Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

300

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

радних људи, чији je такав карактер обезбеђен и све ce више обезбеђујб управо непосредшш учешћем народа и свих радних људи и њихових претставника y управљању државом, y извршењу свих задатака који ce пред нашу државу y овом моменту постављају. в) Најзад, као треће питање на које овде треба посебно указати мислимо да je питање положаја т. зв. агената осигурања, тј. лица која y име и за рачун осигуравајућих завода долазе y контакт са осигураницима, чине им понуде, закључују утоворе о осигураау, уручују полисе, наплаћују премије, па чак евентуално врше и утврђивање настале штете и процену њене висине. Питање њиховог положаја може бити регулисано било путем општих прописа о пуномоћству, било путем посебног законског регулисања. Ми мислимо да je овај друти начин бољи, с тим што би ce ови агенти осигурања правно третирали као нека врста „прокуре y маломе”, a то ће рећи што би y закону унапред њихова права и дужности били одређени, a посебно била би одређена њихова овлашћења према осигураницима. To зато да би ce отклониле било злоупотребе које би ови агенти могли да чине, било заблуде осигураника због којих ови могу, без њихове кривице, да претрпе штету (22).

II

Друга група питања y вези осигурања односи ce на проблеме правних односа који проистичу из послова осигурања (22a). Њима би ce могао додати низ чисто теоретско-правних питања из ове области (напр.: питање самог предмета уговора о осигурању (23), питање врста осигурања (24), питање интереса код осигурања (25), питање односа трећих лица y погледу осигурања (26), питање јединствености осигурања лица, тј. односа између т. зв. приватног и социјалног осигурања

(22) Питање правног положаја агената осигураша ce сматра као једно од најспорнијих питања y овој материји, В, V. Ehrenberg: Die Verantwortlichkei’t der Versicherungsgesellschaften für ihre Agenten, y Festgabe der Göttingen Juristen —Fakultät für Rudolf von Jehrlng zum Fünfzigjährigen Doktorjubiläum, Leipzig, 1892, S. 1 —42.

(22a) Поред опште литературе наведене под бр. 7 и 8, в. и Milorade Milovatnovitch: Le droit privé de l’assurance l’assurance contre l'incendie, Paris, 1935 (s. и наш приказ ове књиге y Браничу за 1935, стр. 254 —256).

(23) С. Пенчев: Обект на осигурителнија договор, Софија, 1938, где je врло иоцрпно наведена литература о овом питаи,у.

(24) Н. Dom: Zur Einteilung der Versicherung, y Festgabe für Alfred Manes, 1927, S. 1—47.

(25) V. Ehrenberg: Das Interesse Im Versicherungsrecht, München, 1915; E, Bruck: Zum Begriff des Interesses im Versicherungsrecht, y Die Reichsgerichtspraxis im deutschen Rechtsleben, Bd. IV, Berlin, 1929, S. 123 —142.

(26) B. например: P. Dupuich: L'assurance-vle, Paris, 1922; Ж. Лукић; Уговор o осигурању живота, Београд, 1930; В. С. Гохман: Страхование жизни, Москва, 1944; В. Ган: Личное страхование, Москва, 1945.