његове делатности могао односити на све врсте или само на неке врсте осигурања. Да ли би и задружне организације, постојеће или нове које би биле створене само y овом циљу, требало да обављају послове осигурања, при чему би ce, разуме ce. морало поставити питање и њихове организације. To je питање које ce данас као опште поставља код свих оних послова односно служби код којих њихови корисници својим држањем према самом послу односно служби, a посебно својим учешћем y управљању, па чак и y руковођењу, могу y знатној мери да утичу на сам обим, ефекат и успех пословања, нарочито смањујући трошкове око обављања оваквих послова односно служби, a то значи чинећи што јевтинијим услуге које им ce пружају путем оваквих послова односно служби. Проблем je општи, и он ce недавно изрично поставио код питања могућности, потребе и оправдања постојања потрошачких задруга y градовима y односу на (државна) трговачка предузећа (10). Он ce може изразити и код других послова односно служби a посебно ce поставља y једном специфичном облику код питања оснивања сеоских (државних) трговачких предузећа поред набавл>ачко-продајних задруга или чак и насупрот њима, чак, y крајшој линији, као њихова негација, негација која би одговарала већ постојећој негацији

(10) В. Михаило Швабић: Има ли места потрошачким задругама y граду, Борба, XVIII/1953, бр. 130 од 20. V. 1953: Мома Марковић: Социјалистичка трговина и набављачко задругарство. Борба. XVIII 1953, бр. 148 од 9. VT. 53; Крешимир Цар; Потрошачке задруге, Напријед, X 1953. бр. 27.