Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

294

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

бивене код послова осигурања (ако би уопште требало да овакваакумулација постоји), онда je разумљиво што би и они имали интереса-L да y најмању руку имају увид и бар минималну контролу над радом, начином рада и ефикасношћу рада осигуравајућих завода. Ако ширина осигурања и број осигураника, заједно са износима вредности осигураних објеката (код осигурања ствари) односно вредностима осигураних давања (код осигурања лица), условл>ава уопште могућност осигурања (нарочито оног са јединицама осигурања мање вредности - посебно код осигурања од пожара односно града и поплава и осигурања на случај смрти), a посебно условљава могућностудовољења обавезама на случај настале потребе исплате осигурања (посебно за случај т.зв. масовних несрећа већи градски пожари, шира градобитина или поплава на територији једног среза или самомалог броја срезова, епидемије са бројним смртним случајевима уједном крају), a то je све случај код највећег броја осигурања. онда ce о овој компоненти „концентрације“ мора озбиљно повести рачуна, нарочито y доба док фондови који служе као подлога осигурања, a нарочито вишак ових фондова (вишак рачунат y односу на минимум, па чак и максимум осигуравајућег фонда, који би били одређени y вези постојећих таблица вероватноће догађања осигураних несрећа које за собом повлаче исплату осигурања) не буду далеко већи него што су данас код нас (у коме би ce случају тек могло с правом говорити о њиховој подели на више самосталних осигуравајућих завода). Осим тога има извесних врста осигурања (и то није само поморско осигурање, како ce то каткад наводи), које својим обимом и могућношћу ангажовања материјалних средстава превазилазе, и то не само с обзиром на данашње стање него и још извесно време y будућности, економске снаге било које наше републике (при чему, напоменимо, мислимо да код y основи економских проблема, као што je то случај и са осигурањем, са републикама као неким организационим јединицама не треба већ сада много, a y будућности још мање рачунати, пошто оне нису формиране као неке економске комуне, тако да нам ce сувишно везивање многих проблема за оквире република чини каткада неправилно, тако да претставља неку врсту „насиља“, административног утицања и чак, иако није потпуно адекватно речено „бирократизма” више врсте и мање непосредног y прнвредним односима), a поготову било кога народног одбора (отуда ceпоменуто питање о економској оправданости република поставља на сличан начин каткад и код срезова и градова овакви какви су данас, тако да ce, мислимо, мора поставити принципијелно питање одређивања појма и основних, па према томе и нужних елемената комуне и њеног оформљења y животу, полазећи од поставке постојања комуна врло различитог обима почев од ФНРЈ, као најшире, па до срезова и већих општина као најужих комуна, између којих ce